BRENDIRAJTE SE AKO ŽE­LI­TE PO­SAO

Iva­na Zvr­ko, di­rek­to­ri­ca tvrt­ke ADIZ za pos­lov­ne edu­ka­ci­je, go­vo­ri o važ­nos­ti ula­ga­nja u vlas­ti­te kom­pe­ten­ci­je za pro­fe­si­onal­ni na­pre­dak

Poslovni Dnevnik - - MEDIJI&MARKETING - MARTA DUIĆ marta.du­ic@pos­lov­ni.hr

Osob­ni bren­ding ni­je va­žan ka­ko bis­te do­bi­li do­bar po­sao, ne­go nji­me tre­ba ak­tiv­no uprav­lja­ti ti­je­kom ci­je­le svo­je ka­ri­je­re, ka­že Iva­na Zvr­ko, di­rek­to­ri­ca tvrt­ke ADIZ za pos­lov­ne edu­ka­ci­je i pro­jek­te ko­ja za Pos­lov­ni dnev­nik go­vo­ri o osob­nom bren­din­gu, nje­go­voj važ­nos­ti u ka­ri­je­ri te ot­kri­va je­smo li kon­ku­rent­ni svo­jim zna­nji­ma i vje­šti­na­ma na EU tr­ži­štu.

Mo­že­te li po­vu­ći pa­ra­le­lu iz­me­đu pre­poz­nat­lji­vos­ti bren­da ko­ja omo­gu­ću­je da se raz­li­ku­je­te od kon­ku­ren­ci­je i bren­di­ra­nja sa­mog se­be, od­nos­no ula­ga­nja i tru­da po­je­din­ca ko­ji ga do­vo­di do us­pješ­ne ka­ri­je­re? Gdje je po­vez­ni­ca?

Što je vaš brend pre­poz­nat­lji­vi­ji, to su ve­će va­še šanse da se raz­li­ku­je­te od kon­ku­ren­ci­je. U ši­rem kon­tek­s­tu ulo­ga bren­da je va­žan mar­ke­tin­ški alat ko­jim po­du­ze­ća nas­to­je bi­ti pre­poz­nat­lji­va u od­no­su na kon­ku­ren­ci­ju. U užem smis­lu ova te­ma je važ­na na tr­ži­štu ra­da, ta­mo gdje se su­sre­ću po­nu­da i po­traž­nja. To vri­je­di ka­ko za pos­lo­prim­ce, ta­ko i za poslodavce. Pos­lo­prim­ci, oso­bi­to mla­di ko­ji tek ula­ze na tr­ži­šte ra­da, mo­ra­ju pu­no vre­me­na ula­ga­ti u svoj brend, bu­du­ći da još ne­ma­ju re­le­vant­no rad­no is­kus­tvo. Tre­ba se is­tak­nu­ti u mo­ru dru­gih kan­di­da­ta, ka­ko bi oso­be ko­je či­ta­ju nji­ho­ve ži­vo­to­pi­se pre­poz­na­le nji­ho­ve po­ten­ci­ja­le. Što se pos­lo­da­va­ca ti­če, oni že­le pri­vu­ći što bo­lje kan­di­da­te za po­sao, iz­a­bra­ti naj­bo­lje i za­dr­ža­ti ih, jer lju­di i nji­ho­vo zna­nje naj­vred­ni­ja su imo­vi­na sva­kog po­du­ze­ća.

Za­što je da­nas osob­ni bren­ding va­žan u ka­ri­je­ri?

Mno­gi lju­di još mis­le da će, na­đu li do­bar po­sao, ta­mo os­ta­ti do mi­ro­vi­ne. Čak i ako to bu­de slu­čaj, mo­ra­ju ipak mis­li­ti ka­ko ih per­ci­pi­ra­ju ko­le­ge, vanj­ski part­ne­ri po­put do­bav­lja­ča, kli­je­na­ta, že­le li na­pre­do­va­ti. Jeff Be­zos, os­ni­vač Ama­zo­na, re­kao je da je osob­ni brend ‘ono što lju­di ka­žu o va­ma kad nis­te u so­bi’. Do­da­la bih da i tu vri­je­di ona narodna da se do­bar glas da­le­ko ču­je, a loš još da­lje.

