Do­ma­ća in­dus­tri­ja ne mo­že od­go­vo­ri­ti na iz­nim­no ni­ske ci­je­ne ko­je dr­že europ­ski vi­ško­vi

Alen Fon­ta­na, di­rek­tor Du­ka­ta, is­ti­če ka­ko EU da­nas pro­izvo­di 25% vi­še mli­je­ka ne­go što tro­ši, a Hr­vat­ska ni­je iz­gra­di­la obram­be­ne me­ha­niz­me i za­šti­ti­la svo­ju po­ljo­pri­vre­du i pre­ra­đi­vač­ku in­dus­tri­ju

Poslovni Dnevnik - - SNAGA HRVATSKE HRANE 2016. - BO­RI­VO­JE DOKLER

Do­ma­ća mli­ječ­na in­dus­tri­ja već je go­di­na­ma su­oče­na s oz­bilj­nim pro­ble­mi­ma. Oni su do­dat­no po­ve­ća­ni ula­skom Hr­vat­ske u Europ­sku uni­ju či­me je iz­gub­lje­no tr­ži­šte CEFTAe i zna­čaj­no po­ve­ćan uvoz jef­ti­ni­jih mli­ječ­nih pro­izvo­da iz EU. A ka­ko se s tim pro­ble­mi­ma no­si Du­kat, da­nas vo­de­ća mli­ječ­na in­dus­tri­ja u Hr­vat­skoj i ši­re, upi­ta­li smo di­rek­to­ra tvrt­ke Ale­na Fontanu.

Što je obi­lje­ži­lo 2015. go­di­nu u sek­to­ru mlje­kar­stva?

Hr­vat­ski je mlje­kar­ski sek­tor u 2016. go­di­ni ušao u de­ve­tu go­di­nu ne­po­volj­nih sek­tor­skih i gos­po­dar­skih tren­do­va. Du­go­traj­na gos­po­dar­ska kri­za, sma­nje­na ku­pov­na moć po­tro­ša­ča i pro­mje­na po­tro­šač­kih na­vi­ka, gu­bi­tak naj­ve­ćih iz­voz­nih tr­ži­šta CEFTAe te enor­man rast uvo­za iz ze­ma­lja čla­ni­ca EU, ne­ri­jet­ko po dam­pin­škim ci­je­na­ma, utje­ču na ne­pre­kid­no sma­nje­nje us­pješ­nos­ti pos­lo­va­nja svih su­di­oni­ka do­ma­ćeg mlje­kar­skog sek­to­ra.

2015. go­di­nu je obi­lje­ži­lo i uki­da­nje mli­ječ­nih kvo­ta na ra­zi­ni Eu­rop­ske uni­je, što za du­go­roč­nu po­s­lje­di­cu mo­že ima­ti po­ve­ća­nje pro­izvod­nje mli­je­ka u Eu­rop­skoj uni­ji te stva­ra­nje do­dat­nog pri­ti­ska na sma­nje­nje ci­je­na si­ro­vog mli­je­ka i go­to­vih mli­ječ­nih pro­izvo­da.

Spo­me­nu­ta de­fla­ci­ja, ge­ne­ri­ra­na lo­kal­nim i glo­bal­nim ma­kro­eko­nom­skim i po­li­tič­kim pro­mje­na­ma, naj­ve­ća je opas­nost s ko­jom se su­oča­va­mo u mlje­kar­skom sek­to­ru una­zad ne­ko­li­ko go­di­na, a ko­ja će obi­lje­ži­ti i 2016. go­di­nu.

Pro­izvo­di li Hr­vat­ska do­volj­no mli­je­ka za vlas­ti­te po­tre­be?

Na­ža­lost ne. Hr­vat­ske se po­tre­be za mli­je­kom kre­ću oko 900 mi­li­ju­na kg go­diš­nje. La­ni smo vlas­ti­tom pro­izvod­njom po­kri­li tek 55% na­ših po­tre­ba, a u 2009. go­di­ni, ka­da je Hr­vat­ska za­bi­lje­ži­la re­kord­nu pro­izvod­nju mli­je­ka, vlas­ti­tom smo pro­izvod­njom po­kri­li 78% ukup­nih po­tre­ba za mli­je­kom.

