Okru­gli stol: pe­le­ti

Drv­na biomasa Sla­vo­ni­ji bi mo­gla vra­ti­ti lju­de i do­ni­je­ti bo­lje da­ne >>

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - DAR­KO BI­ČAK dar­ko.bi­cak@pos­lov­ni.hr

Drv­na in­dus­tri­ja či­ni 3,6 pos­to ukup­nog hr­vat­sko­ga BDP-a, ali već du­lje vri­je­me svje­do­či­mo ne­bri­zi Vla­de za ovaj sek­tor, ka­že Ma­ri­jan Ka­vran iz drv­nog klas­te­ra

Šu­mar­stvo i drv­na in­dus­tri­ja za Sla­vo­ni­ju ne­ma­ju sa­mo gos­po­dar­sku ne­go i druš­tve­nu važ­nost, is­tak­nuo je Mis­lav Ši­ma­to­vić, glav­ni ured­nik Pos­lov­nog dnev­ni­ka, na otva­ra­nju Okru­glog sto­la “Tren­do­vi u pro­izvod­nji i po­troš­nji drv­ne bi­oma­se”, ko­ji su u uto­rak u Oto­ku kod Vin­ko­va­ca or­ga­ni­zi­ra­li Pos­lov­nid­nev­nik i drv­na in­dus­tri­ja Spa­čva u su­rad­nji s Vu­ko­var­sko­sri­jem­skom žu­pa­ni­jom.

Ma­ri­jan Ka­vran, pred­sjed­nik Hr­vat­skog drv­nog klas­te­ra, i ovom pri­go­dom je po­no­vio do­bro zna­nu či­nje­ni­cu da je ovaj dio Sla­vo­ni­je naj­bo­ga­ti­je drv­no po­dru­čje, ne sa­mo u Hr­vat­skoj, ne­go i u ci­je­loj Eu­ro­pi. Na­rav­no, ri­ječ je o pos­toj­bi­ni sto­ljet­nih sla­von­skih hras­to­va. Ka­vran sma­tra ka­ko, una­toč svim pre­du­vje­ti­ma da dr­vo bu­de hr­vat­ski na­ci­onal­ni po­nos, ono to da­nas zbog mno­go če­ga ni­je.

“Drv­na in­dus­tri­ja či­ni 3,6 pos­to ukup­nog hr­vat­sko­ga bru­to druš­tve­nog pro­izvo­da (BDP), ali već du­lje vri­je­me svje­do­či­mo ne­bri­zi Vla­de za ovaj sek­tor. Mo­žda naj­bo­lji pri­mjer za

to je Za­kon o ob­nov­lji­vim iz­vo­ri­ma ener­gi­je im pra­vil­nik, ko­ji je proš­la Vla­da do­ni­je­la na te­le­fon­skoj sjed­ni­ci pred sam kraj man­da­ta, a bez ne­ke oz­bilj­ni­je jav­ne ras­pra­ve. Na­dam se da će­mo s no­vom gar­ni­tu­rom pos­ti­ći bo­lji na­pre­dak”, ka­zao je Ka­vran.

Ko­li­ko je dr­vo važ­no za ovaj kraj, pod­sje­tio je i Jo­sip Ša­rić, gra­do­na­čel­nik Oto­ka, ko­ji je na­gla­sio da su šu­mar­stvo i drv­na in­dus­tri­ja na­čin ži­vo­ta ovog gra­da već ge­ne­ra­ci­ja­ma. Ša­rić je upo­zo­rio na to da u po­s­ljed­nje vri­je­me, s opa­da­njem sna­ge drv­ne in­dus­tri­je, do­la­zi i do de­po­pu­la­ci­je ovog kra­ja. Sto­ga oče­ku­je da bi no­vi tren­do­vi, pri­je sve­ga pro­izvod­nja i ko­ri­šte­nje bi­oma­se, pri­je sve­ga drv­nih pe­le­ta, mo­gli ovom di­je­lu Sla­vo­ni­je do­ni­je­ti bo­lje da­ne.

Svoj obol ra­zvo­ju pe­le­ta da­je i sam Grad ko­ji je od­lu­čio u svoj vr­tić i po­du­zet­nič­ki cen­tar uves­ti gri­ja­nje na pe­le­te, a u sko­ro vri­je­me i mo­der­na bi zgra­da grad­ske upra­ve tre­ba­la s plin­skog gri­ja­nja pri­je­ći na pe­le­te. Bo­žo Ga­lić, vu­ko­var­sko­sri­jem­ski žu­pan, is­ti­če ka­ko su po­ljo­pri­vre­da i šu­mar­stvo stu­po­vi ra­zvo­ja ove žu­pa­ni­je te da uve­li­ke utje­ču na druš­tve­ne tren­do­ve u Oto­ku i oko­li­ci.

