Mi­le­tić: Važ­no je da Is­tra os­ta­ne sa­mos­tal­na žu­pa­ni­ja ili re­gi­ja

Boris Mi­le­tić, 40-go­diš­nji gra­do­na­čel­nik Pu­le ko­ji naj­ve­ćim is­tar­skim gra­dom uprav­lja već de­set go­di­na kom e-pos­lo­va­nja u jav­nu upra­vu, a kod te­ri­to­ri­jal­nog pre­us­tro­ja Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske ni pod ko­ju ci­je­nu ne pris­ta­aje na spa­ja­nje Is­tre sa su­sjed­nom Ri­jek

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - SAŠA PAPARELLA sa­sa.paparella@pos­lov­ni.hr

Gra­do­na­čel­nik Pu­le za­do­vo­ljan je mo­der­ni­za­ci­jom i me­di­te­ra­ni­za­ci­jom gra­da

Eko­no­mist Boris Mi­le­tić već je de­set go­di­na gra­do­na­čel­nik Pu­le, naj­ve­ćeg is­tar­skog gra­da, u ko­jem se i ove go­di­ne odr­ža­va kon­fe­ren­ci­ja Pos­lov­ni uz­let.

Jes­te li za­do­volj­ni, za­sad nes­luž­be­nim, pla­nom no­vog te­ri­to­ri­jal­nog pre­us­tro­ja RH ko­ji je pu­bli­ci­ran u me­di­ji­ma?

Zbog važ­nos­ti ove re­for­me, sma­tram ka­ko se o to­me tre­ba hit­no po­če­ti i služ­be­no raz­go­va­ra­ti. Za­go­va­ra­mo otvo­re­ni di­ja­log u ko­je­mu bi tre­ba­li su­dje­lo­va­ti svi re­le­vant­ni ak­te­ri sre­diš­nje i lo­kal­ne vlas­ti. U sva­kom slu­ča­ju, broj je­di­ni­ca lo­kal­nih i re­gi­onal­nih samouprava ne smi­je bi­ti pred­met špe­ku­la­ci­ja, već re­zul­tat struč­nih stu­di­ja i ana­li­za, ko­je u ovom tre­nut­ku ne­dos­ta­ju.

Sva­ka oz­bilj­na i du­go­roč­na re­for­ma lo­kal­ne sa­mo­upra­ve tre­ba vo­di­ti ra­ču­na o fi­skal­nim ka­pa­ci­te­ti­ma i fi­nan­cij­skom po­ten­ci­ja­lu sva­ke te­ri­to­ri­jal­ne je­di­ni­ce, kao i o te­ri­to­ri­jal­nim spe­ci­fič­nos­ti­ma i iz­gra­đe­nim iden­ti­te­ti­ma bu­du­ći da te­ri­to­ri­jal­ne je­di­ni­ce pred­stav­lja­ju pri­rod­nu, zem­ljo­pis­nu, po­vi­jes­nu, kul­tur­nu i gos­po­dar­sku cje­li­nu.

Važ­no je da re­gi­je bu­du u mo­guć­nos­ti ra­zvi­ja­ti svo­ja po­dru­čja te gra­đa­ni­ma pru­ži­ti što kva­li­tet­ni­je us­lu­ge, ali i efi­kas­ni­je rje­ša­va­ti sva­kod­nev­ne pos­lo­ve. Nje­mač­ka je do­bar pri­mjer da se re­gi­je ne mo­ra­ju odre­đi­va­ti po bro­ju sta­nov­ni­ka. Ima­te sa­vez­ne dr­ža­ve u Nje­mač­koj od vi­še de­se­ta­ka mi­li­ju­na sta­nov­ni­ka pa do, pri­mje­ri­ce, Bre­me­na od 500.000 sta­nov­ni­ka.

Os­tav­lja­te li mo­gu­ćom va­ri­jan­tu da Is­tra bu­de u is­toj re­gi­ji s Ri­je­kom i Gor­skim ko­ta­rom?

Ka­kav god bu­du­ći us­troj zem­lje bio, na­ma je ap­so­lut­ni pre­du­vjet da Is­tra bu­de sa­mos­tal­na re­gi­ja ili žu­pa­ni­ja, ne­će­mo pris­ta­ti da se uto­pi u ne­pri­rod­ne re­gi­je.

Is­tra je po svo­jim ka­rak­te­ris­ti­ka­ma, ge­ograf­ski, kul­tur­no, gos­po­dar­ski, pa i po­li­tič­ki, re­gi­ja s vr­lo ja­kim iden­ti­te­tom i kao tak­va zas­lu­žu­je i mo­ra os­ta­ti sa­mos­tal­na, od­nos­no za­seb­na re­gi­ja. Osim to­ga, Is­tra je naj­ra­zvi­je­ni­ja hr­vat­ska žu­pa­ni­ja i jed­na od ri­jet­kih ko­ja ne­pres­ta­no do­ka­zu­je svo­ju eko­nom­sku odr­ži­vost. Bez po­te­ško­ća po­kri­va svo­je po­tre­be i ne­pres­ta­no ula­že u vlas­ti­ti ra­zvoj, a os­ta­tak dr­ža­ve fi­nan­ci­ra s 800 mi­li­ju­na ku­na go­diš­nje. Od 90ih iden­ti­tet Is­tre nit­ko ni­je do­vo­dio u pi­ta­nje i ne vi­dim za­što bi to it­ko či­nio sa­da. Bi­lo bi to po­sve ira­ci­onal­no, a gra­đa­ni­ma Is­tre pot­pu­no ne­pri­hvat­lji­vo.