Hr­vat­ska ima po­ten­ci­jal da bu­de sa­mo­dos­tat­na zem­lja u pro­izvod­nji mli­je­ka no ipak je jed­na od ri­jet­kih ze­ma­lja ko­ja u 2015. go­di­ni bi­lje­ži pad pro­izvod­nje mli­je­ka od 1,7% u od­no­su na pret­hod­nu go­di­nu dok EU, na ra­zi­ni svih ze­ma­lja čla­ni­ca u 2015. go­di­ni, bi­lje­ži po­ve­ća­nje pro­izvod­nje mli­je­ka od 2% u od­no­su na pret­hod­nu go­di­nu.

Is­to­vre­me­no, u 2015. go­di­ni u Hr­vat­skoj po­troš­nji za­bri­nja­va­ju­ćom sto­pom ras­te udio uvoz­nih pro­izvo­da, i to s 39% u 2014. go­di­ni na 45% u 2015. go­di­ni.

Ko­ji je da­nas klju­čan pro­blem do­ma­ćeg mlje­kar­skog sek­to­ra?

Pre­ko­mje­ran uvoz go­to­vih pro­izvo­da iz dru­gih ze­ma­lja čla­ni­ca EU, vr­lo čes­to po dam­pin­škim ci­je­na­ma, da­nas je glav­ni pro­blem in­dus­tri­je a po­s­lje­dič­no i na­ših far­me­ra. Do­ma­ća in­dus­tri­ja ne mo­že od­go­vo­ri­ti na iz­ni- mno ni­ske ci­je­ne ko­je dr­že europ­ski vi­ško­vi, po­seb­no oni u obli­ku traj­nog mli­je­ka ili po­lu­t­vr­dog si­ra. EU da­nas pro­izvo­di 25% vi­še mli­je­ka ne­go li je nje­na po­troš­nja, a Hr­vat­ska ni­je iz­gra­di­la obram­be­ne me­ha­niz­me i za­šti­ti­la svo­ju po­ljo­pri­vre­du i pre­ra­đi­vač­ku in­dus­tri­ju, kao što su to na pri­mjer uči­ni­le Slo­ve­ni­ja i Ma­đar­ska, od ko­jih mo­že­mo mno­go na­uči­ti.

Du­go­roč­no de­fla­ci­ja po­dra­zu­mi­je­va ero­zi­ju pro­fi­ta­bil­nos­ti pos­lo­va­nja, sma­nje­nje inves­ti­ci­ja, is­tra­ži­va­nja, ra­zvo­ja i ino­va­ci­ja, pa i sma­nje­nje za­pos­le­nos­ti, sto­ga se de­fla­ci­ji ci­je­na si­ro­vi­ne i go­to­vih pro­izvo­da u mlje­kar­skom sek­to­ru tre­ba snaž­no odu­pri­je­ti, pot­po­mog­nu­ti ja­ča­njem lo­kal­nog gos­po­dar­stva, sta­bil­nos­ti zem­lje i op­ti­miz­ma gra­đa­na.

Ka­ko dr­ža­va mo­že po­du­pri­je­ti sek­tor mlje­kar­stva, farmere i pre­ra­đi­vač­ku in­dus­tri­ju?

Hr­vat­skoj je po­ljo­pri­vre­di pr­vens­tve­no po­treb­na po­ljo­pri­vred­na stra­te­gi­ja ko­ja de fac­to ne pos­to­ji.

Mlje­kar­ski je sek­tor una­zad niz go­di­na pre­pu­šten sam se­bi, što se ogle­da kroz slabljenje cje­lo­kup­nog sus­ta­va; od pri­mar­ne pro­izvod­nje mli­je­ka do nje­go­va ot­ku­pa, pre­ra­de i tr­že­nja.

Od krat­ko­roč­nih mje­ra u 2016. go­di­ni pr­vens­tve­no oče­ku­je­mo one ko­je će do­pri­ni­je­ti opo­rav­ku pri­mar­nog sek­to­ra i po­ve­ća­nju pro­izvod­nje mli­je­ka u Hr­vat­skoj kroz sma­nje­nje tro­ško­va fi­nan­ci­ra­nja pro­izvod­nje mli­je­ka, us­kla­đi­va­nje sto­pe PDVa na po­ljo­pri­vred­ne in­pu­te u skla­du s os­ta­lim zem­lja­ma čla­ni­ca­ma EU, a po­seb­no oni­ma ko­je uvoz­nim ak­tiv­nos­ti­ma ima­ju zna­ča­jan utje­caj na do­ma­ći mlje­kar­ski sek­tor, po­ve­ća­ti dos­tup­nost po­ljo­pri­vred­nog zem­lji­šta za pro­izvod­nju stoč­ne hra­ne te ujed­na­či­ti uvje­te za­ku­pa po­ljo­pri­vred­nog zem­lji­šta za ma­le, sred­nje i ve­li­ke po­ljo­pri­vred­ni­ke.

