Za no­vi rast uk­lo­ni­ti pre­pre­ke jav­nim i pri­vat­nim ula­ga­nji­ma

Po­gled sa stra­ne Lo­ša stra­te­gi­ja Ula­ga­nja u jav­nom sek­to­ru znat­no su is­pod ra­zi­na neo­p­hod­nih za po­nov­no us­pos­tav­lja­nje i odr­ža­va­nje ras­ta, dje­lo­mič­no us­li­jed fi­skal­nih ogra­ni­če­nja u pre­za­du­že­nim zem­lja­ma

Poslovni Dnevnik - - SNAGA HRVATSKE HRANE 2016. -

Go­di­ne 2008. Po­vje­rens­tvo za rast i ra­zvoj, ko­jem sam imao pri­vi­le­gi­ju pred­sje­da­ti, sas­ta­vi­lo je iz­vje­štaj ko­ji je imao ulo­gu ažu­ri­ra­nja na­šeg zna­nja o she­ma­ma odr­ži­vog ras­ta.

Ta­da, kao i sa­da, bi­la je jas­na jed­na stvar: po­li­ti­ke ko­je po­du­pi­ru raz­dob­lja u tra­ja­nju od ne­ko­li­ko de­set­lje­ća obi­lje­že­na vi­so­kim ras­tom, struk­tur­nim pre­obraz­ba­ma, po­ve­ća­njem za­pos­le­nos­ti i pri­ho­da te dra­ma­tič­nim sma­nje­njem si­ro­maš­tva uza­jam­no se pot­krep­lju­ju. One me­đu­sob­no po­ja­ča­va­ju vlas­ti­te učin­ke i pred­stav­lja­ju sas­toj­ke re­cep­ta ko­ji us­pi­je­va – i, kao što to obič­no bi­va s re­cep­ti­ma, sas­toj­ci ko­ji ne­dos­ta­ju mo­gu znat­no na­ru­ši­ti is­hod.

Ka­ko bi­smo shva­ti­li sla­be, neo­dr­ži­ve i krh­ke she­me ras­ta ko­je su tre­nut­no pri­sut­ne u broj­nim zem­lja­ma i op­će­ni­to u glo­bal­nom gos­po­dar­stvu, tre­ba­lo bi us­po­re­di­ti ono što se upra­vo do­ga­đa s oni­me ka­ko bi oprav­da­ne sve­obu­hvat­ne stra­te­gi­je ras­ta mo­gle iz­gle­da­ti. Na­rav­no, pos­to­je broj­ne po­li­ti­ke ko­je po­du­pi­ru vi­so­ki rast i one su u odre­đe­noj mje­ri spe­ci­fič­ne za sva­ku po­je­di­nu zem­lju. Ali ne­ko­li­ko sas­to­ja­ka za­jed­nič­ko je svim poz­na­tim us­pješ­nim slu­ča­je­vi­ma.

Po­li­tič­ka učin­ko­vi­tost

Pr­vi je vi­so­ka ra­zi­na jav­nih i pri­vat­nih ula­ga­nja. U us­pješ­nim zem­lja­ma u ra­zvo­ju ula­ga­nja iz­no­se ili pre­ma­šu­ju 30% BDP-a. Sas­to­jak jav­nog sek­to­ra (in­fras­truk­tu­ra, ljud­ski ka­pi­tal te gos­po­dar­ska os­no­va zna­nja, kao i teh­no­lo­ška os­no­va) na­la­zi se u ras­po­nu od 5 do 7%. Ula­ga­nja u jav­nom i pri­vat­nom sek­to­ru su kom­ple­men­tar­na: ona pr­va po­di­žu sto­pu po­vra­ta onim po­s­ljed­nji­ma te sto­ga do­la­zi­mo do na­ve­de­nih raz­mje­ra.

