Ni­ske sto­pe ras­ta naj­av­lju­ju iz­gub­lje­no de­set­lje­će u Uni­ji

Ana­li­za Što mo­že ECB Bez ob­zi­ra na mo­gu­će no­vo re­za­nje ka­mat­nih sto­pa i pro­du­ži­va­nje pro­gra­ma kvan­ti­ta­tiv­nog ot­pu­šta­nja, iz­gled­no je da će uku­pan uči­nak na in­fla­ci­ju bi­ti skro­man

Poslovni Dnevnik - - SVIJET -

Prem­da su proš­la tek dva mje­se­ca od po­s­ljed­nje­ga sas­tan­ka čla­no­va Vi­je­ća ECB-a na ko­jem su pred­stav­lje­na in­fla­cij­ska oče­ki­va­nja u euro­zo­ni za 2016. i 2017. go­di­nu, već se otvo­re­no priz­na­je ka­ko su prognoze pred­stav­lje­ne u smjer­ni­ca­ma Vi­je­ća pro­ma­še­ne, či­me se in­di­rek­t­no naj­av­lju­ju no­ve smjer­ni­ce ko­je bi mo­gle bi­ti ob­z­na­nje­ne već na slje­de­ćem sas­tan­ku u ožuj­ku.

Ključ­ni fak­tor ko­ji pri­tiš­će ci­je­ne na ni­že je glo­bal­ni pad ci­je­na naf­te, pri če­mu je opo­ra­vak ra­zi­ne ci­je­na hra­ne tek vr­lo blag. Na­ime, in­fla­ci­ja u euro­zo­ni je pa­la sa 3% kra­jem 2011. na 0,6% u si­ječ­nju proš­le go­di­ne, da bi po­ras­la na tek 0,2% kra­jem proš­le go­di­ne, re­flek­ti­ra­ju­ći ta­ko ra­zi­ne da­le­ko is­pod ci­lja­ne od oko 2%. Do­dat­no, s ob­zi­rom na važ­nu ulo­gu ko­ju oče­ki­va­nja ima­ju u for­mi­ra­nju tre­nut­nih ci­je­na naf­te, za­bri­nja­va pad za­bi­lje­žen u ci­je­na­ma roč­ni­ca naf­te. Na­ime, od lip­nja proš­le go­di­ne oče­ki­va­ne ci­je­ne naf­te za slje­de­će dvi­je go­di­ne pa­le su pre­ko 40%. U skla­du s ti­me, u krat­kom ro­ku je po­nov­no iz­gled­na de­fla­ci­ja pri­je ne­go zbog teh­nič­kih fak­to­ra ci­je­ne po­ras­tu kra­jem go­di­ne, obli­ku­ju­ći ta­ko ne­za­do­vo­lja­va­ju­ću Wkri­vu­lju in­fla­ci­je.

Kre­di­bi­li­tet ECB-a

Ka­ko bi središnja ban­ka bi­la u sta­nju os­tva­ri­ti svoj cilj, nuž­no je da ima kre­di­bi­li­tet, od­nos­no da tr­žiš­ni ak­te­ri vje­ru­ju da je spo­sob­na os­tva­ri­ti za­cr­ta­no. U skla­du s ti­me, ne ču­de po­s­ljed­nje iz­ja­ve pred­sjed­ni­ka Drag­hi­ja ka­ko bi središnja ban­ka iz­gu­bi­la svoj kre­di­bi­li­tet ka­da bi od­stu­pi­la od za­cr­ta­nog ci­lja­nja in­fla­ci­je, od­nos­no ka­da bi odjed­nom od­lu­či­la ci­lja­ti ne­ku dru­gu eko­nom­sku va­ri­ja­blu. Sa tr­žiš­nog as­pek­ta, oče­ki­va­na re­ak­ci­ja ide u smje­ru po­ve­ća­nja mje­seč­nog iz­no­sa ku­po­vi­ne obvez­ni­ca za 10 mi­li­jar­di eura, tj. na ukup­no 70 mi­li­jar­di, za­tim pro­du­ži­va­nja pro­gra­ma mo­ne­tar­nog ot­pu­šta­nja za šest mje­se­ci (do ruj­na 2017.), te mo­gu­ćeg no­vog re­za­nja ka­mat­ne sto­pe na de­po­zi­te za 10 baz­nih bo­do­va (na 0,40%) na slje­de­ćem sas­tan­ku u ožuj­ku.

Ge­ne­ral­no gle­da­ju­ći, ECB se br­zim ko­ra­ci­ma pri­bli­ža­va kraj­njim li­mi­ti­ma ono­ga što re­al­no mo­že uči­ni­ti da osi­gu­ra cje­nov­nu sta­bil­nost. Na­ime, bez ob­zi­ra na mo­gu­će no­vo re­za­nje ka­mat­nih sto­pa, pro­du­ži­va­nje pro­gra­ma kvan­ti­ta­tiv­nog ot­pu­šta­nja ili eks­pli­cit­ni­jeg sta­va oko bu­du­ćeg kre­ta­nja ra­zi­ne ci­je­na, iz­gled­no je da će uku­pan uči­nak na in­fla­ci­ju bi­ti skro­man.

U skla­du s ti­me, po­treb­na je od­luč­ni­ja im­ple­men­ta­ci­ja fi­skal­nih i struk­tur­nih re­for­mi na ra­zi­ni dr­ža­va čla­ni­ca eurozone ko­ja bi do­ve­la do pro­mje­na u oče­ki­va­nji­ma tr­žiš­nih ak­te­ra, a po­s­lje­dič­no i sa­me ra­zi­ne ci­je­na u euro­zo­ni. Prem­da se me­đu eko­no­mis­ti­ma vo­de žus­tre ras­pra­ve je li pro­gram mo­ne­tar­nog opu­šta­nja os­tva­rio zacrtane iz­rav­ne i ne­iz­rav­ne ci­lje­ve, ne­ke či­nje­ni­ce su ne­po­bit­ne. Na­ime, de­pre­ci­ja­ci­ja eura nas­pram do­la­ra uve­li­ke

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.