FI­NAN­CIJ­SKA TR­ŽI­ŠTA NA OPAS­NO VI­SO­KIM RA­ZI­NA­MA

Ne­mi­nov­nost Kod obvez­ni­ca je zbog ne­ga­tiv­nih pri­no­sa, od­nos­no gu­bi­ta­ka ko­je inves­ti­to­ri svjes­no os­tva­ru­ju, oči­to da je ovak­vo sta­nje du­go­roč­no neo­dr­ži­vo, pri­je ili kas­ni­je do­ći će dan otrež­nje­nja kad će obvez­ni­ce snaž­no pas­ti

Poslovni Dnevnik - - SVIJET - Ana­li­za

Utre­nut­ku pi­sa­nja europ­ski Eu­ro Stoxx 50 in­deks, ko­ji pred­stav­lja vo­de­ćih 50 europ­skih kom­pa­ni­ja, od po­čet­ka go­di­ne na­la­zi se na mi­nus 16 pos­to, a od vr­ha os­tva­re­nog pri­je go­di­nu da­na in­deks je pao čak 28 pos­to. Ovo je naj­ve­ći pad od 2007. go­di­ne, ka­da je ovaj in­deks u ma­nje od dvi­je go­di­ne us­pio iz­gu­bi­ti 58 pos­to svo­je vri­jed­nos­ti.

Ko­ji je glav­ni raz­log ova­ko snaž­nog pa­da? Pr­vens­tve­no pre­na­pu­ha­ne va­lu­aci­je do ko­jih je doš­lo ra­di ve­li­kih vi­ško- va lik­vid­nos­ti nas­ta­lih štam­pa­njem nov­ca od stra­ne Eu­rop­ske cen­tral­ne ban­ke. ECB je po­čet­kom proš­le go­di­ne pro­ši­rio svo­ju eks­pan­ziv­nu mo­ne- tar­nu po­li­ti­ku pro­gra­mom tzv. “kvan­ti­ta­tiv­nog ot­pu­šta­nja”. Od­nos­no, dru­gim ri­je­či­ma, za­po­čeo je ti­ska­nje eura kroz ot­kup dr­žav­nih, kor­po­ra­tiv­nih i hi­po­te­kar­nih obvez­ni­ca iz­da­va­te­lja iz eurozone.

Glav­ni raz­log pu­šta­nja u op­tje­caj do­dat­nih eura je po­di­za­nje go­diš­nje in­fla­ci­je bli­zu 2 pos­to. Me­đu­tim, umjes­to da se pre­li­je u re­al­no gos­po­dar­stvo, štam­pa­njem je stvo­ren vi­šak lik­vid­nos­ti ko­ji se pr­vens­tve­no za­dr­žao na fi­nan­cij­skih tr­ži­šti­ma. Ovo je do­ve­lo do ba­lo­na na tr­ži­štu obvez­ni­ca i du­go­roč­no neo­dr­ži­vih ci­je­na na tr­ži­štu di­oni­ca. Po­jed­nos­tav­lje­no re­če­no, pre­vi­še eura “lo­vi” pre­ma­lo imo­vi­ne, a suk­lad­no to­me fi­nan­cij­ska imo­vi­na na­ras­la je na pre­vi­so­ke ra­zi­ne.

Utje­caj ECB-a

Da bi se uvje­ri­li u ovo do­volj­no je po­gle­da­ti pri­no­se obvez­ni­ca dr­ža­va čla­ni­ca eurozone. Kroz njih mo­že­mo vi­dje­lo ka­ko je ECBo­va mo­ne­tar­na po­li­ti­ka to­tal­no is­kri­vi­la fi­nan­cij­ska tr­ži­šta.

Pri­mje­ri­ce, nje­mač­kim du­gom se na dos­pi­je­ća za slje­de­ćih osam go­di­na tr­gu­je uz ne­ga­ti­van pri­nos, od­nos­no, inves­ti­to­ri na rok od osam go­di­na po­su­de no­vac i još pla­te svo­jem duž­ni­ku da ga uz­me. Ti­je­kom 2011. go­di­ne Por­tu­gal, Ita­li­ja i Špa­njol­ska ko­je su ima­le struk­tur­ne pro­ble­me, vi­sok de­fi­cit i ve­li­ku za­du­že­nost u jed­nom su tre­nut­ku da­va­le pri­nos na jed­no­go­diš­nje obvez­ni­ce u ras­po­nu od 5 do 17 pos­to.

Im­po­tent­nost ni­skih ka­ma­ta

Od ta­da je por­tu­gal­ski de­fi­cit u od­no­su na BDP po­ve­ćan sa 111 na 130 pos­to, ta­li­jan­ski sa 116 na 133 pos­to, a u špa­njol­ski sa 69 na 101 pos­to. Me­đu­tim, una­toč snaž­nom ras­tu du­ga te ane­mič­nom gos­po­dar­skom ras­tu pri­no­si obvez­ni­ca ovih ze­ma­lja su na rok od go­di­ne da­na pa­li na ra­zi­ne od mi­nus 0,20 pos­to do 0 pos­to. Od­nos­no, ove zem­lje ne baš ma­log ri­zi­ka se u ovom tre­nut­ku tr­gu­ju kao da su AAA rej­tin­ga. Prak­tič­ki sve dr­ža­ve eurozone se na rok od go­di­nu da­na tr­gu­ju uz ne­ga­ti­van pri­nos.