Na do­ma­ća i stra­na pri­vat­na ula­ga­nja utje­če još niz os­ta­lih čim­be­ni­ka ko­ji utje­ču na ri­zi­ke i po­vrat. To uklju­ču­je vje­šti­ne rad­ne sna­ge, si­gur­nost pra­va vlas­niš­tva i po­ve­za­nih prav­nih ins­ti­tu­ci­ja, la­ko­ću pos­lo­va­nja te ne­dos­ta­tak ri­gid­nos­ti na tr­ži­šti­ma pro­izvo­da kao i oni­ma za tr­žiš­ne fak­to­re pro­izvod­nje (za rad­nu sna­gu, ka­pi­tal i si­ro­vi­ne).

Iz­nad sve­ga, na ula­gač­ku kli­mu po­zi­tiv­no utje­če sta­bil­nost – kom­pe­ten­tan i žus­tar ma­kro­eko­nom­ski menadžment i po­li­tič­ka učin­ko­vi­tost i kon­ti­nu­itet. S dru­ge pak stra­ne, ne­iz­vjes­not po pi­ta­nju ras­ta ili opre­dje­lje­nje za u ra­zum­noj mje­ri ko­he­rent­nu re­for­m­sku agen­du do­vest će do ne­po­volj­nih utje­ca­ja na ula­ga­nja.

Dru­gi za­jed­nič­ki sas­to­jak odr­ži­vih stra­te­gi­ja ras­ta je da fi­nan­ci­ra­nje tih re­la­tiv­no vi­so­kih ra­zi­na ula­ga­nja do­la­zi iz do­ma­će štednje. Znat­no os­la­nja­nje na vanj­sku šted-

MIC­HA­EL SPENCE

nju či­ni se da za­vr­ša­va s lo­šim is­ho­dom – s duž­nič­kim kri­za­ma i zas­to­ji­ma ras­ta ve­ćih raz­mje­ra.

Otvo­re­nost pre­ma glo­bal­nom gos­po­dar­stvu ve­za­no uz tr­go­vi­nu i ula­ga­nja ta­ko­đer je od ključ­ne važ­nos­ti. Pri­mje­ri­ce, iz­rav­na stra­na ula­ga­nja ključ­no su sred­stvo za pri­je­nos i pri­la­go­đa­va­nje aku­mu­li­ra­nih za­li­ha glo­bal­ne teh­no­lo­gi­je i knowhow. Iz­voz­na kon­ku­ret­nost po­di­že se dok ula­ga­nja pris­ti­žu u kons­truk­ci­ju ka­ri­ka u glo­bal­nim lan­ci­ma ops­kr­be. Pi­ta­nje ra­ču­na ka­pi­tal­nih tran­sak­ci­ja znat­no je slo­že­ni­je. Op­će­ni­to, us­pješ­na gos­po­dar­stva u ra­zvo­ju us­pje­la su se s njim uhva­ti­ti u ko­štac u ci­lju spre­ča­va­nja pre­ko­mjer­ne vo­la­til­nos­ti, uklju­ču­ju­ći vo­la­til­nos­ti ko­ja pro­iz­la­zi iz vanj­skih šo­ko­va ili ne­urav­no­te­že­nos­ti, kao i iz pre­ko­mjer­nog os­la­nja­nja na vanj­sko fi­nan­ci­ra­nje. Na­da­lje, naj­us­pješ­ni­je zem­lje uprav­lja­ju de­viz­nim te­ča­jem ka­ko bi se on odr­ža­vao u ra­zi­ni s ras­tom pro­duk­tiv­nos­ti, upo­ra­bom kom­bi­na­ci­je ka­pi­tal­nih kon­tro­la, mo­ne­tar­ne po­li­ti­ke i aku­mu­la­ci­je i de­ku­mu­la­ci­je pri­ču­va. Ka­ko pre­ci­je­nje­ne ta­ko i pod­ci­je­nje­ne va­lu­te ima­ju raz­li­či­te ne­ga­tiv­ne po­s­lje­di­ce, iako kon­ti­nu­ira­na pre­ci­je­nje­nost pred­stav­lja ve­ći pro­blem za sta­bil­nost i rast.

