Me­ha­nič­ki re­zo­vi ni­su li­jek za ne­efi­kas­nu dr­ža­vu

Li­ni­ja ma­njeg ot­po­ra Vi­sok struk­tur­ni de­fi­cit re­zul­tat je bje­ža­nja od pra­vih re­for­mi

Poslovni Dnevnik - - AKTUALNO -

Od kon­kret­ni­jih pre­po­ru­ka u MMF-u su apos­tro­fi­ra­li sma­nje­nje bro­ja dr­žav­nih i jav­nih agen­ci­ja te ra­zi­na jav­ne vlas­ti. Us­to, ape­li­ra­ju i na po­bolj­ša­nje ci­lja­nja so­ci­jal­nih da­va­nja te po­ve­ća­nje efi­kas­nos­ti jav­nog sek­to­ra i jav­ne upra­ve.

U ta­ko be­nig­no sro­če­nim pre­po­ru­ka­ma, do­du­še, sa­žet je ci­je­li niz re­fom­skih za­hva­ta ko­ji su se biv­šim vla­da­ma po­ka­za­li pre­ve­li­kim za­lo­ga­jem. Pa se umjes­to struk­tur­nih po­li­ti­ka i mje­ra ko­ji­ma se traj­no rje­ša­va­ju ne­efi­kas­nos­ti u po­troš­nji jav­nog nov­ca, pre­čes­to po­se­za­lo za me­ha­nič­kim re­zo­vi­ma ili, pri­mje­ri­ce, žr­tvo­va­nju inves­ti­ci­ja. Jed­na od po­s­lje­di­ca tak­va pris­tu­pa je i vi­sok struk­tur­ni de­fi­cit Hr­vat­ske, a struk­tur­ne pro­ble­me ne mo­že ri­je­ši­ti (sa­mo) eko­nom­ski cik­lus. Ka­ko is­ti­če Sa­nja Ma­dža­re­vić Šuj­ster, u nas struk­tur­ni de­fi­cit pre­ma­šu­je 4 pos­to BDPa. Ni­je da una­trag dvi­je­tri go­di­ne ni­su po­du­ze­ti odre­đe­ni na­po­ri i po­ma­ci struk­tur­ne na­ra­vi, ali i du­bi­na i br­zi­na tih za­hva­ta je bi­la da­le­ko od do­volj­ne, ka­že Šuj­ster. Svjet­ska ban­ka je u vi­še na­vra­ta ra­di­la ana­li­zu struk­tur­nih ra­sho­da, ali i dru­ge su ana­li­ze po­ka­za­le da str­ši­mo udje­lom ra­sho­da za apos­le­ne, te ma­te­ri­jal­nim i iz­da­ci­ma za su­bven­ci­je. Čak i u onim ra­sho­di­ma ko­ji ukup­no (mje­re­ni udje­lom u BDPu) u Hr­vat­skoj ne str­še u od­no­su na us­po­re­di­ve zem­lje, pos­to­je ne­efi­kas­nos­ti što je, pri­mje­ri­ce, slu­čaj sa so­ci­jal­nim ra­sho­di­ma. Kad je po­sri­je­di ne­efi­kas­nost, tu se sva­ka­ko is­ti­ču upra­vo već spo­me­nu­te agen­ci­je, za­vo­di i dru­ge dr­žav­ne us­ta­no­ve, pod­cr­tao je mi­nis­tar Ma­rić na­go­vje­šta­va­ju­ći to kao dio pla­no­va i is­ti­ču­ći ka­ko se fi­skal­na i struk­tur­ne po­li­ti­ke ite­ka­ko is­pre­pli­ću.

U MMFu ve­za­no uz jav­ne financije pro­cje­nju­ju da se ma­njak pro­ra­ču­na op­će dr­ža­ve (pre­ma stan­dar­du ESA 2010) la­ni sma­njio s 5,6 na oko 4 pos­to BDPa. Osim zbog cik­lič­kog po­ve­ća­nja pro­ra­čun­skih pri­ho­da, to je, ka­žu, re­zul­tat i ne­kih kon­so­li­da­cij­skih mje­ra, po­put po­ve­ća­nja tro­ša­ri­na na go­ri­vo i du­han ili pak po­bolj­ša­ne kon­tro­le pro­ra­čun­ske po­troš­nje.

Re­al­ni BDP u 2015. je, pre­ma pro­cje­na­ma Fon­da, ras­tao po sto­pi od go­to­vo dva pos­to, uz i da­lje bla­go ne­ga­tiv­nu in­fla­ci­ju, u pr­vom re­du zbog pa­da ci­je­na ener­gi­je.

Rast BDPa je, ka­žu, po­naj­pri­je po­tak­nut ras­tom iz­vo­za i dje­lo­mič­nim opo­rav­kom pri­vat­ne po­troš­nje i jav­nih ula­ga­nja. U Fon­du kons­ta­ti­ra­ju i da se vi­šak na te­ku­ćem ra­ču­nu plat­ne bi­lan­ce la­ni po­ve­ćao s oko je­dan na go­to­vo pet pos­to BDPa, ali uz na­po­me­nu da pri­bliž­no po­lo­vi­cu po­ve­ća­nja tre­ba pri­pi­sa­ti jed­no­krat­nim učin­ci­ma ko­nver­zi­je kre­di­ta u švi­car­skim fran­ci­ma.

PA­TRIK MACEK/PIXSELL

Gu­ver­ner Boris Vuj­čić i mi­nis­tar Zdrav­ko Ma­rić

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.