Mo­že li pri­va­ti­za­ci­ja spa­si­ti po­to­nu­li Ener­go­invest?

Pro­past

Poslovni Dnevnik - - REGIJA - pd

Go­to­vo sve hi­dro­elek­tra­ne i ter­mo­elek­tra­ne u BiH i broj­ne dru­ge di­ljem svi­je­ta pro­jek­ti­ra­ne se u Ener­go­inves­tu

Ener­go­invest, sim­bol gos­po­dar­ske sna­ge Bos­ne i Her­ce­go­vi­ne i Ju­gos­la­vi­je u raz­dob­lju pri­je 1990. go­di­ne, usko­ro će bi­ti pri­va­ti­zi­ran. Vla­da Fe­de­ra­ci­je BiH, ko­ja je vlas­nik 67 pos­to udje­la, od­lu­či­la je pro­da­ti ve­ćin­ski pa­ket di­oni­ca.

Ener­go­invest je bio li­der na po­dru­čju ener­ge­ti­ke na ju­go­is­to­ku Eu­ro­pe, za­poš­lja­vao je vi­še od 40.000 rad­ni­ka, a da­nas ih je 450. Kom­pa­ni­ja je nas­tals za­hva­lju­ći po­tre­bi ta­daš­nje dr­ža­ve za snaž­nom in­dus­tri­ja­li­za­ci­jom i us­pos­ta­vom ener­get­skih mre­ža i pos­tro­je­nja, ta­ko da je se­dam­de­se­tih i osam­de­se­tih go­di­na proš­log sto­lje­ća Ener­go­invest bio veliki kon­zor­cij s broj­nim tvor­ni­ca­ma i pred­stav­niš­tvi­ma po svi­je­tu, od Mek­si­ka sve do Ma­le­zi­je.

Na­kon ra­ta u BiH kom­pa­ni­ja je po­di­je­lje­na, a nje­ni di­je­lo­vi su ras­pro­da­ni. Ali, ri­jet­ko ko­ja od Ener­go­inves­to­vih kom­pa­ni­ja sa­da pos­lu­je us­pješ­no, pi­še Os­lo­bo­đe­nje. Da­nas, os­nov­na dje­lat­nost biv­šeg in­dus­trij­skog di­va je iz­grad­nja da­le­ko­vo­da, tra­fos­ta­ni­ca i te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja, te pro­je­ka­ta u po­dru­čju ter­mo i hi­dro in­že­nje­rin­ga.

Utje­caj ra­ta

Go­to­vo sve hi­dro­elek­tra­ne u BiH pro­jek­ti­ra­ne su u Ener­go­inves­tu, kao što su hi­dro­elek­tra­ne na Ne­re­tvi, Vr­ba­su i Tre­biš­nji­ci. Jed­na­ko, kom­pa­ni­ja je pro­jek­ti­ra­la i iz­vo­di­la ra­do­ve i nad­zor nad naj­ve­ćim ter­mo­elek­tra­na­ma. Tu su i ter­mo­elek­tra­ne u In­di­ji i In­do­ne­zi­ji, dok je odjel za de­le­ko­vo­de pro­jek­ti­rao i iz­gra­dio de­set­ke ti­su­ća ki­lo­me­ta­ra da­le­ko­vo­da. Osim u BiH i biv­šoj za­jed­nič­koj dr­ža­vi, u ko­joj je pos­ta­vio pr­vi da­le­ko­vod od Jaj­ca do Za­gre­ba, Ener­go­invest je gra­dio da­le­ko­vo­de u Li­bi­ji, Egip­tu, Etiopiji, Zam­bi­ji, Ke­ni­ji, Su­da­nu, Ira­ku, Ira­nu, Ku­vaj­tu, Pa­kis­ta­nu, In­do­ne­zi­ji i dru­gim ze­ma­lja­ma. “Do po­čet­ka ra­ta de­ve­de­se­tih Ener­go­invest je bio sta­bil­na kom­pa­ni­ja. Na­ža­lost, rat je uči­nio svo­je, uprav­na zgra­da Ener­go­inves­ta je u ra­tu te­ško gra­na­ti­ra­na, go­rje­la je. Ener­go­invest je pri­va­ti­za­ci­jom os­tao bez svo­jih tvor­ni­ca. Da­nas je to kom­pa­ni­ja druk­či­jeg pro­fi­la. Uglav­nom pro­jek­ti­ra­mo i pro­da­je­mo zna­nje. Ener­go­invest

