Drag­hi nas­tav­lja s mo­ne­tar­nim po­pu­šta­njem bur­ze

Ni­ka­ko da kre­ne Slab­lje­nja gos­po­dar­stva eurozone i ni­ska in­fla­ci­ja zazivaju do­dat­no la­bav­lje­nje po­li­ti­ke ECB-a

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE -

Ni­ka­ko da kre­ne Slab­lje­nja gos­po­dar­stva eurozone i ni­ska in­fla­ci­ja zazivaju do­dat­no la­bav­lje­nje po­li­ti­ke ECB-a

Ana­li­ti­ča­ri već u ožuj­ku oče­ku­ju no­ve po­ti­caj­ne mje­re, što ilus­tri­ra i proš­lo­tjed­ni pad vri­jed­nos­ti eura pre­ma do­la­ru i je­nu

Na svjet­skim va­lut­nim tr­ži­šti­ma proš­lo­ga je tjed­na te­čaj eura pao vi­še od 1 pos­to pre­ma ame­rič­koj i ja­pan­skoj va­lu­ti jer se oče­ku­je do­dat­no po­pu­šta­nje mo­ne­tar­ne po­li­ti­ke Eu­rop­ske sre­diš­nje ban­ke (ECB).

Te­čaj eura u od­no­su na ame­rič­ku va­lu­tu skliz­nuo je proš­lo­ga tjed­na 1,1 pos­to, na 1,113 do­la­ra, a u jed­nom je tre­nut­ku za­ro­nio i is­pod ra­zi­ne od 1,11 do­la­ra. Eu­rop­ska je va­lu­ta os­la­bi­la i pre­ma ja­pan­skoj, za 1,7 pos­to, pa je nje­zi­na ci­je­na po­to­nu­la na 125,3 je­na, a u jed­nom je tre­nut­ku do­tak­nu­la 125,26 je­na, naj­ni­žu ra­zi­nu od lip­nja 2013. go­di­ne. I do­lar je os­la­bio pre­ma ‘ja­pan­cu’, pa mu je te­čaj skliz­nuo 0,5 pos­to, na 112,60 je­na.

Pad te­ča­ja eura po­s­lje­di­ca je oče­ki­va­nja ula­ga­ča da će ECB u ožuj­ku do­dat­no ola­ba­vi­ti mo­ne­tar­nu po­li­ti­ku zbog slab­lje­nja gos­po­dar­stva eurozone i ni­ske in­fla­ci­je. U obra­ća­nju Eu­rop­skom par­la­men­tu pred­sjed­nik ECBa Ma­rio Drag­hi ka­zao je proš­lo­ga tjed­na ka­ko je središnja ban­ka sprem­na odi­gra­ti svo­ju ulo­gu u ja­ča­nju gos­po­dar­stva i po­ti­ca­nju ras­ta in­fla­ci­je, ko­ja je da­le­ko od ci­lja­nih ra­zi­na ECBa od oko 2 pos­to. “Ne­će­mo ok­li­je­va­ti to uči­ni­ti”, is­tak­nuo je pred­sjed­nik ECB-a.

Pri­ti­sak sla­bih inves­ti­ci­ja

Ta­ko je naz­na­čio da bi čel­ni­ci ECBa na sjed­ni­ci u ožuj­ku mo­gli uves­ti do­dat­ne mo­ne­tar­ne mje­re ka­ko bi po­tak­nu­li rast gos­po­dar­stva eurozone, ko­je je pod pri­ti­skom sla­bos­ti inves­ti­ci­ja, us­po­re­nog ras­ta pro­izvod­nog sek­to­ra, ge­opo­li­tič­kih ri­zi­ka i sla­bos­ti glo­bal­nog gos­po­dar­stva.

