Ma­ri­jan Ka­vran, drv­ni klaster

Po­li­tič­ki lo­bi­ji for­si­ra­ju fo­sil­na go­ri­va, a biomasa je naš adut >> 6-7

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - BOŽICA BABIĆ

Hr­vat­ska u obi­lju ima sa­mo drv­ne si­ro­vi­ne, no ni njo­me ne ras­po­la­že­mo ona­ko ka­ko bi­smo tre­ba­li, o če­mu svje­do­či i pro­izvod­nja pe­le­ta. O toj, ali i os­ta­loj pro­ble­ma­ti­ci s ko­jom se su­oča­va­ju lo­kal­ni po­du­zet­ni­ci go­vo­ri di­rek­tor Hr­vat­skog drv­nog klas­te­ra Ma­ri­jan Ka­vran.

Biomasa je je­dan od naj­po­želj­ni­jih ener­ge­na­ta da­naš­nji­ce, ka­ko zbog eko­lo­ške pri­hvat­lji­vos­ti, ta­ko i ci­je­ne, no u Hr­vat­skoj to po­dru­čje ni­je re­gu­li­ra­no na op­ti­ma­lan na­čin? Za­što?

Biomasa je hr­vat­ski ne­isko­ri­šten ener­get­ski po­ten­ci­jal. Na ža­lost, po­li­tič­ki, ali i ener­get­ski lo­bi­ji pre­fe­ri­ra­ju, što­vi­še, for­si­ra­ju fo­sil­na go­ri­va, jer je to mno­go ve­ći i unos­ni­ji svjet­ski biz­nis. To­li­ko su snaž­ni da us­pi­je­va­ju za­dr­ža­ti tu ar­ha­ič­nu ener­get­sku, fo­sil­nu dok­tri­nu kao na­ci­onal­nu plat­for­mu te i da­lje uče na­še stu­den­te, ko­ji su bu­du­ći mi­nis­tri ili stra­te­zi, o to­me da su na naf­ti ba­zi­ra­ne, tj. vi­nil­ne in­dus­tri­je okos­ni­ce bu­du­ćeg ras­ta u 21. sto­lje­ću. To je u su­prot­nos­ti s EU po­li­ti­ka­ma ko­je pre­dvi­đa­ju da 2020. mo­ra­mo ima­ti 20 pos­to ob­nov­lji­vih iz­vo­ra ener­gi­je (OIE), pa još je Ba­ro­so­va ad­mins­tra­ci­ja na od­la­sku odre­di­la cilj od 27 pos­to OIE do 2030.

Na­ša eu­rop­ska udru­ga bi­oma­se AEBIOM za­uzi­ma se za to da se to još po­dig­ne te o to­me go­vo­ri i no­va EU di­rek­ti­va RED II, ko­ja je upra­vo u pri­pre­mi. Tu je i no­vi pa­ket kruž­ne eko­no­mi­je, ko­ji pre­dvi­đa da se si­ro­vi­ne po­tro­še ta­mo gdje su nas­ta­le. Pred­la­žu se no­vi poticaji za OIE ka­ko bi se mo­gli na­tje­ca­ti s kon­ku­ren­ci­jom fo­sil­nih go­ri­va, ali i mi­kro­ko­ge­ne­ra­ci­je, ko­je bi na ra­zi­ni do­ma­ćins­tva pro­izvo­di­le stru­ju i to­pli­nu za svo­je po­tre­be, a vi­ško­ve pro­da­va­le u mre­žu, kao što se to ra­di sa so­la­rom u SADu. Ri­ječ je o sek­tor­skoj avan­gar­di u či­jem stva­ra­nju, na ža­lost, ak­tiv­no ne su­dje­lu­je ni ad­mi­nis­tra­ci­ja ni znans­tve­no­is­tra­ži­vač­ka za­jed­ni­ca RH. Ne­ma nas u tim pro­ce­si­ma, a kod ku­će, evo, po­ma­lo gramz­lji­vo, pri­pre­ma­mo re­gu­la­ti­vu ko­ja bi tre­ba­la od­go­va­ra­ti di­je­lu ula­ga­ča.

Do­is­ta, za­kon o ob­nov­lji­vim iz­vo­ri­ma ener­gi­je stu­pio je na sna­gu 1. si­ječ­nja, a go­to­vo is­to­dob­no skro­jen je pra­vil­nik iako za­kon za nje­go­vo usva­ja­nje os­tav­lja rok od po­la go­di­ne. Če­mu žur­ba?