U VLAS­NIŠ­TVU ENER­GO­INVES­TA OS­TA­LA JE SA­MO TVOR­NI­CA ELEKTROOPEME IZ MEK­SI­KA, ENERGOMEX, KO­JA TAŠKO PRO­NA­LA­ZI SVO­JE MJES­TO NA TR­ŽI­ŠTU

ni­ka­ko ni­je mo­gao utje­ca­ti na pri­va­ti­za­ci­ju. To je uči­ni­la po­li­ti­ka. Mi smo, na pri­mjer, us­pje­li za­dr­ža­ti tvornicu u Mek­si­ku, a ni­smo us­pje­li za­dr­ža­ti tvornicu pre­ki­da­ča uda­lje­nu ne­ko­li­ko ki­lo­me­ta­ra od uprav­ne zgra­de, u Lu­ka­vi­ci u RS. Su­ra­đu­je­mo s ne­kim na­šim biv­šim tvor­ni­ca­ma, proš­le go­di­ne za­jed­no smo ra­di­li na jed­nom pro­jek­tu Elek­tro­pri­je­no­sa BiH upra­vo s tvor­ni­com iz Lu­ka­vi­ce, ali kon­cept je druk­či­ji i si­gur­no je da su rat i pos­li­je­rat­no raz­dob­lje osi­ro­ma­ši­li Ener­go­invest. Sve to nas­li­je­đe, i do­bro i lo­še, do­la­zi na na­pla­tu, ta­ko da nam ime i brend i da­nas otva­ra­ju vra­ta na mno­gim tr­ži­šti­ma, ali bez svog pro­izvo­da te­ško mo­že­mo kon­ku­ri­ra­ti ve­li­kim kom­pa­ni­ja­ma u ovom pos­lu”, ka­že di­rek­tor Ener­go­inves­ta Enes Čen­gić. U vlas­niš­tvu Ener­go­inves­ta os­ta­la je sa- mo tvor­ni­ca elektroopeme iz Mek­si­ka, Energomex, ko­ja da­nas taško pro­na­la­zi svo­je mjes­to na tr­ži­štu, ta­ko da će i ona te­ško op­s­ta­ti.

Po­ku­šaj spa­ša­va­nja

Os­ni­va­njem Ener­go­invest gru­pe po­ku­ša­lo se pre­bro­di­ti ne­dos­ta­tak vlas­ti­tog pro­izvo­da, te se po­ve­za­ti i ko­ris­ti­ti me­đu­na­rod­ne re­fe­ren­ce i pred­nos­ti po­je­di­nih čla­ni­ca zbog za­jed­nič­kog nas­tu­pa na tr­ži­šti­ma. Ener­go­invest i da­nas do­bi­va re­la­tiv­no ve­li­ke pro­jek­te u re­gi­ji i Afri­ci, ali zbog ri­zi­ka na bli­sko­is­toč­nim tr­ži­šti­ma i ote­ža­ne na­pla­te, po­seb­no u irač­kom Kur­dis­ta­nu, ima ve­li­kih pro­ble­ma. Kas­ni se s is­pla­tom pla­ća, rad­ni­ci pro­s­vje­du­ju. Mo­žda će pri­va­ti­za­ci­ja za­us­ta­vi­ti pro­pa­da­nje te BiH kom­pa­ni­je, ali to nit­ko ne mo­že jam­či­ti.

FOTOLIA

Kom­pa­ni­ja je iz­gra­di­la de­set­ke ti­su­ća ki­lo­me­ta­ra da­le­ko­vo­da

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.