Na­po­s­ljet­ku, in­k­lu­zi­vonst je ta­ko­đer ključ­na kom­po­nen­ta us­pješ­nih ra­zvoj­nih stra­te­gi­ja. She­me ras­ta ko­je sus­tav­no is­klju­ču­ju pod­sku­pi­ne pro­pa­da­ju gu­bit­kom po­li­tič­ke i so­ci­jal­ne ko­he­zi­je te na­po­s­ljet­ku gu­bit­kom po­dr­ške stra­te­gi­ji. Za raz­li­ku od to­ga, ne­jed­na­kost pri­ho­da ko­ja ni­je su­vi­še ek­s­trem­na i ne pro­iz­la­zi iz ko­rup­ci­je ili pri­vi­le­gi­ra­nog pris­tu­pa tr­ži­štu shva­će­na je i pri­hva­će­na.

Za­li­he štednje

Pru­ža­nje te­melj­nih us­lu­ga vi­so­ke kva­li­te­te po­put obra­zo­va­nja i zdrav­s­tve­ne za­šti­te sma­tra se od iz­nim­ne važ­nos­ti za jed­na­kost pri­li­ka i in­ter­ge­ne­ra­cij­sku mo­bil­nost.

U tak­vim pri­li­ka­ma, mo­gu­će je us­ta­no­vi­ti tre­nut­ne she­me ras­ta u glo­bal­nom gos­po­dar­stvu i nje­go­vim raz­li­či­tim di­je­lo­vi­ma.

Pri­je sve­ga, ula­ga­nja u jav­nom sek­to­ru znat­no su is­pod ra­zi­na neo­p­hod­nih za po­nov­no us­pos­tav­lja­nje i odr­ža­va­nje ras­ta, dje­lo­mič­no us­li­jed fi­skal­nih ogra­ni­če­nja u pre­za­du­že­nim zem­lja­ma. Kod iz­os­tan­ka de­fa­ul­ta, uo­bi­ča­je­ni na­čin za sma­nje­nje svo­da dr­žav­nog za­du­ži­va­nja je pu­tem no­mi­nal­nog ras­ta.

Me­đu­tim, ne­ma po­li­ti­ke us­mje­re­ne na rast, on­kraj do­pri­no­sa mo­ne­tar­ne po­li­ti­ke, dok je in­fla­ci­ja da­le­ko is­pod za­da­nih ci­lje­va. Ve­li­ke za­li­he štednje u dr­žav­nim sta­bi­li­za­cij­skim fon­do­vi­ma, mi­ro­vin­skim fon­do­vi­ma i osi­gu­ra­va­ju­ćim druš­tvi­ma ni­su još bi­le pri­mi­je­nje­ne s us­pje­hom u od­go­va­ra­ju­ćoj mje­ri na ra­zi­ni jav­nog sek­to­ra, vje­ro­jat­no us­li­jed blo­ka­da u po­sred­nič­kim ka­na­li­ma ve­za­no uz rizik i po­ti­ca­je.

Ula­ga­nja u pri­vat­nom sek­to­ru ta­ko­đer su is­pod ra­zi­na odr­ži­vog ras­ta. Čim­be­ni­ci ko­ji to­me pri­do­no­se uklju­ču­ju po­manj­ka­nje agre­gat­ne po­traž­nje, vi­so­ke ra­zi­ne ne­iz­vjes­nos­ti po pi­ta­nju po­li­ti­ka i re­gu­la­tor­nih agen­da te ras­tu­će dvoj­be po pi­ta­nju ključ­nih po­kre­ta­ča glo­bal­nog ras­ta po­put Ki­ne. Po­vrh to­ga, ovis­no o gos­po­dar­stvu u pi­ta­nju, za­us­tav­lje­ne po­rez­ne re­for­me i struk­tur­ne ri­gid­nos­ti uz­ro­ko­va­ne po­li­ti­kom na tr­ži­šti­ma pro­izvo­da kao i oni­ma za tr­žiš­ne fak­to­re pro­izvod­nje ima­ju ne­ga­tiv­ne po­s­lje­di­ce.

