Mo­gu li Ara­pi spa­si­ti Ro­ga­šku Sla­ti­nu od pot­pu­ne pro­pas­ti?

Praz­ni ho­te­li Kri­za u Ru­si­ji i rat u Ukra­ji­ni sre­za­li su broj gos­ti­ju u slo­ven­skom lje­či­li­štu

Poslovni Dnevnik - - REGIJA - pd

Broj gos­ti­ju iz Ru­si­je u Rogaškoj Slatini sma­njen je za 40 pos­to, tr­go­vi­ne ne ra­de, res­to­ra­ni su pus­ti

Ho­te­li su praz­ni, kao i res­to­ra­ni i ba­ro­vi, tr­go­vi­ne s luk­suz­nom odje­ćom za­tvo­re­ne su ili otvo­re­ne sa­mo uju­tro, dok gra­dom lu­ta ma­la sku­pi­na Ta­li­ja­na. Tak­va je sli­ka Ro­ga­ška Sla­ti­ne ovih da­na, pi­še list Fi­nan­ce, pi­ta­ju­ći što se mo­že na­uči­ti iz te lek­ci­je i je­su li umrli sno­vi o bo­ga­tom zdrav­s­tve­nom tu­riz­mu.

Od po­s­ljed­nje go­di­ne pri­je kri­ze go­di­ne u Ru­si­ji i Ukra­ji­ni, broj gos­ti­ju ko­ji do­la­ze u Ro­ga­šku Sla­ti­nu pao je za 40, od­nos­no vi­še od 20 pos­to. U vri­je­me konjunkture, od 2008. go­di­ne, po­sje­ti­te­lji s ru­skog go­vor­nog po­dru­čja či­ni­li su go­to­vo tri če­t­vr­ti­ne svih gos­ti­ju, a bio je i za­na­čaj­na broj tu­ris­ta iz re­gi­je, pa i Hr­vat­ske. Ru­si su pla­ća­li sku­pe so­be i zdrav­s­tve­ne us­lu­ge. Ali ni­su do­la­zi­li sa­mo zbog bal­ne­ote­ra­pi­je, li­je­če­nja mag­ne­zi­jem bo­ga­te vo­de, iako je to bio naj­važ­ni­ji raz­log do­la­ska. Ta­ko­đer, Ru­si su po­di­gli ci­je­ne ne­kret­ni­na­ma, a vri­jed­nost če­tvor­nog me­tra još uvi­jek se mo­že na­tje­ca­ti s ljub­ljan­skim ci­je­na­ma, na­vo­de Fi­nan­ce. Ukrat­ko, Ro­ga­ška Sla­ti­na ži­vje­la je do­bro.

Bez do­ga­đa­ja za tu­ris­te

Po­s­ljed­njih ne­ko­li­ko tje­da­na ipak je doš­lo ne­što vi­še Ru­sa, ka­žu su­go­vor­ni­ci lis­ta, objaš­nja­va­ju­ći to ma­lo ja­čom rub­ljom. Ipak, pus­toš se vi­di na sva­kom ko­ra­ku.

Ta­ko su bu­ti­ci u ho­te­lu Do­nat za­tvo­re­ni ili otvo­re­ni sa­mo u ju­tar­njim sa­ti­ma. “Ne is­pla­ti se”, ka­že pro­da­va­či­ca, do­da­ju­ći da se mar­ke­ting us­pa­vao, umjes­to da pro­na­đe dru­ge gos­te.

“Raz­dob­lje de­be­lih kra­va je za­vr­še­no”, ka­že Sta­nis­lav Pše­nič­nik, vlas­nik Grand ho­te­la Sa­va, ko­ji ima oko tre­ći­nu svih smje­štaj­nih ka­pa­ci­te­ta u Rogaškoj Slatini. Od 600 kre­ve­ta kra­jem proš­log tjed­na bi­lo je za­uze­to oko 180, ka­že Pše­nič­nik. Ali gdje su svi gos­ti? “Ne znam”, ka­že Pše­nič­nik. Ho­tel Sa­va ima res­to­ran Ka­iser u ko­jem je za vri­je­me bo­rav­ka no­vi­na­ra za šan­kom bi­lo sa­mo dva mje­šta­ni­na, uz još 14 oso­ba ko­ji su se za­bav­lja­li uz glaz­bu.

