Gra­do­vi­ma ve­ći utje­caj na od­lu­ke EU-a

Ur­ba­ni ra­zvoj U ve­li­kim europ­skim me­tro­po­la­ma ži­vi 70 pos­to sta­nov­niš­tva Uni­je, a tu je i naj­vi­še si­ro­maš­nih

Poslovni Dnevnik - - AKTUALNO/EUROPSKA UNIJA - DAR­KO BI­ČAK

No­vac iz za­jed­nič­ke EU bla­gaj­ne u Bruxel­le­su di­je­li se is­klju­či­vo po na­ci­onal­nom klju­ču te na re­gi­je

Čak 70 pos­to sta­nov­niš­tva Eu­rop­ske uni­je ži­vi u gra­do­vi­ma, a na toj ra­zi­ni se i pro­vo­di 70 pos­to svih za­ko­na ko­ji se do­no­se u Eu­rop­skoj uni­ji, a ko­ji ure­đu­ju sva­kod­nev­ni ži­vot gra­đa­na. No, is­to­vre­me­no gra­do­vi ni­su uklju­če­ni u pro­ces do­no­še­nja po­li­ti­ka i za­ko­na, te ras­po­dje­le sred­stva na ra­zi­ni Uni­je. To bi se u na­red­nom raz­dob­lju tre­ba­lo pro­mi­je­ni­ti usva­ja­njem ta­ko­zva­ne EU Ur­ba­ne Agen­de ini­ci­ja­ti­ve ko­jom se že­li osi­gu­ra­ti sus­tav­no uklju­či­va­nje re­gi­onal­ne i lo­kal­ne upra­ve u pos­tu­pak iz­ra­de za­ko­na i na­čin ras­po­dje­le sred­sta­va na ra­zi­ni EU.

U ok­vi­ru Ur­ban Agen­de, u lip­nju ove go­di­ne oče­ku­je se usva­ja­nje do­ku­men­ta pod na­zi­vom Am­s­ter­dam­ski pakt, ko­jim bi se pre­ciz­ni­je tre­ba­lo de­fi­ni­ra­ti na­čin su­dje­lo­va­nja gra­do­va u pro­ce­su kon­zul­ta­ci­ja i do­no­še­nju po­li­ti­ka i za­ko­na ko­ji ima­ju utje­caj na ra­zvoj i kva­li­te­tu ži­vo­ta i pos­lo­va­nja u gra­do­vi­ma. Ni­zo­zem­ska ko­ja je ne­dav­no pre­uze­la su­pred­sje­da­nje EU, po­seb­no je za­in­te­re­si­ra­na za kon­kre­ti­zi­ra­nje Ur- ba­ne Agen­de, i to usva­ja­njem Am­s­ter­dam­skog spo­ra­zu­ma či­ji se fi­nal­ni tekst tre­nut­no usu­gla­ša­va. Je­le­na Ri­cov, pro­čel­ni­ca za­gre­bač­kog Ure­da za pro­gra­me i fon­do­ve EU, ko­ja je proš­li tje­dan su­dje­lo­va­la u Eu­rop­skom par­la­men­tu u iz­van­red­noj jav­noj ras­pra­vi na te­mu Ur­ban Agen­de, po­jaš­nja­va da je u ak­tu­al­noj sed­mo­go­diš­njoj fi­nan­cij­skoj per­s­pek­ti­vi za ra­zvoj gra­do­va na­mi­je­nje­no mi­ni­mal­no pet pos­to iz Eu­rop­skog fon­da za re­gi­onal­ni ra­zvoj na ra­zi­ni sva­ke zem­lje čla­ni­ce.

No, ta su sred­stva još uvi­jek te­ško dos­tup­na gra­do­vi­ma, bu­du­ći da se na­čin i di­na­mi­ka nji­ho­va ko­ri­šte­nja, pu­tem na­tje­ča­ja ko­je ras­pi­su­ju nad­lež­na mi­nis­tar­stva, odre­đu­je na na­ci­onal­noj ra­zi­ni. “Si­ro­maš­tvo, sta­no­va­nje i sve vi­še iz­bje­gli­ce su iz­a­zo­vi s ko­ji­ma se su­sre­ću svi veliki gra­do­vi u Eu­ro­pi. Sta­tis­ti­ke po­ka­zu­ju da je naj­vi­še si­ro­maš­nih lju­di u naj­ve­ćim europ­skim me­tro­po­la­ma za­pad­ne Eu­ro­pe. Da­va­njem gra­do­vi­ma vi­še ov­las­ti pri for­mi­ra­nju EU po­li­ti­ka se mo­že pu­no na­pra­vi­ti na po­bolj­ša­nju uvje­ta ži­vo­ta gra­đa­na uni­je”, ka­že Ri­cov. Do­da­je da tre­nut­no u EU pos­to­ji 5,1 mi­li­jun be­skuć­ni­ka. Od 500 mi­li­ju­na sta­nov­ni­ka EUa, njih če­t­vr­ti­na ili vi­še od 24,8 pos­to je iz­lo­že­no pri­jet­nji si­ro­maš­tva i so­ci­jal­ne is­klju­če­nos­ti. Ri­cov, ko­ja je iz­la­ga­la na te­mu Ur­ba­nog si­ro­maš­tva i So­ci­jal­nog sta­no­va­nja, sma­tra da bi gra­do­vi mo­gli pu­no vi­še, ne­go što to mo­gu ne­ka mi­nis­tar­stva na na­ci­onal­noj ra­zi­ni, uči­ni­ti po pi­ta­nju so­ci­jal­nih pro­gra­ma, sta­no­grad­nje i po­bolj­ša­nja uvje­ta ži­vo­ta lju­di.