Mje­re za ja­ča­nje ula­ga­nja

Ve­za­no uz in­k­lu­ziv­nost, vr­lo ko­ris­na re­cent­na ana­li­za usre­do­to­ču­je se na pro­mje­ne u gos­po­dar­skoj struk­tu­ri i na tr­ži­šti­ma ra­da ve­za­no uz po­traž­nju po­tak­nu­te teh­no­lo­gi­jom, i glo­ba­li­za­ci­ju, ko­ja je do­ve­la do ne­us­kla­đe­nos­ti po pi­ta­nju po­nu­de, a tu su po­ma­ci spo­ri­ji.

Po­la­ri­za­ci­ja za­poš­lja­va­nja i ras­tu­ća ne­jed­na­kost pri­ho­da dje­lo­mič­no su po­s­lje­di­ca tih si­la, s ne­ga­tiv­nim po­s­lje­di­ca­ma na kraj­nju po­traž­nju, te, što je još važ­ni­je, na re­sur­se ko­je po­je­din­ci i obi­te­lji mo­ra­ju ulo­ži­ti u svoj vlas­ti­ti ljud­ski ka­pi­tal.

Ukrat­ko, u ra­zum­nim raz­mje­ri­ma sve­obu­hvat­na stra­te­gi­ja za po­nov­no us­pos­tav­lja­nje ras­ta na ra­zi­ni ze­ma­lja i na glo­bal­noj ra­zi­ni uklju­či­va­la bi mje­re za po­di­za­nje i od­stra­nji­va­nje pre­pre­ka jav­nim i pri­vat­nim ula­ga­nji­ma, što će do­pri­ni­je­ti agre­gat­noj po­traž­nji. Ona bi ta­ko­đer uklju­či­va­la niz re­for­mi u ci­lju ja­ča­nja ini­ci­ja­ti­va pri­vat­nih ula­ga­nja. Što­vi­še, obu­hva­ti­la bi i agen­du in­k­lu­ziv­nos­ti us­mje­re­nu na struk­tur­nu ne­rav­no­te­žu na tr­ži­šti­ma ra­da i po­ten­ci­jal­no des­truk­tiv­nu ne­jed­na­kost pri­ho­da.

Kad te stra­te­gi­je ne bi bi­le sa­mo pro­ve­de­ne, već ta­ko­đer sin­kro­ni­zi­ra­ne di­ljem naj­važ­ni­jih gos­po­dar­sta­va, sva­ka od njih bi­la bi po­ja­ča­na po­zi­tiv­nim me­đu­na­rod­nim pre­li­je­va­nji­ma kroz tr­go­vi­nu – što je jas­na ulo­ga za sku­pi­nu G20.

U ne­dos­tat­ku tak­vog pris­tu­pa, mo­že se pre­dvi­dje­ti, u naj­bo­ljem slu­ča­ju, pro­du­lje­no raz­dob­lje ni­skog i krh­kog ras­ta, s ri­zi­ci­ma ko­ji pro­iz­la­ze iz po­ve­ća­nog za­du­ži­va­nja u du­go­traj­nim uvje­ti­ma ni­skih ka­mat­nih sto­pa i de­fla­ci­je. Naj­go­ri is­hod – ko­ji je i su­vi­še mo­guć – je do­dat­no po­gor­ša­nje u po­li­tič­koj i so­ci­jal­noj ko­he­zi­ji ko­je či­ne te­me­lje za ener­gič­ne po­li­tič­ke re­ak­ci­je. U toj fa­zi, stag­na­ci­ja pos­ta­je zam­ka.

© Pro­ject Syn­di­ca­te, 2015.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.