ZNAT­NO JE GO­RE BI­TI MLAD DA­NAS NE­GO PRI­JE ČE­T­VRT STO­LJE­ĆA

>>

Poslovni Dnevnik - - SVIJET -

Raz­mo­tri­mo li ne­ke od da­naš­njih naj­ve­ćih iz­a­zo­va – uklju­ču­ju­ći kli­mat­ske pro­mje­ne, mi­ro­vi­ne, jav­ni dug i tr­ži­šte ra­da – na­me­će se oči­gle­dan za­klju­čak: re­la­tiv­no je znat­no go­re bi­ti mlad da­nas ne­go što je to bi­lo pri­je če­t­vrt sto­lje­ća. Ipak u ve­ći­ni ze­ma­lja, ge­ne­ra­cij­ska di­men­zi­ja za­mjet­no iz­os­ta­je iz po­li­tič­kih ras­pra­va. Pri­je pe­de­set go­di­na lju­di su čes­to go­vo­ri­li, i to glas­no, o “ge­ne­ra­cij­skom ja­zu.” Da­nas je taj jaz pos­tao ne­vid­ljiv. To ima lo­še po­s­lje­di­ce za mla­de, za de­mo­kra­ci­ju i za so­ci­jal­nu prav­du.

Za­poč­ni­mo s kli­mat­skim pro­mje­na­ma. Nji­ho­vo obuz­da­va­nje na­la­že pro­mje­nu na­vi­ka i ula­ga­nja u sma­nje­nje emi­si­ja ka­ko bi se bu­du­ćim ge­ne­ra­ci­ja­ma omo­gu­ćio ži­vot na na­se­lji­vom pla­ne­tu. Alarm za uz­bu­nu pr­vi put je za­zvo­nio 1992. ti­je­kom Sum­mi­ta o Zem­lji u Rio de Ja­ne­iru; ali po­s­ljed­nja ge­ne­ra­ci­ja uči­ni­la je vr­lo ma­lo po pi­ta­nju obuz­da­va­nja emi­si­ja. Sto­ga ni­je vje­ro­jat­no da će na­pre­dak na­kon ključ­nog do­go­vo­ra pos­tig­nu­tog u Pa­ri­zu u pro­sin­cu bi­ti brz, jer sa­me pre­mi­se spo­ra­zu­ma od­ga­đa­ju oz­bilj­na nas­to­ja­nja u tom smje­ru. Uni­ver­za­lan pristanak bio je mo­guć sa­mo us­li­jed dalj­njih od­go­da.

Ob­zi­rom na ogrom­nu iner­ci­ju ko­ja je svoj­stve­na efek­tu stak­le­ni­ka, jaz iz­me­đu od­go­vor­nog i neo­d­go­vor­nog po­na­ša­nja po­čet će re­zul­ti­ra­ti raz­li­či­tim tem­pe­ra­tu­ra­ma već za če­t­vrt sto­lje­ća, dok će naj­važ­ni­je po­s­lje­di­ce us­li­je­di­ti tek za 50 go­di­na. Sta­ri­ji od 60 go­di­na u da­naš­nje će vri­je­me te­ško uoči­ti raz­li­ku iz­me­đu ta dva sce­na­ri­ja. Me­đu­tim, to će iz te­me­lja pro­mi­je­ni­ti sud­bi­nu ve­ći­ne gra­đa­na ko­ji su tre­nut­no mla­đi od 30 go­di­na. U do­gled­no vri­je­me, mla­đe ge­ne­ra­ci­je mo­rat će sno­si­ti po­s­lje­di­ce ra­di od­go­de ko­ju su za­tra­ži­le sta­ri­je ge­ne­ra­ci­je.

Spo­ri­je sma­nje­nje du­ga

Za­tim raz­mo­tri­te pi­ta­nje du­ga. Od 1990. jav­ni dug po­ve­ćao se za oko 40% BDPa u Eu­rop­skoj uni­ji i u SADu (te još znat­no vi­še u Ja­pa­nu). Us­li­jed go­to­vo nul­tih ka­mat­nih sto­pa, is­crp­lji­va­nje do­hot­ka tre­nut­no je ni­sko; ali, us­li­jed go­to­vo ne­pos­to­je­će in­fla­ci­je i ane­mič­nog ras­ta, sto­pa za­du­že­nos­ti se tek sta­bi­li­zi­ra­la. Sto­ga bit će po­treb­no vi­še od oče­ki­va­nog vre­me­na za sma­nje­nje du­ga us­li­jed po­s­lje­di­ca glo­bal­ne kri­ze, što će li­ši­ti na­do­la­ze­će ge­ne­ra­ci­je fi­skal­nog pros­to­ra ko­ji bi im mo­gao bi­ti neo­p­ho­dan za ula­ga­nja u kli­mat­ske ak­tiv­nos­ti ili za obuz­da­va­nje si­gur­nos­nih pri­jet­nji.

