PLI­NO­VOD IS­POD JA­DRA­NA OS­TA­JE SA­MO RU­SKA ŽE­LJA

SVI­JET >>

Poslovni Dnevnik - - REGIJA - ANA MA­RIA FI­LI­PO­VIĆ GRČIĆ

Struč­nja­ci ocje­nju­ju ka­ko Ru­si­ja ide­jom o re­vi­ta­li­za­ci­ji Juž­nog to­ka sa­mo is­pi­tu­je te­ren, a za re­ali­za­ci­ju tre­ba ot­klo­ni­ti ge­opo­li­tič­ke pre­pre­ke

Iz Ru­si­je je sti­gla naj­a­va da će Ga­z­prom u is­po­ru­ci pli­na na­mi­je­nje­nog ju­gu Eu­ro­pe ko­ris­ti­ti in­fras­truk­tu­ru ne­re­ali­zi­ra­nog eu­rop­skog pli­no­vo­da In­ter­con­nec­tor Tur­keyGre­eceItaly (ITGI), na­zva­nog Po­se­idon, či­ja je vri­jed­nost pro­cje­nje­na na 3,4 mi­li­jar­di do­la­ra. Ru­ta tog pli­no­vo­da iš­la bi pre­ko Cr­nog mo­ra do Grč­ke i Ita­li­je što zna­či da bi Ru­si­ja ti­me di­je­lom re­vi­ta­li­zi­ra­la Juž­ni tok, pro­jekt od ko­jeg su ra­ni­je odus­ta­li.

Rusko 'pro­da­va­nje ma­gle'

No, struč­nja­ci se, zbog tre­nut­ne ge­opo­li­tič­ke si­tu­aci­je uve­li­ke ote­ža­ne od­no­si­ma Ru­si­je s Ukra­ji­nom i Tur­skom, s Ga­z­pro­mo­vim na­vo­di­ma ne sla­žu. U raz­go­vo­ru za Pos­lov­ni dnev­nik naf­t­ni struč­njak Da­vor Štern ak­tu­al­nu je si­tu­aci­ju us­po­re­dio s “pro­da­va­njem ma­gle” i is­pi­ti­va­njem tr­žiš­ne si­tu­aci­je. “Od tog bi prav­ca naj­vi­še eko­nom­ske ko­ris­ti ima­la Grč­ka, no u ovoj si­tu­aci­ji nje­no se miš­lje­nje sla­bi­je uva­ža­va. Zi­ma iza nas je bi­la re­la­tiv­no to­pla što je do­ve­lo do odre­đe­ne bez­briž­nos­ti po ovom pi­ta­nju, a utje­ca­lo je i na sa­mu ci­je­nu pri­rod­nog pli­na”, sma­tra Štern.

Igor De­ka­nić, pro­fe­sor na Ru­dar­sko­naf­t­nom fa­kul­te­tu u Za­gre­bu, upra­vo dok­tri­nar­ne pro­ble­me iz­me­đu Eu­rop­ske ko­mi­si­je (EK) i Ru­si­je na­vo­di kao je­dan od raz­lo­ga zbog ko­jih će ovaj pro­jekt bi­ti od­lo­žen. “Ri­ječ je o pro­jek­ti­ma ko­ji su već ne­ko vri­je­me na če­ka­nju, a ta­mo će i os­ta­ti dok se ne ri­je­še sve for­mal­ne pre­pre­ke dvi­ju ener­get­skih po­li­ti­ka, europ­skih i ru­skih, kao i ot­klo­ne sve ge­opo­li­tič­ke smet­nje”, ka­že De­ka­nić. “Ru­si­ja ni­je udo­vo­lji­la obve­za­ma ko­je pro­iz­la­ze iz ener­get­ske stra­te­gi­je Eu­rop­ske uni­je, što ome­ta re­ali­za­ci­ju pro­jek­ta iz­grad­nje pli­no­vo­da”, po­ru­ču­je De­ka­nić.

Vi­jest o Ga­z­pro­mo­vim pla­no­vi­ma pre­nio je Ru­ski vjes­nik os­lo­niv­ši se na Me­mo­ran­dum o ra­zu­mi­je­va­nju pot­pi­san 24. ve­lja­če ko­jim se jam­či ra­zvoj pro­jek­ta pli­no­vo­da iz­me­đu Ru­si­je, Grč­ke i Ita­li­je. Pot­pis­ni­ci Me­mo­ran­du­ma su Alek­sej Mil­ler, pred­sjed­nik Ga­z­pro­mo­ve Upra­ve, iz­vr­š­ni di­rek­tor Edi­so­na Marc Be­nayo­un te iz­vr­š­ni di­rek­tor grč­ke jav­ne opskrbne kom­pa­ni­je DEPA, The­odo­ros Kit­sa­kos. Ru­ski je vjes­nik na­veo i da će Ga­z­prom pro­jekt re­ali­zi­ra­ti is­klju­či­vo uz su­glas­nost Eu­rop­ske ko­mi­si­je, pa na­de po­la­žu u ta­li­jan­ske i grč­ke vlas­ti od ko­jih oče­ku­ju da će EK uvje­ri­ti u pri­je­ku nuž­nost re­ali­za­ci­je pro­jek­ta.

