Čes­to se ne ra­zu­mi­ju be­ne­fi­ti ener­get­ske učin­ko­vi­tos­ti

Tvrt­ke ma­nje ula­žu u za­šti­tu oko­li­ša jer ko­ris­ti ni­su krat­ko­roč­ne

Poslovni Dnevnik - - ENERGY INVESTMENT - ANA BLAŠKOVIĆ ana.bla­sko­vic@pos­lov­ni.hr

Te­ško je kvan­ti­fi­ci­ra­ti po­ten­ci­ja­le, no is­pla­ti se ula­ga­ti u kva­li­tet­ni­je i ra­ci­onal­ni­je ko­ri­šte­nje to­plin­ske i elek­trič­ne ener­gi­je

Fi­nan­ci­ra­nje pro­je­ka­ta ener­get­ske učin­ko­vi­tos­ti u gos­po­dar­stvu su­oče­no je s ni­zom ogra­ni­če­nja. “Re­al­no, Fond za za­šti­tu oko­li­ša i ener­get­sku učin­ko­vi­tost mo­že su­fi­nan­ci­ra­ti ma­nje pro­jek­te ener­get­ske učin­ko­vi­tos­ti u gos­po­dar­stvu jer smo ogra­ni­če­ni iz­no­si­ma pa se to svo­di u prak­si na ra­zi­nu iz­ra­de pro­jek­t­ne do­ku­men­ta­ci­je”, ka­že di­rek­tor Fon­da Sven Mül­ler. Ko­li­ki su inves­ti­cij­ski po­ten­ci­ja­li u seg­men­tu ener­get­ske učin­ko­vi­ti­os­ti u gos­po­dar­stvu, te­ško je kvan­ti­fi­ci­ra­ti, na­do­ve­zao se Ve­dran Kr­stu­lo­vić iz Ener­get­skog ins­ti­tu­ta Hr­vo­je Po­žar.

“Te­ško je kvan­ti­fi­ci­ra­ti po­ten­ci­ja­le, no is­pla­ti se ula­ga­ti u kva­li­tet­ni­je i ra­ci­onal­ni­je ko­ri­šte­nje to­plin­ske i elek­trič­ne ener­gi­je. Ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti da je naj­di­rek­t­ni­ji be­ne­fit či­nje­ni­ca da in­dus­tri­ja di­rek­t­no su­dje­lu­je u ras­tu do­ma­ćeg pro­izvo­da pa se se ta­ko be­ne­fi­ti sla­žu jed­ni na dru­ge”.ka­že Kr­stu­lo­vić.

No­vi iz­vo­ri

Ener­get­sku učin­ko­vi­tost mo­že se i pro­ma­tra­ti iz per­s­pek­ti­ve da uzi­ma­njem tog fak­to­ra u ob­zir mo­gu se pro­miš­lja­ti dru­ga­či­je inves­ti­cij­ske po­li­ti­ke. “Ener­get­ska učin­ko­vi­tost mo­že se pro­ma­tra­ti kao no­vi iz­vor ener­gi­je. Mo­žda u tom slu­ča­ju ni­je po­tr­b­no iz­gra­di­ti dvi­je elek­tra­ne već ako se na­pra­vi jed­na, ko­ja će bi­ti do­volj­no učin­ko­vi­ta i kon­ku­rent­na, bu­de po­tre­ba sa­mo jed­na elek­tra­na”, do­da­je Vlas­ta Zan­ki iz HEP ESCOa. Pre­ma nje­zi­ni­ma is­kus­tvi­ma, tvrt­ke naj­češ­će o toj te­mi poč­nu raz­miš­lja­ti kad se su­oče s ras­tom ci­je­na ener­ge­na­ta ko­ja po­s­lje­dič­no uda­ri na kon­ku­rent­nost. “Pro­blem je da u tom tre­nu tvrt­ke poč­nu raz­miš­lja­ti o učin­ko­vi­tos­ti i pre­čes­to ne raz­ma­tra­ju du­go­roč­ne be­ne­fi­te”, ka­že Zan­ki.

Pi­ta­nje za­što ne­ma vi­še ula­ga­nja u tom seg­men­tu je kom­plek­s­no, a je­dan od ote­ža­va­ju­ćih fak­to­ra je i du­go vri­je­me amor­ti­za­ci­je. Osim to­ga, do­da­je Da­li­bor Mar­ko­vić iz Si­emen­sa, pro­blem je i ko­mu­ni­ka­ci­ja unu­tar tvrt­ki. Na naj­ni­žim ra­zi­na­ma, pri­mje­ri­ce u pro­izvod­nji, zna se , i to go­di­na­ma, što bi tre­ba­lo po­bolj­ša­ti, a čes­to se i tak­ve ide­je go­di­na­ma ugra­đu­ju u pla­no­ve inves­ti­ci­ja, ali na­pros­to ne pro­la­ze pre­ma vi­šim ra­zi­na­ma. Is­tim onim, ka­že Mar­ko­vić, ko­je an­ga­ži­ra­ju vanj­ske kon­zul­tan­te da una­pri­je­de ener­get­sku učin­ko­vi­tost.

