Oprez­no s ras­tom! Bo­lje je ima­ti ma­nju pro­da­ju, ali ve­ću na­pla­tu

Ot­kri­va­mo za­što ne­dos­ta­tak pro­fi­ta­bil­nos­ti ni­je di­rek­tan uz­rok pro­pas­ti po­du­zet­ni­ka

Poslovni Dnevnik - - MENADŽMENT -

Naj­češ­ći uz­rok pro­pas­ti tvrt­ki ni­je ma­njak pri­ho­da od pro­da­je ili ma­njak do­bi­ti, već nes­ta­ši­ca nov­ca za pla­ća­nje dos­pje­lih obve­za

Do­bro uprav­lja­nje nov­cem, od­nos­no nov­ča­nim to­ko­vi­ma kru­ci­jal­ni je uvjet za pre­živ­lja­va­nje u svi­je­tu biz­ni­sa. Naj­češ­ći uz­rok pro­pas­ti po­du­zet­ni­ka ni­je ma­njak pri­ho­da od pro­da­je ili ma­njak do­bi­ti, već nes­ta­ši­ca nov­ca za pla­ća­nje dos­pje­lih obve­za. Br­zim ras­tom pro­da­je i ra­ču­no­vod­stve­ne do­bi­ti ne mo­gu se pla­ti­ti dos­pje­le obve­ze. Do­bro uprav­lja­nje nov­cem kon­cen­tri­ra se na sp­rje­ča­va­nje nes­ta­ši­ce nov­ca, na una­pre­đe­nje nov­ča­nih to­ko­va druš­tva, na pro­na­la­že­nje op­ti­mal­nih iz­vo­ra fi­nan­ci­ra­nja pro­je­ka­ta te na ula­ga­nje vi­ška nov­ca uz pri­nos.

Ana­li­za po­tra­ži­va­nja

Ka­da je ri­ječ o do­brom uprav­lja­nju nov­cem je­dan od naj­važ­ni­jih ko­ra­ka je una­pri­je­di­ti nov­ča­ne to­ko­ve ubriz­ga­va­njem ko­nver­zi­je dru­gih vr­sta imo­vi­ne u no­vac. Pri­tom se sma­nje­nje vre­me­na ko­nver­zi­je mo­že se pos­ti­ći na ne­ko­li­ko jed­nos­tav­nih na­či­na. Pr­vo, va­lja pom­no pra­ti­ti i ana­li­zi­ra­ti po­tra­ži­va­nja te po­du­zi­ma­ti ak­ci­je pre­ma kup­ci­ma ko­ji kas­ne s upla­tom. Uput­no je kod ku­pa­ca ko­ji po­ne­kad kas­ne s pla­ća­njem uves­ti pro­vje­ru je­su li pri­mi­li ra­čun, a ne­po­sred­no pri­je ro­ka pla­ća­nja po­nov­no na­zva­ti i pro­vje­ri­ti ho­će li ra­čun bi­ti pla­ćen u ro­ku. Po­du­zet­ni­ci ko­ji bri­nu o svo­jim po­tra­ži­va­nji­ma u pra­vi­lu ih pu­no ra­ni­je na­pla­te, čak i u vre­me­ni­ma kri­ze. Ako ku­pac kas­ni s pla­ća­njem, tre­ba ga pr­vo na­zva­ti i saz­na­ti za­što kas­ni. Mo­gu­će je da ra­čun ni­je prim­ljen, da je za­bo­rav­ljen ili za­gub­ljen. U tak­vim slu­ča­je­vi­ma je­dan je­di­ni po­ziv rje­ša­va pro­blem. Ako je raz­log ne­pla­ća­nja oz­bilj­ni­ji npr. ne­lik­vid­nost kup­ca, po­treb­no je s njim do­go­vo­ri­ti to­čan rok pla­ća­nja, a ako ga se po­nov­no ne­će pri­dr­ža­va­ti, pos­la­ti mu opo­me­nu, a na kra­ju ga ovr­ši­ti ili pre­da­ti agen­ci­ji za na­pla­tu. Ne tre­ba pre­du­go če­ka­ti na obe­ća­nu upla­tu, već vr­lo br­zo tre­ba pris­tu­pi­ti opo­me­ni pa ovr­si ili po­tra­ži­va­nje tre­ba pre­da­ti agen­ci­ji. Nuž­no je ana­li­zi­ra­ti por­t­felj ku­pa­ca te se ri­je­ši­ti neprofitabilnih ku­pa­ca, sla­bih pla­ti­ša te onih či­ji su tro­ško­vi obra­de ve­ći od za­ra­de ko­ju do­no­se. Tre­ba po­ti­ca­ti pla­ća­nje +ta­ko da se na ra­ču­nu is­tak­ne to­čan oče­ki­va­ni dan pla­ća­nja. Kla­uzu­le kao što je “pla­ća­nje po pri­mit­ku” de­mo­ti­vi­ra kup­ca da pla­ti, jer su neo­dre­đe­ne