Bu­du­će mi­ro­vi­ne pred­stav­lja­ju još je­dan oblik du­ga. Sus­ta­vi ko­ji se te­me­lje na na­če­lu “pla­ti ka­ko stig­ne” (payasyo­ugo PAYG) ko­ji su na sna­zi u broj­nim zem­lja­ma za­pra­vo su ogrom­ni in­ter­ge­ne­ra­cij­ski sus­ta­vi tran­sfe­ra. Do­is­ta, od svih se oče­ku­je do­pri­nos ti­je­kom nji­ho­vog za­pos­le­nja, pri­pre­okre­nu­li: je ne­go što pos­ta­nu pri­ma­te­lji mi­ro­vi­ne. U ide­al­noj sta­bil­noj dr­ža­vi mi­ro­vin­ski re­ži­mi ne bi re­dis­tri­bu­ira­li pri­ho­de me­đu sku­pi­na­ma lju­di ro­đe­nim u raz­li­či­tim vre­men­skim toč­ka­ma. Kao što is­ti­ču struč­nja­ci, oni bi bi­li ge­ne­ra­cij­ski ne­utral­ni.

Me­đu­tim, babybo­om ge­ne­ra­ci­ja pla­ća­le su ma­lo pre­ma na­če­lu “pla­ti ka­ko stig­ne” jer su gos­po­dar­ski rast, ve­li­či­na po­pu­la­ci­je i ni­ski oče­ki­va­ni ži­vot­ni vi­jek nji­ho­vih ro­di­te­lja olak­ša­va­li fi­nan­ci­ra­nje mi­ro­vi­na. Svi su se ti čim­be­ni­ci tre­nut­no rast se us­po­rio, babybo­om ge­ne­ra­ci­ja je de­mo­graf­ski skok ko­ji je stav­ljen na te­ret vlas­ti­toj dje­ci, a k to­me nje­go­vi pred­stav­ni­ci ima­ju du­ga­čak oče­ki­va­ni ži­vot­ni vi­jek.

Zem­lje u ko­ji­ma su mi­ro­vin­ske re­for­me uve­de­ne ra­no us­pje­le su ogra­ni­či­ti op­te­re­će­nje mla­di­ma ko­je iz to­ga pro­iz­la­zi i odr­ža­ti do­nek­le pra­ved­nu rav­no­te­žu me­đu ge­ne­ra­ci­ja­ma. Ali zem­lje u ko­ji­ma su re­for­me od­go­đe­ne do­zvo­li­le su da mla­di do­đu u ne­po­vo­ljan po­lo­žaj.

Na­po­s­ljet­ku, raz­mo­tri­te tr­ži­šta ra­da. Ti­je­kom po­s­ljed­njeg de­set­lje­ća, uvje­ti za no­ve su­di­oni­ke za­mjet­no su se po­gor­ša­li u broj­nim zem­lja­ma. Broj mla­dih lju­di ko­ji spa­da­ju u sku­pi­nu pod na­zi­vom NEET (oni ko­ji ni­su za­pos­le­ni, a ni­su ni­ti u u sus­ta­vu obra­zo­va­nja ni­ti os­po­sob­lja­va­nja) tre­nut­no iz­no­si 10,2 mi­li­ju­na u SADu i 14 mi­li­ju­na u EU. Na­da­lje, ve­lik broj onih ko­ji su se ne­dav­no pri­dru­ži­li tr­ži­štu ra­da su­oče­ni su s ne­si­gur­noš­ću za­pos­le­nja i ope­to­va­nim raz­dob­lji­ma ne­za­pos­le­nos­ti. Oso­bi­to u kon­ti­nen­tal­nom di­je­lu Eu­ro­pe mla­di rad­ni­ci pr­vi osje­te ne­ga­tiv­ne po­s­lje­di­ce eko­nom­skih re­ce­si­ja.

Po­ti­ca­nje pro­duk­tiv­nos­ti

Ve­za­no uz sva ta pi­ta­nja – kli­mu, dug, mi­ro­vi­ne i za­poš­lja­va­nje – do­ga­đa­ji ti­je­kom po­s­ljed­njih če­t­vrt sto­lje­ća znat­no su ote­ža­li ži­vot mla­đim ge­ne­ra­ci­ja­ma. Znak to­ga je da čes­to svje­do­či­mo ve­ćem si­ro­maš­tvu me­đu mla­di­ma ne­go me­đu sta­ri­ji­ma. To bi tre­ba­lo bi­ti jed­no od naj­važ­ni­jih po­li­tič­kih pi­ta­nja, sa zna­čaj­nim im­pli­ka­ci­ja­ma za jav­ne financije, so­ci­jal­nu za­šti­tu, po­rez­nu po­li­ti­ku i re­gu­la­ci­ju tr­ži­šta ra­da. Na­da­lje, to pot­krep­lju­je im­pe­ra­tiv oživ­lja­va­nja ras­ta kroz po­li­ti­ke ko­je po­ti­ču pro­duk­tiv­nost.

