Ma­ri­ćev pro­ra­čun

Pa­ž­lji­vo ba­lan­si­ra­nje iz­me­đu štednje i ras­ta

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - JA­DRAN­KA DOZAN ja­dran­ka.dozan@pos­lov­ni.hr

RAZ­NA DA­VA­NJA VEZAT ĆE SE UZ TZV. IMO­VIN­SKI CEN­ZUS. TO ĆE OMO­GU­ĆI­TI CI­LJA­NO RASPOREĐIVANJE SRED­STA­VA, A PRIMJENIT ĆE SE OD PRI­JE­VO­ZA UČE­NI­KA DO DO­PRI­NO­SA UMJET­NI­KA

Zbog gu­bi­ta­ka ba­na­ka 700 mi­li­ju­na ku­na ma­nje pri­ho­da od po­re­za na do­bit, za mi­ro­vi­ne 400 mi­li­ju­na vi­še

Pre­mi­jer Ti­ho­mir Ore­ško­vić da­nas pu­tu­je u Lon­don na inves­ti­cij­sku kon­fe­ren­ci­ju za za­pad­no­bal­kan­ske zem­lje. Bit će to pri­li­ka da s ula­ga­či­ma po­pri­ča o ula­gač­kim pro­jek­ti­ma na ko­ji­ma Vla­da te­me­lji pla­no­ve sma­nje­nja po­tre­ba za za­du­ži­va­njem i kro­će­nja ras­ta jav­nog du­ga, od­nos­no ras­ta inves­ti­ci­ja i uč­vr­š­ći­va­nja gos­po­dar­skog opo­rav­ka. Ja­ča­nje gos­po­dar­skog opo­rav­ka i ak­ti­vi­ra­nje dr­žav­ne imo­vi­ne mi­nis­tar fi­nan­ci­ja Zdrav­ko Ma­rić i ovih je da­na apos­tro­fi­rao kao dva od tri ključ­na pri­ori­te­ta Vla­de. Tu je, da­ka­ko, i pro­ra­čun­ska po­li­ti­ka sma­nji­va­nja de­fi­ci­ta. Ko­li­ko je to važ­no, do­volj­no go­vo­ri već si­mu­la­ci­ja u slu­ča­ju po­ras­ta ka­mat­nih sto­pa. Hr­vat­ska da­nas na dug u pro­sje­ku pla­ća ka­ma­tu od 4,3 pos­to, a po­rast za sa­mo je­dan pos­tot­ni bod, do 2020. bi zna­čio da mo­ra­mo iz­dvo­ji­ti dvos­tru­ko vi­še ne­go da­nas, kad za ka­ma­te po jav­nom du­gu tro­ši­mo 12 mi­li­jar­di.

Iako u Mi­nis­tar­stvu fi­nan­ci­ja pri­vo­de kra­ju iz­ra­du Smjer­ni­ca fi­skal­ne i eko­nom­ske po­li­ti­ke, mi­nis­tar Zdrav­ko Ma­rić još uvi­jek oprez­no do­zi­ra kon­kret­ne mje­re ko­je bi tre­ba­le re­zul­ti­ra­ti svo­đe­njem de­fi­ci­ta pro­ra­ču­na op­će dr­ža­ve na bli­zu tri pos­to BDPa. Ima­ju­ći u vi­du pro­cje­ne Eu­rop­ske ko­mi­si­je da bi de­fi­cit 2015. mo­gao bi­ti oko 4,2 pos­to, Vla­di­ne naj­a­ve im­pli­ci­ra­ju pri­la­god­bu re­da ve­li­či­ne 3,5 do 4 mi­li­jar­de.

Uz pret­pos­tav­ku oko dva pos­to re­al­nog ras­ta BDPa i bla­go po­zi­tiv­ne sto­pe in­fla­ci­je, za pri­bliž­no to­li­ko mi­li­jar­di pro­ra­čun­ski bi pri­ho­di ove go­di­ne mo­gli po­ras­ti već po os­no­vi gos­po­dar­skog ras­ta. No, stva­ri ni­su ta­ko jed­nos­tav­ne. Za os­tva­re­nje ci­lja­ne fi­skal­ne pri­la­god­be trebat će dos­ta do­dat­nog na­po­ra. Jer, pri­mje­ri­ce, iz­da­ci za ka­ma­te, ko­ji su na ra­zi­ni dr­žav­nog pro­ra­ču­na po­ras­le oko 600 mi­li­ju­na ku­na, na 11 mi­li­jar­di (na ra­zi­ni op­će dr­ža­ve već su na 12 mi­li­jar­di), za ba­rem to­li­ko po­rast će za­si­gur­no i ove go­di­ne, neo­vis­no o nas­tav­ku po­volj­nih uvje­ta na tr­ži­šti­ma.

Bez tran­sfe­ra mi­ro­vi­na­ca?