Ru­si­ja za­pra­vo ra­ču­na na nas­to­ja­nja Eu­rop­ske uni­je da pos­tig­ne ener­get­sku sta­bil­nost. Na ru­ku im ide i što ta­kav plan ote­ža­va­ju lo­kal­ni ri­zi­ci uvje­to­va­ni po­li­tič­kim ne­mi­ri­ma na ne­ko­li­ko raz­li­či­tih stra­na. U toj se si­tu­aci­ji na­la­zi, pri­mje­ri­ce, Ita­li­ja ovis­na o pli­no­vod­noj ru­ti pre­ko Li­bi­je u ko­joj tra­je gra­đan­ski rat što

OD TOG BI

PRAV­CA NAJ­VI­ŠE KO­RIS­TI IMA­LA GRČ­KA, ALI SE U OVOJ SI­TU­ACI­JI NJE­ZI­NO MIŠ­LJE­NJE SLA­BI­JE UVA­ŽA­VA, OCJE­NJU­JE ENER­GET­SKI STRUČ­NJAK DA­VOR ŠTERN

na­ve­de­ni pra­vac či­ni ne­po­uz­da­nim. EU ta­ko­đer nas­to­ji sma­nji­ti i ovis­nost u ru­ta­ma ko­je uklju­ču­ju Ukra­ji­nu, za ko­je ka­žu da su zas­ta­rje­le i da se u nji­ho­vu mo­der­ni­za­ci­ju ne ula­žu do­volj­na sred­stva, sto­ji u tek­s­tu Ru­skog vjes­ni­ka. No, Eu­rop­ska bi se ko­mi­si­ja, što su po­t­vr­di­li i struč­nja­ci, mo­gla po­ka­za­ti ne­s­klo­nom no­vom ru­skom pla­nu, bez ob­zi­ra što europ­sko tr­ži­šte Ru­si­ji tre­ba ko­li­ko i Eu­ro­pi ru­ski iz­vo­ri.

Na umu tre­ba ima­ti i da naj­ve­ćim iz­voz­ni­ci­ma pri­rod­nih ener­ge­na­ta po­put naf­te i pli­na ner­vo­zu stva­ra i ko­le­ba­nje ci­je­na ener­ge­na­ta, pa bi se naj­a­ve po­put ove mo­gu sma­tra­ti is­pi­ti­va­njem re­ak­ci­ja.

Opet ak­tu­alan

Pod­sje­ti­mo, pli­no­vod Juž­ni tok osmiš­ljen je za tran­s­port ru­skog pli­na pre­ko Cr­nog mo­ra do Bu­gar­ske, a za­tim pre­ko Sr­bi­je, Ma­đar­ske, Slo­ve­ni­je s kraj­njim ci­lje dos­ta­ve pli­na u Ita­li­ju. Naj­ve­ći di­oni­ča­ri Juž­nog to­ka bi­li su ru­ski Ga­z­prom te ta­li­jan­ski ENI, a nje­go­va se re­ali­za­ci­ja za­kom­pli­ci­ra­la zbog od­no­sa Ru­si­je i Ukra­ji­ne pri če­mu je Tur­ska pred­lo­že­na kao al­ter­na­tiv­ni dio pu­ta umjes­to Ukra­ji­ne. No, u me­đu­vre­me­nu su se i ru­ski od­no­si s Tur­skom po­gor­ša­li na­kon ru­še­nja ru­skog bom­bar­de­ra. No, su­de­ći po ne­su­gla­si­ca­ma iz­me­đu EK i Ru­si­jom, su­glas­nost za re­ali­za­ci­ju Po­se­ido­na mo­gla bi izostati bez ob­zi­ra što sva­ka tak­va od­lu­ka nad­lež­nih ti­je­la is­to­vre­me­no utje­če i na sta­bil­nost europ­skih ener­get­skih po­li­ti­ka, kao i na me­đu­na­rod­ne od­no­se u cje­li­ni. Da­vor Štern uka­zao je i na pro­blem ne­je­dins­tve­nos­ti Eu­rop­ske uni­je ko­ja se tre­nut­no na­la­zi u ko­le­ba­nji­ma i unu­tar ko­je pos­to­ji odre­đe­na ra­zje­di­nje­nost gdje se po­je­di­ne čla­ni­ce, za­hva­lju­ju­ći ne­jed­na­kim po­zi­ci­ja­ma, vo­de po­je­di­nač­nim in­te­re­si­ma.

RI­JEČ JE O PRO­JEK­TI­MA KO­JI SU VEĆ NE­KO VRI­JE­ME NA ČE­KA­NJU I TA­MO ĆE I

OS­TA­TI DOK SE NE RI­JE­ŠE SVE PRE­PRE­KE OKO DVI­JU ENER­GET­SKIH PO­LI­TI­KA, SMA­TRA IGOR DE­KA­NIĆ

Pli­no­vod Po­se­idon do­veo bi ru­ski plin iz Grč­ke do ju­ga

Ita­li­je

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.