Prem­da su dr­vo i šu­ma ko­ja po­kri­va 48 pos­to zem­lje me­đu na­ci­onal­nim iden­ti­te­ti­ma i pred­stav­lja ogrom­ne po­ten­ci­ja­le do­ma­ćeg gos­po­dar­stva, to se nig­dje ne iš­či­ta­va iz ener­get­ske stra­te­gi­je, is­ti­če Ma­ri­jan Ka­vran iz Drav­nog klas­te­ra. “Ener­get­ska učin­ko­vi­tost nam je važ­na in­dus­trij­ska te­ma, bu­du­ći da je drv­na in­dus­tri­ja vr­lo orjen­ti­ra­na na po­troš­nju ener­gi­je. Zad­njih 20 go­di­na po­ku­ša­va­mo ne­us­pješ­no po­ku­ša­va­mo s HEPom do­go­vo­ri­ti bo­lje ci­je­ne jer smo veliki po­tro­ša­či pa vi­đe ci­je­ne sma­tra­mo ne­lo­gič­nim”, ka­že Ka­vran te do­da­je da in­tre­sa ima za ob­no­vu opre­mu. Pro­ble­ma­tič­nim sma­tra či­nje­ni­cu da iako nov­ca ima, korst dr­ža­ve je neo­s­por­na bi­lo bi na ko­rist dr­ža­ve, a tvrt­ke bi bi­le kon­ku­rent­ni­je, no re­ali­za­ci­ja za­pi­nje u prak­si.

Drv­na in­dus­tri­ja

Me­đu ne­ko­li­ci­nom pro­je­ka­ta ko­je je Fond za za­šti­tu oko­li­ša su­fi­nan­ci­rao, ka­že Mül­ler, ne­ko­li­ko iz je drv­ne in­dus­tri­je. Je­dan od pri­mje­ra je su­fi­nan­ci­ra­nje ener­ga­nu na bi­oma­su u Po­kup­skom, ko­ja je oku­pi­la za­dru­gu vlas­ni­ka šu­ma. “Tak­va ula­ga­nja ima­ju vi­šes­tru­ke be­ne­fi­te, no pro­blem je čes­to ne­edu­ci­ra­nost za pri­ja­ve na na­tje­ča­je. Pr­vog sr­p­nja 2013. os­ta­li smo za­te­če­ni, u Europ­sku uni­ju uš­li smo nes­prem­ni po­seb­no na ener­get­skom ni­vou. Eu­rop­ska sred­stva su dos­tup­na, no na uvje­te na­tje­ča­ja sa­mo sa­mi do­da­li još niz svo­jih pa je pro­laz­nost iz­nim­no ni­ska”, ka­že di­rek­tor Fon­da. Na­vo­di pri­mjer apli­ci­ra­nja jed­ne ško­le za po­ve­ća­nja ener­get­ske učin­ko­vi­tos­ti u zgra­dar­stvu na ko­jem ni­je proš­la. “Ni­su u ško­la­ma be­das­ti, ne­go smo mi sa­mi na­pi­sa­li ne­pro­ve­di­ve pro­ce­du­re”, ka­že Mül­ler.

Na pi­ta­nje je­su li apli­kan­ti na na­tje­ča­je po­de­du­ci­ra­ni ili raz­lo­zi, na pa­ne­lu se ra­zvi­la žes­to­ka ras­pra­va. Mar­ko­vić je, kao pred­stav­nik za­jed­ni­ce kom­pa­ni­ja ko­je se ba­ve in­dus­trij­skom pro­izvod­njom, is­tak­nuo da pos­to­je sto­ti­ne pri­prem­lje­nih pro­je­ka­ta, no da tvrt­ke ne mo­gu do sred­sta­va iako se ra­di se o re­la­tiv­no ma­njim iz­no­si­ma, jer se pre­pre­ka­ma po­ka­zu­ju, pri­mje­ri­ce, zah­tje­vi za do­ka­zom o bo­ni­te­tu tvrt­ke. Na to je od­go­vo­rio Mül­ler, pod­sj­tiv­ši okup­lje­ne da Fond ras­po­la­že jav­nim nov­cem pa je mi­ni­mal­ni uvjet da tvrt­ka ne bu­de ne­sol­vent­na i da ni­je u te­ško­ća­ma, do­dav­ši da su uvje­ti Fon­da u mno­go­me pu­no bla­ži ne­go u mno­gim ko­mer­ci­jel­nim ban­ka­ma. U bor­bi s ad­mi­nis­tra­ci­jom vi­še tre­ba po­mo­ći dr­ža­va, re­zo­lu­tan je Ka­vran, “Dr­ža­va ubi­re po­re­ze i tre­ba se ti­me ba­vi­ti, a ne tvrt­ke. Se­dam­de­set pos­to pra­vil­ni­ka je je do­bro, a o os­tat­ku tre­ba di­sku­ti­ra­ti”.

ME­ĐU NE­KO­LI­CI­NOM PRO­JE­KA­TA KO­JE JE FOND ZA ZA­ŠTI­TU OKO­LI­ŠA SU­FI­NAN­CI­RAO, KA­ŽE SVEN MÜL­LER, NE­KO­LI­KO IZ JE DRV­NE IN­DUS­TRI­JE

M. PR­PIĆ/PIXSELL

Pa­nel o pro­jek­ti­ma en­r­get­ske učin­ko­vi­tos­ti

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.