Sla­ven Žu­žul za 23 mi­li­ju­na ku­na spa­ša­va Omiš od sti­je­na

Far­ba pa sa­ni­ra Sk­lad­grad­nja s aus­trij­skim Swi­etel­skym do­bio po­sao sa­na­ci­je

Poslovni Dnevnik - - AKTUALNO - SAŠA PAPARELLA sa­sa.paparella@pos­lov­ni.hr

Sk­lad­grad­nja ure­đu­je oba­lu Ne­re­tve u Met­ko­vi­ću, ra­di ka­na­li­za­ci­ju u Ka­šte­li­ma i pro­čiš­ći­vač vo­da u Kni­nu

Kon­zor­cij split­ske Sk­lad­grad­nje i aus­trij­ske tvrt­ke Swi­etel­sky B.m.b.H do­bio je na na­tje­ča­ju 23 mi­li­ju­na ku­na vri­je­dan po­sao sa­na­ci­je sti­je­ne iz­nad Omi­ša.

Za­hvat “sa­na­ci­je po­ten­ci­jal­no obru­ša­va­ju­ćih frag­me­na­ta sti­jen­ske ma­se” pro­te­že se u duž­ni od 2000 me­ta­ra i vi­si­ni do 75 me­ta­ra. Sk­lad­grad­nja još od 2012. ra­di na omi­škom po­dru­čju, na grad­skoj obi­laz­ni­ci. Ovaj put ra­de na sa­na­ci­ji sti­je­na ko­ja po­dra­zu­mi­je­va traj­ni­ju za­šti­tu. Pos­tav­lja­ju se za­štit­ne mre­žem bu­ši se i be­to­ni­ra, a no­vac za taj pro­jekt osi­gu­rao je Fond za za­šti­tu oko­li­ša i ener­get­sku učin­ko­vi­tost.

Pri­hod iz­nad 150 mil. kn

Od grad­skih vlas­ti Omi­ša, ko­je su ras­pi­sa­le na­tje­čaj, ni­smo us­pje­li doz­na­ti tko se sve na­tje­cao. Vlas­nik Sk­lad­grad­nje Sla­ven Žu­žul pak oprav­dao se za­uze­toš­ću.

Una­toč stal­noj me­dij­skoj po­zor­nos­ti uz­ro­ko­va­noj broj­nim is­tra­ga­ma, Sk­lad­grad­nja po­s­ljed­njih go­di­na us­pješ­no pos­lu­je. Ve­ći­nom su an­ga­ži­ra­ni na gra­di­li­šti­ma u ma­njim dal­ma­tin­skim mjes­ti­ma, pa ta­ko ure­đu­ju oba­lu Ne­re­tve u Met­ko­vi­ću, ka­na­li­za­cij­ski sus­tav u Ka­šte­li­ma, pro­čiš­ći­vač ot­pad­nih vo­da u Kni­nu...

Sku­pa sa Stra­ba­gom, Sk­lad­grad­nja se na­tje­ca­la i za grad­nju mos­ta kop­no Či­ovo, no po­sao je do­bio Vi­adukt, ko­ji je po­nu­dio ci­je­nu od 130 mi­li­ju­na ku­na, a Žu­žul se na to ža­lio. Ne­ko­li­ko po­s­ljed­njih go­di­na pri­hod Sk­lad­grad­nje ne pa­da is­pod 150 mi­li­ju­na ku­na, 2012. iz­no­sio je čak 254 mi­li­ju­na, uz 69 mi­li­ju­na ku­na ne­to do­bi­ti. Po­tom su 2014. na­glo pa­li na sve­ga 43,5 mi­li­ju­na ku­na pri­ho­da. Te su go­di­ne ima­li i gu­bi­tak od 22,5 mi­li­ju­na ku­na.

Žu­žu­lov RNK Split, ko­ji se pre­obli­ko­vao pot­kraj 2013. u šport­sko di­oni­čar­sko druš­tvo, te je go­di­ne imao 10,7 a 2014. šest mi­li­ju­na ku­na mi­nu­sa.