Umi­je­će pre­go­va­ra­nja

Ta­ko­đer, s do­bav­lja­či­ma nas­to­ji­te ugo­vo­ri­ti što du­lje ro­ko­ve pla­ća­nja. Isko­ris­ti­te sva­ku tr­žiš­nu pri­li­ku da po­nov­no pre­go­va­ra­te u svo­ju ko­rist

Ra­ču­ne do­bav­lja­ča pla­ćaj­te tek ka­da dos­pi­ju, a ne ra­ni­je. Mno­gi po­du­zet­ni­ci ko­ji ima­ju vi­šak nov­ca, ne­ke ra­ču­ne pla­ća­ju ra­ni­je. Ka­ko bi sma­nji­li broj pla­ća­nja u tjed­nu, obje­di­nju­ju ra­ču­ne raz­nih dos­pi­je­ća i pla­ća­ju ih odjed­nom, s ti­me da se ne­ki ra­ču­ni na taj na­čin pla­te ra­ni­je. Or­ga­ni­zi­raj­te služ­bu pla­ća­nja ta­ko da va­ši do­bav­lja­či ne do­bi­ju no­vac pri­je ne­go što je to po­treb­no. Is­kus­tva su po­ka­za­la da po­du­zet­ni­ci ko­ji pri­mje­nju­ju go­re na­ve­de­na pra­vi­la u na­če­lu ne­ma­ju pro­ble­ma s lik­vid­noš­ću. Bo­lje je ima­ti ma­nju pro­da­ju, ali ve­ću na­pla­tu. Od ve­li­ke pro­da­je i ra­ču­no­vod­stve­ne do­bi­ti po­du­zet­nik ne­ma pu­no ko­ris­ti ako se ta do­bit ne ma­te­ri­ja­li­zi­ra u nov­cu.

Rav­no­te­ža ri­zi­ka i pri­no­sa

Slje­de­ći bi­tan ko­rak za us­pješ­no uprav­lja­nje nov­cem je odre­đi­va­nje op­ti­mal­ne na­či­ne du­go­roč­nog i krat­ko­roč­nog fi­nan­ci­ra­nja pro­je­ka­ta. Rizik manj­ka nov­ca znat­no se uma­nju­je do­brim uprav­lja­njem, od­nos­no kon­tro­lom rad­nog ka­pi­ta­la. Ta kon­tro­la obu­hva­ća od­lu­ke ka­ko će se fi­nan­ci­ra­ti krat­ko­roč­na imo­vi­na – du­go­roč­nim ili krat­ko­roč­nim za­du­ži­va­njem ili vlas­ti­tim ka­pi­ta­lom. Po­treb­no je pro­na­ći rav­no­te­žu iz­me­đu ri­zi­ka i pri­no­sa. Ako se, pri­mje­ri­ce, du­go­traj­na imo­vi­na pre­tvo­ri u krat­ko­traj­nu, po­ve­ća­va se lik­vid­nost, a ti­me i mo­guć­nost krat­ko­roč­nog za­du­ži­va­nja. Pri­nos na imo­vi­nu ti­me pos­ta­je ma­nji (pri­nos na os­nov­na sred­stva je ve­ći ne­go na krat­ko­roč­nu imo­vi­nu). S ob­zi­rom na lik­vid­nost, fi­nan­ci­ra­nje du­go­roč­nim du­gom je ma­nje ri­zič­no ne­go fi­nan­ci­ra­nje krat­ko­roč­nim du­gom, ali je i skup­lje. Uput­no je za­šti­ti­ti se ta­ko da se odre­đe­na imo­vi­na fi­nan­ci­ra iz iz­vo­ra slič­ne dos­pje­los­ti. Stal­nu bi imo­vi­nu (du­go­traj­na imo­vi­na i dio krat­ko­traj­ne) tre­ba­lo fi­nan­ci­ra­ti iz du­go­roč­nih iz­vo­ra.

Us­pjeh uprav­lja­nja nov­cem uve­li­ke ovi­si i o kon­tro­li po­sud­bi, tro­ško­va ka­ma­ta i nak­na­da ban­ci. Po­treb­no je pra­ti­ti is­pla­te ve­za­ne uz ka­ma­te i nak­na­de ban­ci i ako su pre­ve­li­ke, tre­ba­lo bi po­du­ze­ti ko­rek­tiv­ne ko­ra­ke, iz­me­đu os­ta­log, pre­se­li­ti pos­lo­va­nje ili uze­ti kre­dit od dru­ge ban­ke. Jas­no, ušte­du tre­ba sta­vi­ti u od­nos s tro­škom pri­je­la­za i u ovis­nos­ti o to­me do­ni­je­ti od­lu­ku.