Su­bven­ci­oni­ra­na na­bav­ka ju­ni­ca mo­del je potpore ko­ji u krat­kom ro­ku mo­že stvo­ri­ti no­vo mli­je­ko u Hr­vat­skoj, a sva­ka­ko tre­ba ra­di­ti na tran­s­pa­rent­noj i re­dov­noj is­pla­ti po­ljo­pri­vred­nih po­ti­ca­ja.

Ko­li­ko je hr­vat­ski po­tro­šač lo­ja­lan do­ma­ćim rob­nim mar­ka­ma?

Hr­vat­ska pre­hram­be­na in­dus­tri­ja ima vi­so­ko kva­li­tet­ne pro­izvo­de no hr­vat­ski je pro­izvod, una­toč de­fla­ci­ji ci­je­na go­to­vih pro­izvo­da, ne­ri­jet­ko skup­lji od uvoz­nog. Raz­log to­me jest što i pri­mar­ni sek­tor i in­dus­tri­ja pos­lu­ju u bit­no ne­kon­ku­rent­ni­jim uvje­ti­ma u od­no­su na os­ta­le čla­ni­ce Eu­rop­ske uni­je, ko­je svo­je vi­ško­ve pla­si­ra­ju na hr­vat­sko tr­ži­šte, vr­lo čes­to po dam­pin­škim ci­je­na­ma.

Za­jed­nič­ki i uz pot­po­ru dr­ža­ve tre­ba­mo sus­tav­no ra­di­ti na pro­mo­ci­ji do­ma­ćih rob­nih mar­ki, do­ma­će si­ro­vi­ne ko­ju ko­ris­ti­mo te os­vješ­ći­va­nju po­tro­ša­ča o važ­nos­ti po­dr­ške do­ma­ćoj po­ljo­pri­vre­di i pre­hram­be­noj in­dus­tri­ji.

Osim to­ga, ne­mi­nov­no je ri­je­ši­ti pro­blem ne­po­volj­ne tr­žiš­ne po­zi­ci­je do­ma­ćih rob­nih mar­ki i pro­izvo­da u od­no­su na one iz uvo­za kroz za­kon­ski ok­vir od­nos­no ko­deks etič­kog po­na­ša­nja sek­to­ra tr­go­vi­ne.

Dio ste Lac­ta­lis gru­pe, pr­ve po ve­li­či­ni i sna­zi mli­ječ­ne in­dus­tri­je u svi­je­tu ko­ja je i vo­de­ći svjet­ski pro­izvo­đač si­re­va. Ka­kav je po­lo­žaj Du­ka­ta u ovom fran­cu­skom di­vu – ko­je pred­nos­ti, a mo­žda i ne­dos­tat­ke, do­no­si pri­pad­nost ta­ko ve­li­koj gru­pi?

Bez ima­lo pre­tje­ri­va­nja vje­ru­jem ka­ko je ula­zak Du­ka­ta u sas­tav Lac­ta­lis gru­pe 2007. go­di­ne bio za­pra­vo the best ca­se sce­na­rio za na­šu kom­pa­ni­ju. Pos­ta­li smo dio naj­ve­ćeg svjet­skog ot­kup­lji­va­ča i pre­ra­đi­va­ča mli­je­ka i cen­tra zna­nja i iz­vr­s­nos­ti u pre­ra­di mli­je­ka. Na iz­vo­ru smo no­vih zna­nja, teh­no­lo­gi­ja i ino­va­ci­ja u svim seg­men­ti­ma pos­lo­va­nja a na­ši su za­pos­le­ni­ci, u Gru­pi pre­poz­na­ti kao iz­u­zet­ni struč­nja­ci, do­bi­li no­vi vje­tar u le­đa. No i Gru­pa pred­stav­lja ‘tr­ži­šte’ na ko­jem se in­ter­no bo­ri­mo za pos­lo­ve i kup­ce jed­na­ko ka­ko to či­ni­mo na tr­ži­šti­ma ma­lo­pro­da­je i ve­le­pro­da­je, za što nam je po­nov­no po­treb­na kon­ku­rent­nost kroz ci­je­ne in­pu­ta; si­ro­vi­ne, ener­ge­na­ta, ci­je­ne ra­da, po­rez­nih op­te­re­će­nja i dru­gih tro­ško­va.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.