Zbog na­vod­nog iz­vla­če­nja nov­ca iz RNK Split pro­tiv Žu­žu­la je 2013. po­dig­nu­ta op­tuž­ni­ca. Pod­sje­ti­mo, Sla­ve­na Žu­žu­la, ko­ji je po­čeo po­sao kao vo­de­ći ko­ope­rant dal­ma­tin­skih šk­ve­ro­va, a vre­me­nom se pre­ba­cio u ces­to­grad­nju, sum­nji­či­lo se za ne­ko­li­ko slu­ča­je­va iz­vla­če­nja dr­žav­nog nov­ca u do­ba gra­đe­vin­skog bu­ma i iz­grad­nje autocesta.

Naj­poz­na­ti­ja je afe­ra bo­ja­nja tu­ne­la na Dal­ma­ti­ni. U ak­ci­ji Ne­s­klad 2009. uhi­će­ni su Ž užu li pe­to­ri­ca čla­no­va Upra­ve Hr­vat­skih autocesta, i to zbog sum­nje d asu u pos­lu bo­ja­nja tu­ne­la Ma­la Ka­pe­la i Sve­ti Rok Ošte­ti­li pro­ra­čun za 21 mi­li­jun ku­na. HAC je Sk­lad­grad­nji dao pos­lo­ve vri­jed­ne mi­li­jar­du ku­na.

U lis­to­pa­du 2010. uhi­ćen je zbog na­vod­nog iz­vla­če­nja vi­še­mi­li­jun­skog iz­no­sa nov­ca iz split­skog bro­do­gra­di­li­šta, a u svib­nja 2011. uhi­ćen je i tre­ći put, sa­da zbog pos­lo­va na grad­nji pu­nog pro­fi­la auto­ces­te Ri­je­ka Zagreb. Ni u jed­nom od tih slu­ča­je­va ni­je po­dig­nu­ta op­tuž­ni­ca. Iz vre­me­na pr­vog uhi­će­nja do da­nas se pro­te­že pri­ča o 22 mi­li­ju­na ku­na jam­če­vi­ne ko­ju je ta­da Žu­žul po­lo­žio.

Ka­ko op­tuž­ni­ca ni­je po­dig­nu­ta zbog znat­nih od­stu­pa­nja u na­la­zi­ma an­ga­ži­ra­nih sud­skih vje­šta­ka, taj je no­vac već sed­mu go­di­nu blo­ki­ran, pa se već spo­mi­nja­la mo­guć­nost da će Žu­žul tu­ži­ti dr­ža­vu i tra­ži­ti na­trag ne sa­mo svoj no­vac već i ka­ma­te.

Aus­tri­jan­ci pro­da­ju asfalt

Žu­žu­lov part­ner na pos­lu u Omi­šu, Swi­etel­sky B.m.b.H, aus­trij­ska je gra­đe­vin­ska kom­pa­ni­ja sa 6000 za­pos­le­nih u tvrt­ka­ma kće­ri­ma u de­se­tak europ­skih ze­ma­lja, u ras­po­nu od Ve­li­ke Bri­ta­ni­je do Hr­vat­ske i Sr­bi­je.

Ba­ve se svim vr­sta­ma gra­đe­vi­ne, a u Hr­vat­skoj su do­sad uglav­nom bi­li kon­cen­tri­ra­ni na ob­no­vu že­ljez­nič­kih pru­ga, ob­no­vi­li su ih u du­ži­ni ve­ćoj od 300 ki­lo­me­ta­ra. Zna­tan dio pri­ho­da tvrt­ka Swi­etel­sky os­tva­ru­je pro­da­jom asfal­t­ne ba­ze.

U Za­gre­bu ima­ju re­gis­tri­ra­ne dvi­je tvrt­ke sa 65 za­pos­le­nih ko­je su 2014. os­tva­ri­le 214 mi­li­ju­na ku­na pri­ho­da.

IZ VRE­ME­NA PR­VOG UHI­ĆE­NJA PRO­TE­ŽE SE PRI­ČA O 22 MIL. KN JAM­ČE­VI­NE KO­JU JE PO­LO­ŽIO. TAJ JE NO­VAC SED­MU GO­DI­NU BLO­KI­RAN, PA SE SPO­MI­NJA­LO DA ĆE ŽU­ŽUL TU­ŽI­TI DR­ŽA­VU

T. JU­RIĆ, M.CIKOTIĆ/PIXSELL

Sk­lad­grad­nja Sla­ve­na Žu­žu­la još od 2012. ra­di na osi­gu­ra­nju sti­je­ne či­ji ko­ma­di po­vre­me­no pa­da­ju na ku­će u pod­nož­ju

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.