Od mje­ra HNB-a naj­vi­še oče­ki­va­nja ima­ju dr­ža­va i ma­le ban­ke

No­ve re­po auk­ci­je po­jef­ti­nit će re­fi­nan­ci­ra­nje dr­žav­nog du­ga za 1 pos­tot­ni bod

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - JA­DRAN­KA DOZAN ja­dran­ka.dozan@pos­lov­ni.hr

Ve­li­ke ban­ke s vi­škom lik­vid­nos­ti ima­ju jef­ti­ni­je iz­vo­re pa ci­je­na od 1,8 pos­to kod njih ne iz­a­zi­va ushit

Hr­vat­ska narodna ban­ka u idu­ći će uto­rak tes­ti­ra­ti no­vi me­ha­ni­zam mo­ne­tar­ne po­li­ti­ke ko­jim se ban­ka­ma otva­ra pris­tup du­go­roč­ni­jim iz­vo­ri­ma kun­ske lik­vid­nos­ti. Pre­ma pre­li­mi­nar­nim pro­cje­na­ma ti­ma gu­ver­ne­ra Bo­ri­sa Vuj­či­ća, kroz če­ti­ri za ovu go­di­nu pre­dvi­đe­ne “struk­tur­ne re­po ope­ra­ci­je” ban­ke bi uz za­log obvez­ni­ca na ras­po­la­ga­nje mo­gle do­bi­ti vi­še od tri mi­li­jar­de ku­na, i to na če­ti­ri go­di­ne, i ka­ma­tu tj. fik­s­nu re­po sto­pu od 1,8 pos­to. U HNBu na­gla­ša­va­ju ka­ko će ukup­ni uči­nak ovi­si­ti o za­ni­ma­nju ba­na­ka za taj me­ha­ni­zam mo­ne­tar­ne po­li­ti­ke, ali i da on ge­ne­ral­no omo­gu­ća­va da ja­če i uz po­volj­ni­je uvje­te kre­di­ti­ra­ju gos­po­dar­stvo i gra­đa­ne u do­ma­ćoj va­lu­ti. Sva­ku re­lak­sa­ci­ju mo­ne­tar­ne po­li­ti­ke, pa i naj­no­vi­ji po­tez HNBa u re­do­vi­ma ba­na­ka sma­tra­ju do­bro­doš­lim, ali su oko stvar­nog do­me­ta u po­gle­du dalj­njeg ru­še­nja ka­ma­ta i po­ti­ca­nja kun­skih kre­di­ta gra­đa­ni­ma i gos­po­dar­stvu i pos­lo­vič­no oprez­ni. “Is­ti­na je da no­ve ope­ra­ci­je pred­stav­lja­ju du­go­roč­ni­je kun­ske iz­vo­re. No, uz da­naš­nje vi­ško­ve lik­vid­nos­ti od 10ak mi­li­jar­di ku­na tre­ba se upi­ta­ti i mo­že li se s 13 bit­no pro­mi­je­ni­ti stvar”, ka­že fi­nan­ci­jaš iz kru­ga vo­de­ćih ba­na­ka.

Za naj­ve­će ban­ke s ve­li­kim vi­ško­vi­ma lik­vid­nos­ti ni ci­je­na od 1,8 pos­to ni­je ne­što što bi iz­a­zi­va­lo ushit. One za­hva­lju­ju­ći ši­ro­koj de­po­zit­noj ba­zi ima­ju i jef­ti­ni­je iz­vo­re pa ka­žu ka­ko je nji­ma to za­pra­vo sku­po. “Eh, mi bi­smo da­nas gu­ver­ne­ru ra­do pla­si­ra­li no­vac i po 1,5 pos­to”, u po­lu­ša­li i nes­luž­be­no će je­dan od njih.

Dio ana­li­ti­ča­ra sma­tra da bi od no­vih re­po ope­ra­ci­ja naj­vi­še ko­ris­ti na kra­ju mo­gla ima­ti dr­ža­va ko­joj bi do­ma­će re­fi­nan­ci­ra­nje po­jef­ti­ni­lo, re­ci­mo, je­dan pos­tot­ni bod.

Me­đu­tim, te bi ope­ra­ci­je tre­ba­le do­ni­je­ti olak­ša­nje i ma­lim ili sred­njim ban­ka­ma sa sla­bi­jim i u pro­sje­ku skup­ljim de­po­zit­nim iz­vo­ri­ma. Za njih je 1,8 pos­to kao ci­je­na po ko­joj će se mo­ći do lik­vid­nos­ti u če­tve­ro­go­diš­njim re­po aran­žma­ni­ma atrak­tiv­ni­ja ne­go za naj­ve­će.

Na­rav­no, za auk­ci­ju mo­ra­ju ima­ti za po­nu­di­ti i tra­že­ni ko­la­te­ral, a s ob­zi­rom na za­da­ne uvje­te, to vi­še­ma­nje po­dra­zu­mi­je­va dr­žav­ne obvez­ni­ce, i to dos­pi­je­ća du­ljeg od 4 go­di­ne, tj. od re­ot­ku­pa ‘re­pa’. U ob­zir za za­log do­la­ze, do­du­še, i dru­gi do­ma­ći iz­da­va­te­lji, ali sa­mo ako ima­ju rej­ting jed­nak dr­žav­nom, a to je opet ma­hom dr­žav­ni sek­tor.