Na­ime, u ma­loj zem­lji kao što je Hr­vat­ska, gdje prak­tič­ki svat­ko poz­na­je sva­ko­ga u odre­đe­nim kru­go­vi­ma, do­bar glas je čes­to pre­su­dan za na­pre­do­va­nje. Ta­ko oni naj­bo­lji, s naj­bo­ljom re­pu­ta­ci­jom, ne­ma­ju po­tre­bu ak­tiv­no tra­ži­ti po­sao, ne­go ‘po­sao na­đe njih’ tj. ak­tiv­no im pris­tu­pa­ju tzv. he­ad­hun­te­ri i nu­de po­sao kod no­vog pos­lo­dav­ca u zem­lji ili ino­zem­s­tvu.

OS­NI­VAČ AMA­ZO­NA JEFF BREZOS JED­NOM JE PRI­LI­KOM RE­KAO DA JE NE­ČI­JI OSOB­NI BREND ONO ŠTO LJU­DI KA­ŽU O VA­MA KAD NIS­TE U SO­BI

‘Do­bar glas’ ne od­no­si se sa­mo na struč­ne kom­pe­ten­ci­je za­pos­le­ni­ka, os­tva­re­ne pos­lov­ne re­zul­ta­te i pro­jek­te, ne­go i na nje­go­ve ‘me­ke’ vje­šti­ne. Ovo zad­nje je čes­to pre­sud­no za me­na­džer­ski ra­zvoj ka­ri­je­re, kad se za­pos­le­nik sve ma­nje mo­ra ba­vi­ti struč­nim ope­ra­tiv­nim za­da­ci­ma, a sve vi­še lju­di­ma.

Struč­nost jest pre­du­vjet, ali me­ke vje­šti­ne kao što su uprav­lja­nje kon­flik­ti­ma, aser­tiv­na ko­mu­ni­ka­ci­ja, ru­ko­vo­đe­nje ti­mom, pre­go­va­rač­ke vje­šti­ne, per­su­aziv­nost itd. su ono što mo­že pre­vag­nu­ti u ko­rist od­lu­ke o to­me ho­će­te li bi­ti pro­mo­vi­ra­ni i una­pri­je­đe­ni na vi­šu funk­ci­ju.

Ko­li­ko su po­je­din­ci za­pra­vo svjes­ni da je ula­ga­nje u se­be va­žan seg­ment pro­fe­si­onal­nog na­pret­ka?

Svi­jest pos­to­ji, ali je još ne­do­volj­na. Ve­ća je u re­al­nom sek­to­ru, ne­go u dr­žav­noj ili lo­kal­noj upra­vi, a do­nek­le i u aka­dem­skoj za­jed­ni­ci.

Na­ža­lost, mno­gi ne­za­pos­le­ni ne ra­zu­mi­ju kon­cept osob­nog bren­din­ga i ka­ko ak­tiv­no uprav­lja­ti svo­jim bren­dom, ni­ti ih to­me po­seb­no uče na za­vo­di­ma za za­poš­lja­va­nje.

Mno­gi mla­di, pa i stu­den­ti, ni­su ni­kad ču­li za npr. Lin­kedIn, a ako i je­su, ne zna­ju što bi s njim, za­to jer mis­le da je sa­mo za za­pos­le­ne. Stav mla­dih i ne­za­pos­le­nih ovi­si i o re­gi­ji iz ko­je do­la­ze. U ne­kim di­je­lo­vi­ma Hr­vat­ske, oso­bi­to ta­mo gdje je veliki pos­to­tak ne­za­pos­le­nih, pos­to­ji re­zig­na­ci­ja. I ina­če na­ši lju­di čes­to ku­ka­ju, to nam je na­ci­onal­ni sport, ali ri­jet­ko tko će u tak­voj si­tu­aci­ji uči­ni­ti vi­še od to­ga da na­pi­še ži­vo­to­pis i po­ša­lje ga na što vi­še adre­sa. Da­nas to vi­še ni­je do­volj­no.

Ni­je stvar u to­me da na­pi­še­te ži­vo­to­pis i uvr­sti­te sve oba­vez­ne ele­men­te, ako pri­tom ne na­uči­te ne­za­pos­le­ne da ni­je pa­met­no jed­nu te is­tu špran­cu sla­ti svim po­ten­ci­jal­nim pos­lo­dav­ci­ma. Ne ka­že se uza­lud da je ak­tiv­na po­tra­ga za pos­lom već po­sao sam po se­bi s pu­nim rad­nim vre­me­nom, bu­du­ći da je po­treb­no pu­no vre­me­na za in­for­mi­ra­nje o sva­kom pos­lo­dav­cu, ko­ja je nje­go­va vi­zi­ja i mi­si­ja, po­nu­da pro­izvo­da ili us­lu­ga, tr­žiš­na po­zi­ci­ja, kon­ku­ren­ci­ja, što o pos­lo­dav­cu ka­žu sa­daš­nji i biv­ši za­pos­le­ni­ci, sin­di­ka­ti, ka­kav je op­će­ni­to brend pos­lo­dav­ca u jav­nos­ti itd.

