Bez su­fi­ci­ta od bar 0,1 pos­to dug gra­da Za­gre­ba će ras­ti

Odr­ži­vost za­du­ži­va­nja Žes­tok kri­ti­čar Mi­la­na Ban­di­ća i gu­ver­ner HNB-a upo­zo­ra­va­ju:

Poslovni Dnevnik - - AKTUALNO -

Ka­ko bi­lo, vi­še za­hva­lju­ju­ći sple­tu okol­nos­ti ne­go na­mje­ri ili vi­zi­onar­stvu do­sa­daš­nje bi odu­gov­la­če­nje Hol­din­gu mo­glo čak is­pas­ti is­pla­ti­vo. Jer, u me­đu­vre­me­nu se i nje­go­va krvna sli­ka do­dat­no po­bolj­ša­la, što je je­se­nas po­t­vr­di­la i rej­ting agen­ci­ja Stan­dard&Po­or’s po­di­za­njem kre­dit­nog rej­tin­ga Hol­din­ga (s B na B+). S&Po­vi ana­li­ti­ča­ri to su obraz­lo­ži­li u pr­vom re­du pro­ce­som res­truk­tu­ri­ra­nja i po­bolj­ša­nom lik­vid­noš­ću druš­tva.

Ni­zom mje­ra fi­nan­cij­ske kon­so­li­da­ci­je po­kre­nu­tih još Lju­bi­či­će­vim do­la­skom (tj. po­vrat­kom) u ZGH 2013. dug je sma­njen za 1,6 mi­li­jar­di ku­na, pod­sje­ti­la je De­ban tom pri­li­kom. S&P je pak ve­za­no uz re­pro­gra­mi­ra­nja krat­ko­roč­nih i du­go­roč­nih obve­za apos­tro­fi­rao ko­mot­nu si­tu­aci­ju s lik­vid­noš­ću (vi­še od 300 mi­li­ju­na ku­na go­to­vi­ne na ra­ču­nu plus sto­ti­ne mi­li­ju­na na ras­po­la­ga­nju po os­no­vi du­go­roč­nih kre­dit­nih li­ni­ja).

Fi­nan­cij­ski re­zul­ta­ti pos­lo­va­nja za 2015. još ni­su poz­na­ti, ali ti­je­kom 2014. (što je bi­la pr­va go­di­na na­kon iz­dva­ja­nja ne­kih po­druž­ni­ca) sam ZGH je is­ka­zao 17 mi­li­ju­na ku­na do­bi­ti, a na ra­zi­ni gru­pe 38 mi­li­ju­na. Sve u sve­mu, je­se­nas su u S&Pu kons­ta­ti­ra­li da ve­ći fi­nan­cij­ski iz­a­zo­vi i mo­gu­će po­te­ško­će za ZGH sli­je­de tek 2017. kad na na­pla­tu do­la­zi go­to­vo tri mi­li­jar­de ku­na obve­za. Pre­ma sve­mu su­de­ći, od to­ga će se vi­še od dvi­je tre­ći­ne ri­je­ši­ti već za tri­če­ti­ri mje­se­ca.

Dug Za­gre­bač­kog hol­din­ga kao dio ši­re de­fi­ni­ci­je du­ga Gra­da Za­gre­ba ne­dav­no je bio i te­ma jed­nog znans­tve­nog ra­da objav­lje­nog po­čet­kom ove go­di­ne u Eko­nom­skom pre­gle­du. Te­ma ra­da je za­pra­vo ocje­na odr­ži­vos­ti du­ga Za­gre­ba “me­to­dom me­đu­vre­men­skog pro­ra­čun­skog ogra­ni­če- nja”, ali on da­le­ko vi­še in­tri­gi­ra zbog či­nje­ni­ce da ga pot­pi­su­ju SDPov žes­tok kri­ti­čar Mi­la­na Ban­di­ća Da­vor Ber­nar­dić i gu­ver­ner HNBa Boris Vuj­čić. Taj autor­ski tan­dem na­pra­vio je i pro­jek­ci­je uže i ši­re de­fi­ni­ci­je du­ga Gra­da (bez i sa Hol­din­gom), no ka­ko to ne­ri­jet­ko bi­va u znans­tve­nim ra­do­vi­ma, sce­na­ri­ji se re­fe­ri­ra­ju na pri­lič­no ne­ažur­ne po­dat­ke u o sta­nju du­ga: ru­jan 2013. za Grad te 2012. za Hol­ding.

“Ka­ko bi mo­gao pro­ves­ti ve­li­ke grad­ske inves­ti­cij­ske pro­jek­te, ZGH je mo­rao po­ve­ća­ti svo­je za­du­že­nje”, a to je, ka­ko sto­ji u član­ku, re­zul­ti­ra­lo s 15,2 mi­li­jar­de ku­na du­ga Hol­din­ga, od­nos­no u ter­mi­ni­ma BDPa Gra­da 14,4 pos­to. Grad Zagreb je, ka­žu, njegov vlas­nik pa će i u slu­ča­ju da Hol­ding ne bu­de u sta­nju is­pu­nja­va­ti svo­je fi­nan­cij­ske obve­ze mo­ra­ti pre­uze­ti ot­pla­tu, is­ti­ču auto­ri. Sto­ga su u ana­li­zu odr­ži­vos­ti pro­ra­čun­skih kre­ta­nja Gra­da Za­gre­ba uklju­či­li i dug naj­ve­ćeg ko­mu­nal­nog po­du­ze­ća u zem­lji.

Ta­ko de­fi­ni­ran dug Za­gre­ba je u ter­mi­ni­ma BDPa Gra­da na kra­ju 2012. iz­no­sio 17,8 pos­to BDPa Gra­da. A na te­me­lju pro­sječ­ne sto­pe BDPa Gra­da te nje­go­vih pro­ra­čun­skih de­fi­ci­ta u raz­dob­lju od 2002. do 2013. dvo­jac je na­pra­vio i ne­ko­li­ko du­go­roč­nih sce­na­ri­ja odr­ži­vos­ti du­ga. Ukrat­ko i po­jed­nos­tav­lje­no, za­klju­či­li su da bi Grad Zagreb du­go­roč­no tre­bao os­tva­ri­va­ti pri­mar­ni pro­ra­čun­ski su­fi­cit od 0,1 pos­to ka­ko se te­ku­ća ra­zi­na za­du­že­nja ne bi po­ve­ća­va­la.

DUŠKO MA­RU­ŠIĆ, MARKO PR­PIĆ/PIXSELL

Slu­čaj­ni part­ne­ri Vuj­čić i Ber­nar­dić

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.