“Ovo bi se za­pra v o mo­glo shva­ti­ti kao uvod u pra­vi QE ( qu­an­ti­ta­ti­ve easing), ili ope­ra­ci­je na otvo­re­nom tr­ži­štu. Ne­što kao po­ziv na ka­vu ko­ji bi mo­gao pre­ras­ti u ru­čak”, sli­ko­vit je Bo­žo Pr­ka, pred­sjed­nik Upra­ve PBZa, su­ge­ri­ra­ju­ći ka­ko ma­ne­var­ski pros­tor mo­ne­tar­ne vlas­ti ovi­si o fi­skal­noj po­li­ti­ci. Za sve nas, kao i za kli­jen­te, ka­že, pra­va će olak­ši­ca u po­gle­du uvje­ta kre­di­ti­ra­nja bi­ti tek kad pre­mi­ja ri­zi­ka za hr­vat­ski dr­žav­ni dug pad­ne.

Dok­le god u si­tu­aci­ji re­kord­no ni­skih ka­ma­ta na fi­nan­cij­skim tr­ži­šti­ma pri­no­si dr­žav­ne obvez­ni­ce iz­no­se oko 4 pos­to (za 10go­diš­nji dug), mo­že­mo ra­ču­na­ti tek na me­ha­niz­me ogra­ni­če­na do­me­ta.

Kad bi dr­ža­va us­pje­la ukro­ti­ti de­fi­cit i sves­ti ga is­pod tri pos­to, HNB bi imao do­bro po­la­zi­šte za “pra­ve” ope­ra­ci­je na otvo­re­nom tr­ži­štu i do­zi­ra­nja lik­vid­nos­ti kroz iz­rav­ne ku­po­pro­da­je dr­žav­nih obvez­ni­ca na se­kun- dar­nom tr­ži­štu. Za to oči­to još ni­su doz­re­li uvje­ti.

Ipak, pro­ces fi­skal­ne pri­la­god­be va­žan je i za tre­nut­no ak­tu­al­ni me­ha­ni­zam. Nas­ta­vi li se ona, ka­žu u HNBu, to bi mo­glo do­dat­no os­na­ži­ti oče­ki­va­ne po­zi­tiv­ne učin­ke struk­tur­nih re­po ope­ra­ci­ja. Is­to­dob­no, ubr­za­nje opo­rav­ka do­ma­ćeg gos­po­dar­stva mo­glo bi po­tak­nu­ti po­traž­nju za no­vim kre­di­ti­ma, na­ro­či­to kun­skim. Tak­va kre­ta­nja, ko­nač­no, po­du­pi­ru sta­bil­nost te­ča­ja i mi­ni­mi­zi­ra­ju even­tu­al­ne ri­zi­ke struk­tur­nih re­po ope­ra­ci­ja za nje­go­vu sta­bil­nost, is­ti­ču u sre­diš­njoj ban­ci. Ako bi ipak doš­lo do de­pre­ci­ja­cij­skih pri­ti­sa­ka na ku­nu (a to ne oče­ku­ju), ko­ris­tit će, ka­žu, pos­to­je­će ras­po­lo­ži­ve ins­tru­men­te, uklju­ču­ju­ći i in­ter­ven­ci­je na de­viz­nom tr­ži­štu.

Kak­vo će za­ni­ma­nje ban­ke de­mons­tri­ra­ti u uto­rak os­ta­je vi­dje­ti. Eko­nom­ski ana­li­ti­čar Ve­li­mir Šo­nje sma­tra da je te­ško pro­ci­je­ni­ti i ho­će li no­vi iz­vor fi­nan­ci­ra­nja vi­še po­go­do­va­ti kre­di­ti­ra­nju dr­ža­ve ili pri­vat­nog sek­to­ra. “Sve ovi­si o po­traž­nji i o to­me ho­će li kva­li­tet­ni­ji kli­jen­ti tra­ži­ti kun­ske sred­njo­roč­ne kre­di­te. Rizik će i da­lje igra­ti ključ­nu ulo­gu kod kre­di­ti­ra­nja i odre­đi­va­nja vi­si­ne ka­mat­nih sto­pa, pa ako dr­ža­vi (us­li­jed even­tu­al­ne fi­ska­ne pri­la­god­be) rizik poč­ne pa­da­ti br­že ne­go pri­vat­nom sek­to­ru, mo­gu­će je da će dr­ža­va od sve­ga ima­ti ve­će ko­ris­ti”, miš­lje­nja je Šo­nje. No, ka­že, “to ni­je i nuž­no ta­ko”.

RIZIK ĆE I DA­LJE IGRA­TI KLJUČ

NU ULO­GU: AKO DR­ŽA­VI RIZIK POČ­NE PA­DA­TI BR­ŽE NE­GO PRI­VAT­NOM SEK­TO­RU, MO­GU­ĆE JE DA ĆE ONA OD SVE­GA IMA­TI VE­ĆE KO­RIS­TI, KA­ŽE VE­LI­MIR ŠO­NJE

PA­TRIK MACEK/PIXSELL

Gu­ver­ner Boris Vuj­čić

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.