“Gos­ti za­pra­vo ne­ma­ju ka­mo oti­ći”, ka­že Mar­jan Kraj­nc, vlas­nik Do­na­ta, na­pres­tiž­ni­jeg ho­te­la u Rogaškoj Slatini. “U Rogaškoj na­ve­čer mo­že se do­bi­ti sa­mo hlad­na pi­zza, sve je to bi­jed­no”, ka­že Kraj­nc. Proš­log tjed­na je bio u Ro­ga­ška sa­mo je­dan do­ga­đaj, kon­cert glaz­be­ne ško­le. Tje­dan da­na ra­ni­je bi­la su dva do­ga­đa­ja, ju­tar­nja pre­zen­ta­ci­ja knji­ge, na slo­ven­skom, i gos­to­va­nje ptuj­skog ka­za­li­šta, ta­ko­đe na slo­ven­skom je­zi­ku, ali za tu­ris­te ni­je bi­lo ni­čeg.

Tu je i osje­ćaj da su tu­ris­ti u Ro­ga­šku Sla­ti­nu do­la­ze do­bro od­mo­ri­ti, ko­ji je sa­da upi­tan. “Baš da­nas net­ko po­ža­lio

U VRI­JE­ME KONJUNKTURE, OD 2008. GO­DI­NE, PO­SJE­TI­TE­LJI S RU­SKOG GO­VOR­NOG PO­DRU­ČJA ČI­NI­LI SU GO­TO­VO TRI ČE­T­VR­TI­NE SVIH GOS­TI­JU U ROGAŠKOJ SLATINI

jer su dje­ca u ba­ze­nu pr­ska­la vo­du. Mi ni­smo obič­ni spa ko­ji je po­go­dan za obi­telj “, objaš­nja­va Kraj­nc.

“Pri­je sve­ga, pro­blem je u to­me što su Ru­si bi­li oni ko­ji ne pla­ća­ju sa­mo bo­lje so­be, već su ta­ko­đer bi­li bo­lji po­tro­ša­či us­lu­ga. Slo­ven­ci, Aus­tri­jan­ci, Ni­jem­ci i Ta­li­ja­ni te us­lu­ge ne ko­ris­te, nji­ma je do­volj­na pit­ka vo­da i wel­l­ness, ali Ro­ga­ška ne­ma pu­no od to­ga”, ka­že vlas­nik lje­či­li­šta Ro­ga­škaZ­drav­s­tvo Boris Bi­ček. Proš­le go­di­ne, pri­hod mu je pao za 20 pos­to, a ove go­di­ne za još pet. Kraj­nc i Bi­ček sa­da se do­go­va- raju s jed­nim od or­ga­ni­za­to­ra švi­car­skog me­di­cin­skog tu­riz­ma. “Ara­pi ima­ju pro­ble­ma s di­ja­be­te­som i te­ži­nom te su u po­tra­zi za tak­vim us­lu­ga­ma. U bli­zi­ni je zrač­na lu­ka u Za­gre­bu, ko­ji je ta­ko­đer ima iz­rav­ne ko­mer­ci­jal­ne le­to­ve. Ra­ču­na­mo da bi za tri do pet go­di­na ima­li pet do 10 pos­to po­sje­ti­te­lja iz arap­skog svi­je­ta “, ka­že Marko Len­ček, di­rek­tor lje­či­li­šta Ro­ga­škaZ­drav­s­tvo. “Za tri go­di­ne, u Rogaškoj Slatini mo­glo bi bi­ti na de­set­ke gos­ti­ju iz arap­skog svi­je­ta“, na­da se ta­ko­đer šef lje­či­li­šta Ro­ga­škaZ­drav­s­tvo Marko Len­ček.

Te­ško s vi­za­ma

Is­ti­če da je glav­ni pro­blem pres­por pos­tu­pak iz­da­va­nja vi­za, kao što je ra­ni­je bi­lo s Rusima. On ra­ču­na na pa­ci­jen­te iz Uje­di­nje­nih Arap­skih Emi­ra­ta, Sa­udij­ske Ara­bi­je, Ku­vaj­ta i Li­bi­je.

Ho­tel Do­nat je već pri­pre­mio do­dat­ni pros­tor za me­di­cin­ske us­lu­ge. Ho­će li spo­ra­zum o do­la­sku Ara­pa bi­ti pot­pi­san, znat će se usko­ro. “Go­vo­ri­ti o to­me ka­ko će se u Rogaškoj Slatini re­ha­bi­li­ti­ra­ti ra­nje­ni­ci iz Za­ljev­skog ra­ta be­smis­le­no je”, do­da­je Kraj­nc.

Ru­si su u Rogaškoj Slatini pla­ća­li sku­pe so­be i zdrav­s­tve­ne us­lu­ge, ali su i

po­di­gli ci­je­ne ne­kret­ni­na, ko­je su jed­na­ke oni­ma u Ljub­lja­ni

PD

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.