Čak i Por­tu­gal ko­ji ima “junk” rej­ting se na dos­pi­je­će od go­di­nu da­na tr­gu­je uz “pri­nos” od mi­nus 0,01 pos­to. Od­nos­no, čak i jed­noj od najriskantnijih dr­ža­va eurozone inves­ti­to­ri su sprem­ni pla­ti­ti sa­mo da kod nje po­hra­ne svo­je vi­ško­ve eura. Ta­ko­đer, pos­tav­lja se pi­ta­nje us­pješ­nos­ti nul­tih ka­mat­nih sto­pa. Sre­diš­nje ban­ke u ovom tre­nut­ku vje­ru­ju da elik­sir ni­skih/ne­ga­tiv­nih ka­ma­ta do­vo­di do vi­šeg ras­ta i obr­nu­to.

Od­nos­no, vje­ru­ju da pos­to­je ka­mat­ne sto­pe ko­je su to­li­ko ni­ske da će se u ko­nač­ni­ci pre­li­ti na re­al­no gos­po­dar­stvo. Me­đu­tim, pos­tav­lja se pi­ta­nje ko­li­ko su bi­li us­pješ­ni do sa­da? Za­što na­kon ne­ko­li­ko de­set­lje­ća nul­tih ka­mat­nih sto­pa ja­pan­ska eko­no­mi­ja i da­lje ne re­agi­ra? Za­što je ame­rič­ka eko­no­mi­ja od 2007. go­di­ne una­toč po­vi­jes­no ni­skim ka­ma­ta­ma od 0,25 pos­to ras­la u pro­sje­ku sve­ga 2 pos­to?

Iz ovih pri­mje­ra oči­ta je im­po­tent­nost ni­skih ka­ma­ta na ge­ne­ri­ra­nje eko­nom­skog ras­ta, a je­di­no što si­gur­no po­ti­ču je is­kriv­lje­nost fi­nan­cij­skih tr­ži­šta te po­di­za­nje ci­je­na fi­nan­cij­ske imo­vi­ne na ne­re­al­no vi­so­ke ra­zi­ne.

Kod obvez­ni­ca je zbog ne­ga­tiv­nih pri­no­sa ili bo­lje re­če­no gu­bi­ta­ka ko­je inves­ti­to­ri svjes­no os­tva­ru­ju oči­to da je ovak­vo sta­nje du­go­roč­no neo­dr­ži­vo. Pri­je ili kas­ni­je do­ći će dan otrež­nje­nja kad će obvez­ni­ce snaž­no pas­ti, a inves­ti­to­ri vi­še ne­će to­le­ri­ra­ti ne­ga­tiv­ne pri­no­se do dos­pi­je­ća.

Kod di­oni­ca ne­ma­mo ta­ko očit pri­je­laz iz po­zi­tiv­nog u ne­ga­tiv­ni pri­nos na ko­jem bi mo­gli re­ći da tak­ve va­lu­aci­je vi­še ne­ma­ju smis­la, me­đu­tim, iz va­lu­aci­ja je oči­to da su di­oni­ce na po­čet­ku go­di­ne bi­le snaž­no pre­ci­je­nje­ne, ali da su i na­kon po­s­ljed­njeg pa­da i da­lje na vi­so­kim ra­zi­na­ma.

Pri­mje­ri­ce, ako po­gle­da­mo ci­je­ne di­oni­ca u od­no­su na pro­fi­te ko­je kom­pa­ni­je os­tva­ru­ju (P/E od­nos) on je u po­s­ljed­njih šez­de­set go­di­na za ame­rič­ko tr­ži­šte u pro­sje­ku iz­no­sio 16. Za Eu­ro Stoxx ne­ma­mo ta­ko du­gač­ko raz­dob­lje in­for­ma­ci­ja, ali kad po­gle­da­mo zad­njih 15 go­di­na do­bi­va­mo po­da­tak da je ovaj omjer u pro­sje­ku iz­no­sio 15,80, što se po­du­da­ra s ame­rič­kim po­da­ci­ma.

Rast pro­fi­ta kom­pa­ni­ja

Na po­čet­ku go­di­ne ovaj omjer je iz­no­sio vr­lo vi­so­kih 22,12. Ovaj po­da­tak upu­ću­je da su se u tom tre­nut­ku di­oni­ce tr­go­va­le 40 pos­to iz­nad po­vi­jes­nog pro­sje­ka. Na­kon pa­da ko­ji je us­li­je­dio po­s­ljed­njih mje­sec i pol ovaj omjer je pao na 19, što i da­lje upu­ću­je na pre­ci­je­nje­nost od 20 pos­to u od­no­su na po­vi­jes­ne va­lu­aci­je.

Stav je da su va­lu­aci­je vi­še od po­vi­jes­nih oprav­da­ne jer će se u kon­tek­s­tu ni­skih ka­ma­ta gos­po­dar­stvo ubr­za­ti, či­me bi i profiti kom­pa­ni­ja na­ras­li. Me­đu­tim, po­uče­ni pri­mje­ri­ma ti­ska­nja nov­ca iz Ja­pa­na i SA­Da ova te­za mo­že bi­ti da­le­ko od is­ti­ni­te, a vi­so­ke va­lu­aci­je ne da ni­su oprav­da­ne ne­go u slu­ča­ju obvez­ni­ca upu­ću­ju i na no­vi ba­lon.

ČAK I U POR­TU­GA­LU, JED­NOJ OD NAJRISKANTNIJIH DR­ŽA­VA EUROZONE, INVES­TI­TO­RI PLA­ĆA­JU DA PO­HRA­NE VI­ŠKO­VE EURA NJE­MAČ­KIM DU­GOM SE NA DOS­PI­JE­ĆA ZA SLJE­DE­ĆIH OSAM GO­DI­NA TR­GU­JE UZ NE­GA­TI­VAN PRI­NOS ZA­ŠTO NA­KON NE­KO­LI­KO DE­SET­LJE­ĆA NUL­TIH KA­MAT­NIH STO­PA JA­PAN­SKA EKO­NO­MI­JA I DA­LJE NE RE­AGI­RA?

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.