U Dek­la­ra­ci­ji o re­gi­onal­nom ra­zvo­ju i je­dins­tve­nos­ti Is­tre na­vo­di se “po­seb­no tra­ži­mo hit­no za­us­tav­lja­nje pro­ce­sa pre­se­lje­nja re­gi­onal­nih sje­di­šta dr­žav­nih ins­ti­tu­ci­ja iz Is­tre u Ri­je­ku i po­vra­tak pre­se­lje­nih ins­ti­tu­ci­ja iz Ri­je­ke na­trag u Is­tru (Tr­go­vač­ki sud, Ca­ri­na, HZMO)”-da li je, ba­rem dje­lo­mič­no, udo­vo­lje­no tom zah­tje­vu?

Da, za­hva­lju­ju­ći an­ga­žma­nu sa­bor­skih zas­tup­ni­ka IDSa, sje­di­šte i nad­lež­nost tr­go­vač­kog suda za Is­tar­sku žu­pa­ni­ju vra­će­ni su u Pa­zin. U pro­tek­lom smo se man­da­tu bo­ri­li za in­te­re­se na­še re­gi­je. Pri­je sve­ga, us­pješ­no smo za­us­ta­vi­li sve po­ku­ša­je da se Is­tra spo­ji sa su­sjed­nim re­gi­ja­ma jer bi ti­me od naj­ra­zvi­je­ni­jeg kra­ja Hr­vat­ske pos­ta­li pe­ri­fe­ri­ja, a stan­dard i kva­li­te­ta ži­vo­ta gra­đa­na Is­tre znat­no bi pa­li.

Kak­vi su pri­jed­lo­zi Gra­da Pu­le za re­for­mu i ra­ci­ona­li­za­ci­ju sus­ta­va lo­kal­ne sa­mo­upra­ve?

U rad grad­skih upra­va tre­ba­ju se ugra­di­ti no­ve teh­no­lo­gi­je jer smanjuju po­troš­nju u grad­skoj upra­vi, ali i po­troš­nju kod gra­đa­na te sva­ka­ko ubr­za­va­ju pro­ce­se ra­da, zbog če­ga gra­đa­ni vi­še ne mo­ra­ju bri­nu­ti o pa­pir­na­toj bi­ro­kra­ci­ji.

Pu­la je, na­ime, pr­va jav­na upra­va u Hr­vat­skoj ko­ja je omo­gu­ći­la pri­mje­nu epos­lo­va­nja u ci­je­loj grad­skoj upra­vi. Pred­nos­ti epos­lo­va­nja su broj­ne, a me­đu nji­ma je po­treb­no is­tak­nu­ti bo­lju or­ga­ni­za­ci­ja ra­da, ve­ću učin­ko­vi­tost te cje­lo­kup­nu per­cep­ci­ju pos­lo­va­nja u upra­vi.

Tu su sva­ka­ko ključ­ne tran­s­pa­rent­na i otvo­re­na su­rad­nja i ko­mu­ni­ka­ci­ja s gra­đa­ni­ma i mjes­nim od­bo­ri­ma zbog če­ga je grad­ska upra­va otvo­ri­la sve ko­mu­ni­ka­cij­ske ka­na­le pre­ma jav­nos­ti.

U iz­ra­di pro­ra­ču­na pro­vo­di­mo jav­ne tri­bi­ne po svim mjes­nim od­bo­ri­ma u gra­du Pu­li ka­ko bi­smo ču­li što gra­đa­ni mis­le, ko­ji su im pri­ori­te­ti te ve­ći­nu pri­jed­lo­ga uvr­šta­va­mo u pro­ra­čun. Važ­no nam je ču­ti miš­lje­nja na­ših gra­đa­na, pr­vens­tve­no o pro­jek­ti­ma ko­ji će se re­ali­zi­ra­ti, kao što je slu­čaj s iz­grad­njom jav­nog grad­skog ba­ze­na. Pro­vo­đe­nje is­tra­ži­va­nja jav­nog mni­je­nja do­ve­lo je do zna­nja da se ve­ći­na gra­đa­na Pu­le sla­že ka­ko je po­treb­no vo­di­ti bri­gu o tro­ško­vi­ma iz­grad­nje dr­ža­va­nja ba­ze­na ka­ko ne bi bio na te­ret pro­ra­ču­nu.

Što je s ini­ci­ja­ti­vom da Pu­la pos­ta­ne glav­ni grad Is­tar­ske žu­pa­ni­je?