Is­to­dob­no, ka­ko is­ti­če mi­nis­tar, sa­mo po os­no­vi pri­lje­va no­vih umi­rov­lje­ni­ka i tzv. in­dek­sa­ci­je mi­ro­vi­na, u ovo­go­diš­njem pro­ra­ču­nu za mi­ro­vi­ne tre­ba osi­gu­ra­ti oko 400 mi­li­ju­na ku­na vi­še ne­go la­ni, što zna­či oko 37,3 mi­li­jar­de. Dvoj­be­no je i mo­gu li na pri­hod­noj stra­ni mi­ro­vin­ski do­pri­no­si bi­ti na ra­zi­ni lanj­skih, a na­ro­či­to prek­lanj­skih. Ti­je­kom 2014. i 2015. u pro­ra­čun je iz fon­do­va dru­gog stu­pa jed­no­krat­no tran­sfe­ri­ra­no oko 4,5 mi­li­jar­de ku­na mi­ro­vin­ske štednje pro­fe­si­ja s be­ne­fi­ci­ra­nim rad­nim sta­žem (od če­ga 3,1 mi­li­jar­da u 2014.). Biv­ša je Vla­da Eu­rop­skoj ko­mi­si­ji u Pla­nu ko­nver­gen­ci­je i za 2016. naj­a­vi­la još jed­nu run­du pri­je­no­sa mi­ro­vin­ske štednje. Me­đu­tim, sku­pi­na za­ni­ma­nja na ko­ju se to od­no­si ma­hom su pro­fe­si­je s vi­so­kim pla­ća­ma či­je ra­čun­ce ni­su baš jed­noz­nač­ne.

Zbog gu­bi­ta­ka ba­na­ka kao po­s­lje­di­ce ko­nver­zi­je CHF kre­di­ta pro­ra­čun pak gu­bi 700 mi­li­ju­na ku­na pri­ho­da od po­re­za na do­bit. Uku­pan pri­hod od tog po­re­za vje­ro­jat­no se ipak ne­će baš to­li­ko sma­nji­ti u od­no­su na proš­lu go­di­nu (kad ga je na­pla­će­no 6,2 mi­li­jar­de) jer se ove go­di­ne oče­ku­ju efek­ti lanj­skog po­oš­tra­va­nja kri­te­ri­ja za ko­ri­šte­nje po­rez­ne olak­ši­ce za re­inves­ti­ra­nu do­bit. Nje­no je ko­ri­šte­nje uvje­to­va­no je stvar­nim inves­ti­ci­ja­ma u du­go­traj­nu imo­vi­nu, a pre­ma pro­cje­na­ma biv­še vla­de, efekt to­ga u 2016. tre­bao bi bi­ti iz­me­đu 400 i 500 mi­li­ju­na. Ove bi go­di­ne, us­to, na po­ve­ća­nje ne­kih stav­ki tre­ba­la utje­ca­ti i či­nje­ni­ca da npr. lanj­sko po­ve­ća­nje tro­ša­ri­na (na ener­gen­te, du­han) ni­je bi­lo u pri­mje­ni svih 12 mje­se­ci. Me­đu­tim, tu se ipak ra­di o de­se­tak pu­ta ma­njim efek­ti­ma od, pri­mje­ri­ce, uči­na­ka ko­je bi ima­lo po­ve­ća­nje os­no­vi­ca pla­ća dr­žav­nih za­pos­le­ni­ka zbog ras­ta BDPa (pro­sječ­no dva ili vi­še pos­to u dva kvar­ta­la) u slu­ča­ju da se ak­ti­vi­ra spo­ra­zum od pri­je šes­t­se­dam go­di­na.

Da­ka­ko, za­to su raz­go­vo­ri sa sin­di­ka­ti­ma tre­nut­no je­dan od važ­ni­jih pri­ori­te­ta Vla­de, a Ma­rić vje­ru­je da će na­kon što im iz­lo­ži Vla­di­ne pla­no­ve na­ći za­jed­nič­ki je­zik.

Do­da­ci na pla­će

Va­žan os­lo­nac u ba­lan­si­ra­nju iz­me­đu fi­skal­ne pri­la­god­be i uč­vr­š­ći­va­nja gos­po­dar­skog ras­ta je, ka­ko is­ti­če mi­nis­tar, dras­tič­no po­ve­ća­nje is­ko­ris­ti­vos­ti EU fon­do­va. Ra­ču­ni­ca je, ka­že, pri­lič­no jas­na; ima­mo fik­s­nu kon­tri­bu­ci­ju u EU pro­ra­čun, a iz­nos ko­ji će­mo po­vu­ći ovi­si pr­vens­tve­no o na­ma. Plan Vla­de je di­ći pov­la­če­nje sred­sta­va za 20 do 30 pos­to. Za­jed­no s pla­ni­ra­nom na­ci­onal­nom kom­po­nen­tom to zna­či oko mi­li­jar­du eura.

Me­đu­tim, sve to ne is­klju­ču­je mje­re ra­ci­ona­li­za­ci­je, efi­kas­nos­ti i štednje na ra­sho­dov­noj stra­ni pro­ra­ču­na. Uz upo­zo­re­nje ka­ko ima­mo čak 300injak vr­sta do­da­ta­ka na pla­će u jav­nom sek­to­ru, naj­a­vio je pro­mje­ne i kod so­ci­jal­nih da­va­nja. Pro­vest će se dalj­nja uve­zi­va­nja raz­nih da­va­nja uz tzv. imo­vin­ski cen­zus. Taj alat će nam omo­gu­ći­ti ci­lja­no raspoređivanje sred­sta­va, ali taj alat mo­ći će se, ka­že, ko­ris­ti­ti i za dru­ge pro­ra­čun­ske ko­ris­ni­ke, od pri­je­vo­za uče­ni­ka do do­pri­no­sa umjet­ni­ka.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.