Oso­bi­to je važ­no pa­ž­lji­vo pro­či­ta­ti na­tje­čaj za po­sao za ko­ji se že­li­te kan­di­di­ra­ti i raz­mis­li­ti za­što ste baš vi pra­va oso­ba, što je nji­ma važ­no i da li ima­te po­treb­no zna­nje, vje­šti­ne i sta­vo­ve. Na­ime, pos­lo­dav­ci čes­to na raz­go­vo­ru za po­sao zna­ju pos­ta­vi­ti pi­ta­nje „Za­što bi iz­a­bra­li baš vas?“i na tom pi­ta­nju, ako se ni­su pri­pre­mi­li, pa­da­ju mno­gi kan­di­da­ti.

Za­što bren­di­ra­ti sam se­be? U če­mu to kon­kret­no mo­že po­mo­ći po­je­din­ci­ma u ra­zvo­ju ka­ri­je­re?

Vi­še pu­ta sam se naš­la u si­tu­aci­ji da me mla­di u ču­du gle­da­ju kad im ka­žem da bih da sam na nji­ho­vom mjes­tu ra­do pla­ti­la po­želj­nom pos­lo­dav­cu sa­mo da do­đem kod nje­ga i vo­lon­ti­ram ra­de­ći na onim pos­lo­vi­ma za ko­je sam se ško­lo­va­la ili ko­ji će bi­ti važ­ni za mo­ju bu­du­ću ka­ri­je­ru. Na­iz­gled ni­je lo­gič­no, jer bi valj­da tre­ba­li oni pla­ti­ti me­ne. Bez ob­zi­ra na ša­lji­vi ton, na­rav­no da to tre­ba bi­ti u ok­vi­ru za­kon­skih pro­pi­sa. Me­đu­tim, da­nas je važ­no is­kus­tvo i, još važ­ni­je, do­bra pre­po­ru­ka. Ako pri­hva­ti­te pr­vi po­nu­đe­ni po­sao, ko­ji ne vo­li­te te ga pri­hva­ti­te iz nu­žde, mo­že vam se do­go­di­ti da vam to us­mje­ri kom­ple­tan dalj­nji ra­zvoj ka­ri­je­re ta­mo gdje ne že­li­te.

U os­ta­lim europ­skim zem­lja­ma se iz­u­zet­no ci­je­ni vo­lon­ter­stvo. Pos­lo­dav­ci­ma to go­vo­ri da ne sje­di­te do­ma pre­kri­že­nih ru­ku i oča­ja­va­te nad svo­jom sud­bi­nom, ne­go da ste po­du­zet­ni i da pro­ak­tiv­no ra­di­te na usa­vr­ša­va­nju vlas­ti­tog for­mal­nog, ne­for­mal­nog i in­for­mal­nog zna­nja po­ma­žu­ći dru­gi­ma. To im ta­ko­đer go­vo­ri i o va­šim in­te­re­si­ma ko­ji su važ­ni za odre­đe­no rad­no mjes­to. Ra­zu­mi­jem da je si­tu­aci­ja u Hr­vat­skoj vr­lo te­ška i oz­bilj­na, ali na­ža­lost čes­to sam vi­đa­la lju­de ko­ji uju­tro s gr­čem idu na po­sao ko­ji mr­ze. Po­s­lje­di­ce su lo­še po njih sa­me, nji­ho­vo zdrav­lje, nji­ho­ve obi­te­lji, za pos­lo­dav­ca, ali i za kli­jen­te po­du­ze­ća. Dak­le, ako već i ima­te ta­kav po­sao, što vas spre­ča­va da na­đe­te bo­lji?

Ko­ji su ala­ti osob­nog bren­din­ga naj­lak­ši za ko­ris­ti­ti?

Naj­lak­še je is­ko­ris­ti­ti pred­nos­ti onli­ne ala­ta za pre­tra­gu pos­lo­va i pos­lov­no ili druš­tve­no umre­ža­va­nje, kao npr. Lin­kedIn, Xing ko­ji je oso­bi­to va­žan za nje­mač­ko go­vor­no po­dru­čje, Gla­s­sdo­or, Fa­ce­bo­ok, Twit­ter i mno­gi dru­gi. Da­nas, ako ne­ma­te kva­li­te­tan pro­fil na tim mre­ža­ma, ako nis­te pri­sut­ni u di­gi­tal­nom svi­je­tu, te­ško će­te bi­ti pre­poz­nat­lji­vi, a ti­me i kon­ku­rent­ni u od­no­su na os­ta­le kan­di­da­te za po­sao.