Ga­lić sma­tra da bi se bo­lje tre­ba­la is­ko­ris­ti­ti či­nje­ni­ca da ovaj kraj le­ži na bo­ga­toj i kva­li­tet­noj si­ro­vi­ni te da bi se nje­zi­nom pre­ra­dom i ko­ri­šte­njem drv­nih pre­ra­đe­vi­na kao ener­gen­ta mo­gla uve­li­ke po­bolj­ša­ti gos­po­dar­ska si­tu­aci­ja u Žu­pa­ni­ji.

Do­ma­goj Kri­žaj, po­moć­nik mi­nis­tra po­ljo­pri­vre­de, ka­zao je da se u slje­de­ćem raz­dob­lju oče­ku­je veliki ra­zvoj ob­nov­lji­vih iz­vo­ra ener­gi­je (OIE), a da bi tu tre­ba­la pred­nja­či­ti učin­ko­vi­to ko­ri­šte­nje drv­ne bi­oma­se. Kri­žaj je iz­nio po­da­tak da se u svi­je­tu go­diš­nje nas­ta­ne 300 to­na bi­oma­se po sta­nov­ni­ku, a da se od to­ga is­ko­ris­ti sve­ga tri pos­to. I on je po­zvao na ja­če ko­ri­šte­nje bi­oma­se ko­ja je 100 pos­to hr­vat­ski pro­izvod.

na hek­ta­ra šu­ma, što je 48% te­ri­to­ri­ja Hr­vat­ske, od to­ga je sa­mo 900 ti­su­ća ha po­god­no za gos­po­dar­sku dje­lat­nost. Os­ta­tak se od­no­si na kr­ške ili za­šti­će­ne šu­me. Po­traž­nja za si­ro­vi­nom je ve­ća ne­go što ima re­sur­sa i to je pro­blem i u idu­ćem raz­dob­lju”, ka­že Ku­ric. Stje­pan Ri­so­vić sa Šu­mar­sko­ga fa­kul­te­ta u Za­gre­bu objaš­nja­va da je u po­s­ljed­nje vri­je­me bla­go sma­njen in­te­res za drv­nom bi­oma­som kao ener­gen­tom zbog dras­tič­nog pa­da ci­je­ne naf­te. Ne pres­ta­je, me­đu­tim, ra­zvoj te teh­no­lo­gi­je. “Sa­mo Nje­mač­ka go­diš­nje iz­ra­di 450.000 pe­ći za pe­le­te, a ve­ći­na njih je ma­nja od 50 kW, što zna­či da se po­ti­ču ma­li pro­jek­ti u ko­ji­ma se mo­že is­ko­ris­ti­ti što bo­lje ovo eko­go­ri­vo. Sa­da ima­mo brojače po­troš­nje stru­je, a u bu­duć­nos­ti bi­smo mo­gli ima­ti i mjerače is­pu­šta­nja CO2. Ta­da će se vi­dje­ti i pra­va ci­je­na sva­kog ener­gen­ta”, objas­nio je Ri­so­vić. Iako je svjes­tan da je sa­da ci­je­na naf­te ja­ko ni­ska i da je kon­ku­rent­na drv­noj bi­oma­si, Da­rio Pu­ljiz, pred­sjed­nik Upra­ve drv­ne in­dus­tri­je Spa­čva, pro­cje­nju­je da je ri­ječ o pri­vre­me­nom pa­du i da će nafta u per­s­pek­ti­vi bi­ti sku­pa. Us­to, drv­na biomasa ima efekt i na re­gi­onal­ni ra­zvoj, što joj uz ni­sku ci­je­nu i eko­lo­šku pri­hvat­lji­vost, da­je pred­nost pred dru­gim go­ri­vi­ma. “Ovak­va teh­no­lo­gi­ja pri­do­no­si i kruž­noj eko­no­mi­ji. Pri­mje­nom teh­no­lo­gi­je pe­le­ta po­ma­že se dru­gim pro­izvo­đa­či­ma, ka­ko sa­me bi­oma­se, ta­ko i me­ta­lur­gi­ji, ko­ja ra­di pe­ći i ko­tlo­ve te ih ser­vi­si­ra. Ušte­da ko­ja se os­tva­ri s jef­ti­ni­jim gri­ja­njem se pak tro­ši u lo­kal­nim tr­go­vi­na­ma i obr­ti­ma ta­ko da u ko­nač­ni­ci od to­ga svi pro­fi­ti­ra­ju”, ka­že Pu­ljiz.