Ve­li­ka pre­vi­ra­nja na svjet­skim fi­nan­cij­skim tr­ži­šti­ma od po­čet­ka go­di­ne anu­li­ra­la su ve­ći dio utje­ca­ja no­vih po­ti­caj­nih mje­ra, ko­je je ECB uvela u pro­sin­cu proš­le go­di­ne, pa je po­ja­čan pri­ti­sak na ban­ku da do­dat­no ola­ba­vi mo­ne­tar­nu po­li­ti­ku. U pro­sin­cu je ECB do­dat­no po­ve­ća­la ne­ga­tiv­nu ka­mat­nu sto­pu na de­po­zi­te ba­na­ka na nje­zi­nim ra­ču­ni­ma za 0,10 pos­tot­nih bo­do­va, na mi­nus 0,3 po-

DRAG­HI JE SA­DA OTI­ŠAO KO­RAK DA­LJE OD IS­TI­CA­NJA RI­ZI­KA SA­MO PO GOS­PO­DAR­SKE IZ­GLE­DE EUROZONE I ME­ĐU MO­GU­ĆE RAZ­LO­GE ZA DO­DAT­NO LA­BAV­LJE­NJE MO­NE­TAR­NE PO­LI­TI­KE UKLJU­ČIO PRE­VI­RA­NJA NA FI­NAN­CIJ­SKIM TR­ŽI­ŠTI­MA I SLA­BOST BA­NA­KA

sto i pro­du­lji­la pro­gram ot­ku­pa obvez­ni­ca, vri­je­dan 1500 mi­li­jar­di eura, za šest mje­se­ci. Na taj na­čin po­ku­ša­va po­tak­nu­ti kre­di­ti­ra­nje, a ti­me rast gos­po­dar­stva i in­fla­ci­je. S ob­zi­rom na sla­bost gos­po­dar­stva i ri­zi­ke od de­fla­ci­je u euro­zo­ni, ana­li­ti­ča­ri oče­ku­ju no­ve po­ti­caj­ne mje­re, me­đu os­ta­lim do­dat­no po­ve­ća­nje ne­ga­tiv­ne ka­ma­te na de­po­zi­te u ovoj go­di­ni na mi­nus 0,40 pos­to.

Oprez­ni Fed

“Drag­hi je sa­da oti­šao ko­rak da­lje od is­ti­ca­nja ri­zi­ka sa­mo po gos­po­dar­ske iz­gle­de eurozone i me­đu mo­gu­će raz­lo­ge za do­dat­no la­bav­lje­nje mo­ne­tar­ne po­li­ti­ke uklju­čio pre­vi­ra­nja na fi­nan­cij­skim tr­ži­šti­ma i sla­bost ba­na­ka”, ka­že Ric­hard Coc­hi­nos, stra­teg u Ci­ti­ju.

S dru­ge stra­ne, ja­pan­ska je va­lu­ta kra­jem proš­lo­ga tjed­na oja­ča­la zbog sla­bi­je sklo­nos­ti ula­ga­ča pre­ma ri­zi­ku u nes­ta­bil­nom glo­bal­nom okru­že­nju, zbog če­ga su po­nov­no kliz­nu­le ci­je­ne di­oni­ca i naf­te.

I dok ja­pan­ska va­lu­ta ja­ča, ame­rič­ka se naš­la pod pri­ti­skom jer je sve jas­ni­je da Fed ne­će žu­ri­ti s po­ve­ća­njem ka­ma­ta. Ka­da je u pro­sin­cu Fed po pr­vi pu­ta od 2006. go­di­ne po­ve­ćao ključ­ne ka­mat­ne sto­pe, na­go­vi­jes­tio je da bi u ovoj go­di­ni mo­gao po­ve­ća­ti ci­je­nu nov­ca u če­ti­ri na­vra­ta. No, zbog us­po­ra­va­nja ras­ta ame­rič­kog gos­po­dar­stva, ni­ske in­fla­ci­je i pre­vi­ra­nja na fi­nan­cij­skim tr­ži­šti­ma, Fed će naj­vje­ro­jat­ni­je odus­ta­ti od pr­vot­nih pla­no­va.

“Ne bi bi­lo mu­dro za sre­diš­nju ban­ku da nas­ta­vi po­ve­ća­va­ti ka­ma­te, s ob­zi­rom da pad oče­ki­va­nja u ve­zi in­fla­ci­je i nes­ta­bil­nost tr­ži­šta di­oni­ca”, ka­zao je proš­lo­ga tjed­na Ja­mes Bul­lard, pred­sjed­nik po­druž­ni­ce Fe­da u St. Lo­uisu.

RE­UTERS

Ma­rio Drag­hi

po­ku­šat će po­tak­nu­ti rast

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.