Pos­lo­dav­ci čes­to pro­vje­ra­va­ju i us­po­re­đu­ju po­dat­ke ko­je ste im pos­la­li u ži­vo­to­pi­su s oni­me što ste na­pi­sa­li o se­bi u svom pri­vat­nom ži­vo­tu pri­mje­ri­ce na Fa­ce­bo­oku ili Twit­te­ru, pa je vr­lo važ­no da pa­zi­te što laj­ka­te, kak­ve ko­men­ta­re pi­še­te i kak­ve fo­to­gra­fi­je jav­no objav­lju­je­te. Osim pi­sa­ne ko­mu­ni­ka­ci­je jed­na­ko važ­na je i usme­na ko­mu­ni­ka­ci­ja, ka­ko se pred­sta­vi­ti na in­ter­v­juu za po­sao, ka­ko is­tak­nu­ti svo­je ja­ke stra­ne, ali i networ­king.

Ka­ko pre­poz­na­ti svo­je kva­li­te­te? Što bis­te na tom po­lju sa­vje­to­va­li po­du­zet­ni­ci­ma?

Po­du­zet­ni­ci­ma bih sa­vje­to­va­la da do­dat­no ulo­že u svo­je od­no­se s jav­noš­ću i ko­mu­ni­ci­ra­nje po­ru­ka o nji­ho­vom bren­du ko­je su pri­la­go­đe­ne ci­lja­noj po­pu­la­ci­ji – ne sa­mo po­ten­ci­jal­nim kup­ci­ma, ne­go i onoj ge­ne­ra­ci­ji ko­ju že­le pri­vu­ći da do­đu ra­di­ti za njih. Ni­je do­volj­no pri­sus­tvo­va­ti saj­mo­vi­ma pos­lo­va, ne­go pri­pre­mi­ti ci­je­lu ko­mu­ni­ka­cij­sku strategiju uprav­lja­nja ljud­skim po­ten­ci­ja­li­ma, što uklju­ču­je pri­bav­lja­nje, se­lek­ci­ju, ra­zvoj i za­dr­ža­va­nje kva­li­tet­nih ka­dro­va.

Oso­bi­to je važ­no ula­ga­ti u ra­zvoj svo­jih ka­dro­va kroz edu­ka­ci­ju. U ova kriz­na vre­me­na pos­lo­dav­ci su pr­vo skre­sa­li bu­dže­te za edu­ka­ci­je, a to je zad­nje što su tre­ba­li uči­ni­ti. Po­s­lje­di­ce ne­ula­ga­nja u ljud­ski ka­pi­tal su da­le­ko­sež­ne, jer se tak­vi pos­lo­dav­ci ne­će mo­ći no­si­ti s kon­ku­ren­ci­jom.

Mla­di­ma bez rad­nog is­kus­tva, ne­za­pos­le­ni­ma, ali i svi­ma oni­ma ko­ji že­le pro­mi­je­ni­ti po­sao ili pos­lo­dav­ca, sa­vje­tu­jem da se ma­kar sa­mi obra­zu­ju na te­mu uprav­lja­nja svo­jim bren­dom. Mo­že­te uči­ti iz vlas­ti­tih gre­ša­ka, ali mo­že­te i stal­no po­nav­lja­ti is­te gre­ške i pri­tom ne na­uči­ti ni­šta.

Ula­ga­nje u vlas­ti­tu edu­ka­ci­ju, oso­bi­to me­kih vje­šti­na, je naj­bo­lja inves­ti­ci­ja ko­ju mo­že­te na­pra­vi­ti. Kom­pe­ten­ci­je ko­je stek­ne­te edu­ka­ci­jom i is­kus­tvom su ne­pro­cje­nji­ve, jer ‘vi­še vri­je­di gram zna­nja, ne­go gram zlata’.

NA­ŠI MLA­DI LJU­DI U ČU­DU GLE­DA­JU KAD IM KA­ŽEM DA BI TRE­BA­LI VO­LON­TI­RA­TI NA POS­LO­VI­MA KO­JI SU IM VAŽ­NI - U EUROP­SKIM ZEM­LJA­MA IZ­U­ZET­NO SE CI­JE­NI VO­LON­TI­RA­NJE POS­LO­DAV­CI ČES­TO US­PO­RE­ĐU­JU PO­DAT­KE KO­JE STE IM POS­LA­LI S ONI­ME ŠTO PI­ŠE­TE O SE­BI NA FA­CE­BO­OKU

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.