I Pa­ša­lić me­đu ne­za­do­volj­ni­ci­ma

Kris­ti­jan Lo­vren­čak, di­rek­tor vu­ko­var­ske tvrt­ke Teh­nos­tan, ka­zao je da ih je is­pr­va nji­hov sus­tav gri­ja­nja na pe­le­te ne­ga­tiv­no iz­ne­na­dio, no sta­bi­li­zi­rav­ši pa­ra­me­tre, u pr­voj su go­di­ni os­tva­ri­li ušte­du od 20%. Saša Sen­čar, član Upra­ve tvrt­ke Sen­ko, ko­ja pro­izvo­di pe­ći, dr­ži da bi tre­ba­lo pooštriti re­gu­la­ti­vu ko­ja omo­gu­ća­va da se u Hr­vat­skoj ins­ta­li­ra jef­ti­na i nek­va­li­tet­na teh­no­lo­gi­ja za spa­lji­va­nje bi­oma­se, ko­ja ne os­tva­ru­je ušte­de i čis­to­ću iz­ga­ra­nja po­put one s europ­skim stan­dar­di­ma, kak­vu ra­di i Sen­ko. Iako ni­je su­dje­lo­vao u pa­ne­lu, za ri­ječ se ja­vio i Ivić Pa­ša­lić, biv­ši po­li­ti­čar i Tuđ­ma­nov sa­vjet­nik za unu­tar­nju po­li­ti­ku, kas­ni­je i gra­đe­vin­ski po­du­zet­nik, ko­ji ula­zi u biz­nis s bi­oma­som.

Po­ža­lio se da je biv­ša Vla­da do­di­je­li­la kvo­te za OIE iz bi­oma­se ne­tran­s­pa­rent­no, a sum­nja i na niz ne­pra­vil­nos­ti zbog ko­jih su mno­gi dr­vo­pre­ra­đi­va­či os­ta­li bez kvo­ta. Sve su kvo­te do 2020. već do­di­je­lje­ne, is­pod cr­te je os­ta­lo zah­tje­va ‘te­ških’ 30 MW, pa Pa­ša­lić pred­la­že reviziju svih do­di­je­lje­nih do­zvo­la.

PO­TRAŽ­NJA ZA SI­RO­VI­NOM PU­NO JE VE­ĆA OD RE­SUR­SA, TO ĆE BI­TI PRO­BLEM U IDU­ĆEM RAZ­DOB­LJU

Dan­ko Ku­ric

Hr­vat­ske šu­me U PR­VOJ GO­DI­NI SUS­TA­VOM GRI­JA­NJA NA PE­LE­TE OS­TVA­RI­LI SMO UŠTE­DU OD ČAK 20 POS­TO Kris­ti­jan Lo­vren­čak

Teh­nos­tan TRE­BA POOŠTRITI PRA­VI­LA KO­JA OMO­GU­ĆA­VA­JU UVO­ĐE­NJE LO­ŠE TEH­NO­LO­GI­JE ZA SPA­LJI­VA­NJE BI­OMA­SE

Saša Sen­čar

Sen­ko U AUS­TRI­JI VRI­JE­DE IS­TI ZA­KO­NI, NO TA­MO SE MO­ŽE ZA­ŠTI­TI­TI DO­MA­ĆA PRO­IZVOD­NJA

Sven Mu­el­ler Fond za za­šti­tu oko­li­ša VE­ĆI­NA KOGENERERACIJA ZA KO­JE SU IZ­DA­NE KVO­TE NE UDO­VO­LJA­VA ZA­DA­NIM PRA­VI­LI­MA Ra­oul Cve­čić Bo­le

Cro­Bi­om PRI­MJE­NOM TEH­NO­LO­GI­JE PE­LE­TA PO­MA­ŽE SE DRU­GIM PRO­IZVO­ĐA­ČI­MA, PRI­MJE­RI­CE ME­TA­LUR­GI­JI

Da­rio Pu­ljiz

Spa­čva ZA­ŠTO HR­VAT­SKE ŠU­ME IN­ZIS­TI­RA­JU NA PRO­FI­TA­BIL­NOS­TI I TA­KO UNI­ŠTA­VA­JU DRV­NU IN­DUS­TRI­JU?

Ma­ri­ja Ka­vran

Hrv. drv­ni klaster

IMA­MO BROJAČE PO­TROŠ­NJE

STRU­JE, AU BU­DUĆ­NOS­TI BI­SMO MO­GLI IMA­TI MJERAČE IS­PU­ŠTA­NJA CO2

Stje­pan Ri­so­vić

Šu­mar­ski fa­kul­tet

PD

Okru­gli stol u Oto­ku po­kraj Vin­ko­va­ca, ko­ji je iz­a­zvao veliki in­te­res, or­ga­ni­zi­ra­li su Pos­lov­ni dnev­nik i drv­na in­dus­tri­ja Spa­čva u su­rad­nji s Vu­ko­var­sko-sri­jem­skom žu­pa­ni­jom

Jo­sip Ša­rić, gra­do­na­čel­nik Oto­ka: Pe­le­ti do­no­se bo­lje da­ne

Do­ma­goj Kri­žaj, po­moć­nik mi­nis­tra po­ljo­pri­vre­de: Oče­ku­je­mo ve­lik ra­zvoj OIE

Ma­ri­jan Ka­vran, Hr­vat­ski drv­ni klaster: Na­dam se na­pret­ku s no­vom gar­ni­tu­rom

Žu­pan Bo­žo Ga­lić: Po­ljo­pri­vre­da i šu­mar­stvo stu­po­vi su ra­zvo­ja

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.