Iz­u­zet­no je važ­no pa­zi­ti da rast pos­lo­va­nja ne nad­ma­ši ka­pa­ci­te­te fi­nan­ci­ra­nja. Mno­gi me­na­dže­ri mis­le da će se pro­ble­mi s manj­kom nov­ca ri­je­ši­ti po­ve­ća­njem pro­da­je. Me­đu­tim rast je sku­pa ak­tiv­nost i zah­ti­je­va ve­li­ka ula­ga­nja. Mno­go je br­zo­ras­tu­ćih pro­fi­ta­bil­nih po­du­zet­ni­ka pro­pa­lo, jer je una­toč ve­li­kom ras­tu pro­da­je doš­lo do manj­ka nov­ca za pla­ća­nje obve­za. Tre­nu­tač­ni i di­rek­t­ni uz­rok pro­pas­ti po­du­zet­ni­ka ni­je ne­dos­ta­tak pro­fi­ta­bil­nos­ti, već ma­njak nov­ca za pla­ća­nje dos­pje­lih obve­za. Sto­ga do­bro uprav­lja­nje nov­cem mo­ra vo­di­ti ra­ču­na i o tom as­pek­tu.

Kon­tro­li­ra­ti tro­ško­ve druš­tva im­pe­ra­tiv je za sve ko­ji že­le do­bro uprav­lja­ti nov­ča­nim to­ko­vi­ma. Kao što je već re­če­no, da bi se spri­je­či­la nes­ta­ši­ca nov­ca po­treb­no je ra­di­ti ana­li­zu i pro­jek­ci­je nov­ča­nih to­ko­va. U slu­ča­ju pro­ji­ci­ra­nog manj­ka nov­ca, mo­gu­će je, kao mje­ru us­kla­đe­nja nov­ča­nog to­ka, sma­nji­ti tro­ško­ve, a ti­me i od­li­ve. Ovo je mo­gu­će ako su pro­jek­ci­je pra­vo­vre­me­no na­prav­lje­ne i do­pu­šta­ju do­volj- no vre­me­na za efi­kas­nu ak­ci­ju me­nadž­men­ta. Na op­ti­ma­li­za­ci­ju tro­ško­va mo­že se utje­ca­ti i ana­li­zom nov­ča­nih to­ko­va (us­po­red­ba s druš­tvi­ma u bran­ši ili us­po­red­ba s pla­ni­ra­nim iz­no­si­ma) bez ob­zi­ra na to što ni­su pro­ji­ci­ra­ni manj­ko­vi i bez ob­zi­ra na to što je kon­tro­la tro­ško­va u do­me­ni kontrolinga. Pra­vil­na ana­li­za nov­ča­nih to­ko­va, kao i iz­ra­da pro­jek­ci­ja, pri­li­ka su za ana­li­zu od­li­va po os­no­vi tro­ško­va.

I na kra­ju, tu je efi­kas­no or­ga­ni­zi­ra­nje odjel riz­ni­ce, od­nos­nog od­nos­no fi­nan­ci­ja i ra­ču­no­vod­stva Da bi se gor­nji ko­ra­ci mo­gli pro­ves­ti po­treb­no je ima­ti do­bro or­ga­ni­zi­ran odjel riz­ni­ce ili fi­nan­ci­ja i ra­ču­no­vod­stva, s do­brim pro­ce­si­ma ra­da, raz­ra­đe­nim po­li­ti­ka­ma i os­po­sob­lje­nim i kom­pe­tent­nim osob­ljem.

PO­DU­ZET­NI­CI KO­JI BRI­NU O SVO­JIM PO­TRA­ŽI­VA­NJI­MA U PRA­VI­LU IH PU­NO RA­NI­JE NA­PLA­TE, ČAK I U VRE­ME­NI­MA KRI­ZE. TRE­BA SE RI­JE­ŠI­TI NEPROFITABILNIH KU­PA­CA MNO­GI ME­NA­DŽE­RI MIS­LE DA ĆE SE PRO­BLE­MI S MANJ­KOM NOV­CA RI­JE­ŠI­TI PO­VE­ĆA­NJEM PRO­DA­JE. ME­ĐU­TIM RAST JE SKU­PA AK­TIV­NOST I ZAH­TI­JE­VA VE­LI­KA ULA­GA­NJA

Vlat­ka Sa­kar*

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.