Ipak, no­vi ge­ne­ra­cij­ski jaz ima nez­na­tan iz­rav­ni uči­nak na po­li­ti­ku. On je­dva da se po­jav­lju­je u iz­bor­nim ras­pra­va­ma i op­će­ni­to ni­je do­veo do po­jav­lji­va­nja no­vih stra­na­ka ili po­kre­ta. Umjes­to to­ga, ge­ne­ra­cij­ski ra­skol oči­tu­je se u su­dje­lo­va­nju na iz­bo­ri­ma.

Ti­je­kom po­s­ljed­njih sred­njo­roč­nih iz­bo­ra u SADu, iz­laz­nost me­đu mla­đim gra­đa­ni­ma iz­no­si­la je ma­nje od 20%, za raz­li­ku od sta­ri­jih gla­sa­ča či­ja je iz­laz­nost bi­la iz­nad 50%. Slič­ni tren­do­vi uoč­lji­vi su i u os­ta­lim zem­lja­ma. Una­toč po­ve­ća­noj ne­si­gur­nos­ti s ko­jom su su­oče­ni, mla­đi gra­đa­ni znat­no su u ve­ćoj mje­ri nen­ga­ži­ra­ni u iz­bor­ne po­li­ti­ke ne­go što su to nji­ho­vi ro­di­telj i dje­do­vi i ba­ke bi­li u nji­ho­vim go­di­na­ma.

Taj ge­ne­ra­cij­ski jaz u su­dje­lo­va­nju na iz­bo­ri­ma objaš­nja­va za­što je po­li­ti­ča­ri­ma vi­še sta­lo do sta­ri­jih ne­go do mla­dih. Ali u druš­tvi­ma ko­ja sve vi­še sta­re, što se vi­še mla­di suz­dr­ža­va­ju od gla­sa­nja, to će vi­še od­lu­ka do­ne­se­nih u par­la­men­ti­ma i vla­da­ma bi­ti pris­tra­no i pro­tiv­no nji­ho­vim in­te­re­si­ma. Do­is­ta, ro­di­te­lji obič­no ni­su se­bič­ni. Oni po­ma­žu svo­joj dje­ci u pri­vat­nim tran­sfe­ri­ma i pu­tem pot­po­ra. Ali sa­mo oni s pri­ho­di­ma i bo­gat­stvom mo­gu pru­ži­ti zna­čaj­nu po­dr­šku. Po­s­lje­di­ca ko­lek­tiv­nog za­ne­ma­ri­va­nja mla­dih lju­di, uz is­to­vre­me­no pru­ža­nje po­dr­ške na pri­vat­noj ra­zi­ni, bit će so­ci­jal­na ne­jed­na­kost ogrom­nih raz­mje­ra.

Ko­lek­tiv­no za­ne­ma­ri­va­nje

Ka­ko ot­klo­ni­ti generacijske pris­tra­nos­ti u po­li­tič­kom sus­ta­vu sma­tra se ključ­nim pi­ta­njem u svim de­mo­kra­ci­ja­ma. Rje­še­nja pos­to­je: oba­vez­no gla­sa­nje, ogra­ni­če­nje man­da­ta iz­a­bra­nih duž­nos­ni­ka i, pri­mje­ri­ce, par­la­men­ti mla­dih ili po­seb­na ti­je­la za pre­is­pi­ti­va­nje me­đu­ge­ne­ra­cij­skih pi­ta­nja. Ali tak­ve mje­re se ili te­ško pro­vo­de ili su sa­mo umje­re­no učin­ko­vi­te ra­di iz­a­zo­va ogrom­nih raz­mje­ra s ko­ji­ma smo su­oče­ni. Oči­to je da su te­ku­ći tren­do­vi po­li­tič­ki i so­ci­jal­no neo­dr­ži­vi. Ni­je jas­no ka­da i na ko­ji na­čin će mla­di lju­di to pre­poz­na­ti i ogla­si­ti se.

NO­VI GE­NE­RA­CIJ­SKI

JAZ IMA NEZ­NA­TAN IZ­RAV­NI UČI­NAK NA PO­LI­TI­KU, NO ON SE JE­DVA PO­JAV­LJU­JE U IZ­BOR­NIM RAS­PRA­VA­MA JE­AN PI­SA­NI-FER­RY pro­fe­sor u Her­tie Sc­ho­ol of Go­ver­nan­ce u Ber­li­nu i ob­na­ša duž­nost glav­nog po­vje­re­ni­ka u Fran­ce Stratégie, pa­ri­škoj sa­vje­to­dav­noj ins­ti­tu­ci­ji za po­li­ti­ku KA­KO OT­KLO­NI­TI GENERACIJSKE PRIS­TRA­NOS­TI U PO­LI­TIČ­KOM SUS­TA­VU SMA­TRA SE KLJUČ­NIM PI­TA­NJEM U SVIM DE­MO­KRA­CI­JA­MA

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.