Gra­đa­ni ze­ma­lja Eu­rop­ske uni­je sve te­že po­kri­va­ju os­nov­ne tro­ško­ve sta­no­va­nja, te je po­s­ljed­njih go­di­na zna­čaj­no po­ras­tao broj obi­te­lji ko­je od grad­skih vlas­ti tra­že po­moć u rje­ša­va­nju stam­be­nog pi­ta­nja – bi- lo kroz po­volj­ne grad­ske sta­no­ve ili kroz su­bven­ci­oni­ra­nje tro­ško­va naj­ma i re­ži­ja. Tro­ško­vi sta­no­va­nja na ra­zi­ni či­ta­ve Uni­je su oko 22 pos­to ukup­nih pri­ho­da ku­ćans­tva, a za one ko­ji za­ra­đu­ju ma­nje od na­ci­onal­nog pro­sje­ka ti tro­ško­vi se pe­nju na vi­še od 40 pos­to. Hr­vat­ska je na ra­zi­ni Uni­je iz raz­lo­ga što su mno­gi na­ši gra­đa­ni vlas­ni­ci ne­kret­ni­na u ko­ji­ma ži­ve.

Naj­ma­nji udio tro­ško­va u ukup­noj po­pu­la­ci­ji ima­ju zem­lje po­put Ci­pra i Mal­te s 10ak pos­to. U tim zem­lja­ma je i naj­ma­nji udio tro­ško­va sta­no­va­nja za si­ro­maš­ne ko­ji iz­no­si 20-ak pos­to ukup­nih pri­ho­da. Naj­ve­ći tro­ško­vi sta­no­va­nja su u Ni­zo­zem­skoj, Nje­mač­koj, Dan­skoj i Grč­koj. Tro­ško­vi ukup­ne po­pu­la­ci­je se u pr­ve tri zem­lje kre­će na ra­zi­ni od 30 pos­to, a u Grč­koj 40 pos­to. No, ra­zi­na pra­ve gos­po­dar­ske kri­ze u Grč­koj vi­di se i u ovoj sfe­ri jer gra­đa­ni ko­ji za­ra­đu­ju is­pod 60 pos­to dr­žav­nog pro­sje­ka za tro­ško­ve sta­no­va­nja u toj zem­lji odva­ja­ju ne­vje­ro­jat­nih 70 pos­to ukup­nih pri­ho­da ku­ćans­tva. U Dan­skoj si­ro­maš­ni odva­ja­ju 60 pos­to pri­ho­da, a u Ni­zo­zem­skoj i Nje­mač­koj oko 50 pos­to. “Sve ovo po­ka­zu­je da je ta­ko­zva­na “pri­ušti­va“ili so­ci­jal­na sta­no­grad­nja je­dan od naj­ve­ćih pro­ble­ma su­vre­me­ne Eu­ro­pe ko­jeg pu­no efi­kas­ni­je mo­gu ri­je­ši­ti je­di­ni­ce lo­kal­ne sa­mo­upra­ve u ko­ji­ma se ti pro­ble­mi i po­jav­lju­ju gra­do­vi.

Da Eu­ro­pi ne­dos­ta­je veliki broj sta­no­va po­ka­zu­je i či­nje­ni­ca da vi­še od 50 pos­to mla­dih Eu­rop­lja­na u do­bi 18 do 34 go­di­ne ži­vi i da­lje s ro­di­te­lji­ma. U Uni­ji čak 25 mi­li­ju­na sta­nov­ni­ka ži­vi u so­ci­jal­nim sta­no­vi­ma, a sa­mo u Pa­ri­zu je na lis­ti če­ka­nja za so­ci­jal­ne sta­no­ve vi­še od po­la mi­li­ju­na lju­di te 255 ti­su­ća u Lon­do­nu. Po­traž­nja za so­ci­jal­nim sta­no­vi­ma je zad­njih go­di­na dra­ma­tič­no po­ras­la, sa­mo u zad­njih go­di­nu da­na u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji za 30 pos­to, a u Ir­skoj za čak 74 pos­to”, po­jaš­nja­va Ri­cov.

Do­da­je da je Grad Zagreb, ko­ji na so­ci­jal­ne pro­gra­me tro­ši vi­še od 30 pos­to svo­jeg pro­ra­ču­na te­škog oko mi­li­jar­du eura, je­dan od so­ci­jal­no naj­o­sjet­lji­vi­jih gra­do­va. Či­nje­ni­ca je me­đu­tim, ka­že Ri­cov, da ve­ći­na ra­zvi­je­nih gra­do­va za­pad­ne Eu­ro­pe vi­še ne mo­že sa­mos­tal­no sno­si­ti tro­ško­ve ras­tu­ćih po­tre­ba svo­jih gra­đa­na, ko­je su ve­li­kim di­je­lom nas­ta­le kao po­s­lje­di­ca po­li­ti­ka ko­je se do­no­se na ra­zi­ni EU.

SANJIN STRUKIĆ/

Je­le­na Ri­cov, za­gre­bač­ka pro­čel­ni­ca za EU

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.