Če­ti­ri da­na od stu­pa­nja na sna­gu no­vog za­ko­na po­kre­nu­ta je pro­ce­du­ra za usva­ja­nje pra­vil­ni­ka, što um­no­go­me od­stu­pa od uo­bi­ča­je­ne prak­se pre­ma ko­joj nad­lež­ne ins­ti­tu­ci­je mje­se­ci­ma kas­ne s do­no­še­njem pod­za­kon­skih aka­ta. Poz­drav­lja­mo nas­to­ja­nja da se una­pri­je­de pri­li­ke na ener­get­skom tr­ži­štu, ure­de po­je­di­na ulagačka po­dru­čja i stvo­re bo­lji uvje­ti za pos­lo­va­nje svih su­bje­ka­ta u RH, pa ta­ko i na po­dru­čju OIE. Hr­vat­ska ja­ko kas­ni za EU u du­go­roč­nom ener­get­skom pla­ni­ra­nju, u Bruxel­le­su se već ras­prav­lja o ener­get­skim ci­lje­vi­ma na­kon 2030. i/ili 2050. Mi kao da smo se probudili iz zim­skog sna te pre­ko ko­lje­na do­no­si­mo taj važ­ni za­kon na te­le­fon­skoj sjed­ni­ci Vla­de, ko­ji glat­ko pro­la­zi po hit­noj pro­ce­du­ri i u Sa­bo­ru. Tim za­ko­nom se odre­đu­ju bu­du­ća ula­ga­nja u vi­si­ni ne­ko­li­ko de­se­ta­ka mi­li­jar­di eura. Stje­če se do­jam da je biv­ši mi­nis­tar gos­po­dar­stva

ja­ko po­žu­rio s do­no­še­njem pra­vil­ni­ka, po­se­bi­ce na­kon jav­nog upo­zo­re­nja udru­ge CRO­BI­OM da no­vi pra­vil­nik ci­lja­no po­go­du­je ve­li­kim pro­izvo­đa­či­ma, dok ma­le pot­pu­no ig­no­ri­ra?

Mi­nis­trov pos­tu­pak ni­je bio pri­mje­ren spe­ci­fič­nom po­li­tič­kom tre­nut­ku i institucionalnim okol­nos­ti­ma teh­nič­ke ad­mi­nis­tra­ci­je. Sek­tor­ski ana­li­ti­ča­ri u ovom for­si­ra­nju vi­de po­go­do­va­nje odre­đe­nim in­te­res­nim sku­pi­na­ma, što je za struč­nu jav­nost pot­pu­no ne­pri­hvat­lji­vo. Ne­ke su tvrt­ke do­bi­le rje­še­nja kod po­ve­za­nih pro­ved­be­nih ti­je­la upra­vo 30. pro­sin­ca 2015., a špe­ku­li­ra se da ni­su is­pu­ni­le kri­te­ri­je. S dru­ge stra­ne, mno­ge su dr­vo­pre­ra­đi­vač­ke tvrt­ke od­bi­je­ne s po­jaš­nje­njem is­pu­nje­nih kvo­ta. Sva ta pi­ta­nja ure­đu­je upra­vo spo­me­nu­ti pra­vil­nik i to nam da­je za pra­vo ka­da pred­la­že­mo nje­go­vu reviziju. Zva­li su nas ne­ki dan iz Sa­bo­ra i ka­žu ka­ko su do­bi­li po­ru­ku iz mi­nis­tar­stva da ne tre­ba­ju upli­ta­ti jer pra­vil­nik pro­iz­la­zi iz za­ko­na i do­no­si ga sa­mos­tal­no mi­nis­tar. Ne tre­ba bi­ti pre­vi­še u ma­te­ri­ji da bi se shva­ti­lo ka­ko su pro­ce­du­re ne­lo­gič­ne ili, bo­lje re­če­no, sumnjive, a ro­ko­vi go­to­vo 10 pu­ta kra­ći od prak­se EU.

Ho­će­te li od no­vog mi­nis­tra gos­po­dar­stva tra­ži­ti pov­la­če­nje pra­vil­ni­ka ili mo­žda i reviziju za­ko­na?

Tra­ži­mo reviziju za­ko­na, iz­mje­ne pra­vil­ni­ka te do­no­še­nje no­vih stra­te­gi­ja i po­li­ti­ka ko­je se ti­ču OIE. Ne­ma­mo služ­be­ne spoz­na­je o dalj­njoj di­na­mi­ci ve­za­noj uz pra­vil­nik jer Mi­nis­tar­stvo gos­po­dar­stva ni­je od­go­vo­ri­lo na na­še do­pi­se. Te­oret­ski je mo­gu­će da pra­vil­nik u ovom ili slič­nom obli­ku stu­pi na sna­gu iz­ne­nad­nom obja­vom u Narodnim no­vi­na­ma,

NA­ŠE PI­LA­NE I DRV­NE IN­DUS­TRI­JE NI­SU IMA­LE PRED­NOST PRI SKLA­PA­NJU UGO­VO­RA ZA SI­RO­VI­NU S HR­VAT­SKIM ŠU­MA­MA NA 14 GO­DI­NA, NI­TI U DO­BI­VA­NJU KVO­TA HROTE-A

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.