Uvi­jek smo se za­la­ga­li za po­li­cen­trič­ni ra­zvoj žu­pa­ni­je te su za­to žu­pa­nij­ski ure­di i agen­ci­je smje­šte­ni u raz­nim gra­do­vi­ma di­ljem Is­tre, i tak­vo što ne­će­mo mi­je­nja­ti. Za me­ne je Pu­la uvi­jek bi­la i bit će kul­tur­no, znans­tve­no, gos­po­dar­sko i uprav­no sje­di­šte Is­tre. S dru­ge stra­ne, svjes­ni smo da se Hr­vat­ska su­oča­va s broj­nim iz­a­zo­vi­ma i pro­ble­mi­ma pa u ovom tre­nut­ku pi­ta­nje sje­di­šta na­še žu­pa­ni­je ni­je pri­ori­tet.

Ana­li­ti­ča­ri por­ta­la Gra­do­na­čel­nik.hr us­po­re­di­li su po­dat­ke o po­troš­nji pro­ra­čun­skog nov­ca per ca­pi­ta i za­klju­či­li da ste vi je­dan od naj­šted­lji­vi­jih gra­do­na­čel­ni­ka?

Pu­la već go­di­na­ma spa­da me­đu naj­šted­lji­vi­je gra­do­ve u Hr­vat­skoj što je re­zul­tat i fi­nan­cij­ski od­go­vor­nog pos­lo­va­nja pri re­ali­za­ci­ji svih grad­skih pro­je­ka­ta. Pul­ska je grad­ska upra­va me­đu pr­vi­ma kre­nu­la s obje­di­nje­nom jav­nom na­ba­vom i elek­tro­nič­kim pos­lo­va­njem što joj je omo­gu­ći­lo vi­še­mi­li­jun­ske ušte­de i ve­ću tran­s­pa­rens­t­nost pos­lo­va­nja, što su na­po­s­ljet­ku

IS­TRA JE JED­NA OD RI­JET­KIH ŽU­PA­NI­JA KO­JA NE­PRES­TA­NO DO­KA­ZU­JE SVO­JU EKO­NOM­SKU ODR­ŽI­VOST

pre­poz­na­la i ne­za­vis­na is­tra­ži­va­nja ko­ja Pu­lu svr­sta­va­ju me­đu na j tran­s­pa­rent ni­je upra­ve.

Po­tro­še­nih 0,088 pos­to pro­ra­ču­na za pre­zen­ta­ci­ju, od­nos­no ukup­no 243.000 ku­na ili 4,2 ku­ne po sta­nov­ni­ku, po­ka­zu­je us­pješ­nost ra­da grad­ske upra­ve i do­bro pro­miš­lja­nje o sva­koj ku­ni.

Pos­ta­je li Pu­la grad na mo­ru, od­nos­no me­di­te­ran­ski grad? Da li je okon­ča­na de­mi­li­ta­ri­za­ci­ja biv­ših voj­nih zo­na?

Pu­la je da­nas de­mi­li­ta­ri­zi­ra­na što je i bio pre­du­vjet da na tim po­dru­čji­ma kroz pros­tor­ne pla­no­ve pla­ni­ra­mo no­ve sa­dr­ža­je. Biv­še voj­ne zo­ne tre­ba što pri­je sta­vi­ti u funk­ci­ju ra­zvo­ja ka­ko bi se, iz­me­đu os­ta­log, otvo­ri­la mo­guć­nost no­vih za­pos­le­nja. Tak­va po­dru­čja za Pu­lu pred­stav­lja­ju ve­li­ku ra­zvoj­nu šan­su, no ka­ko je vlas­nik ve­li­kog di­je­la tih per­s­pek­tiv­nih po­dru­čja i da­lje dr­ža­va oče­ku­je­mo nje­nu ve­ću an­ga­ži­ra­nost po tom pi­ta­nju.

Ka­kav će bi­ti utje­caj te “me­di­te­ra­ni­za­ci­je” na ra­zvoj gos­po­dar­stva Pu­le?

Pro­jekt vra­ća­nja Pu­le mo­ru za­miš­ljen je na na­čin da se veliki dio druš­tve­nog ži­vo­ta odvi­ja uz mo­re, kao i u dru­gim me­di­te­ran­skim gra­do­vi­ma. “Me­di­te­ra­ni­za­ci­ja“na­še oba­le ima­la bi po­zi­tiv­ne po­s­lje­di­ce na cje­lo­kup­ni tu­ri­zam. Kao pre­du­vjet otva­ra­nja Pu­le mo­ru u sa­mom sre­di­štu gra­da je iz­ra­da UPUa Ri­ve. De­fi­ni­ra­nju stra­te­gi­je ra­zvo­ja ovog oso­bi­to vri­jed­nog grad­skog po­dru­čja či­ja su pros­tor­na ras­po­lo­ži­vost i na­mje­na od oso­bi­te važ­nos­ti za ra­zvoj gra­da, pris­tu­pi­lo se s po­seb­nim sen­zi­bi­li­te­tom, uz jas­no raz­ra­đe­ne ko­ra­ke ko­ji uklju­ču­ju fa­ze od ide­je do re­ali­za­ci­je. Suk­lad­no tak­vom opredjeljenju, pr­vi je ko­rak pred­stav­ljao pre­is­pi­ti­va­nje i iz­na­la­že­nje rje­še­nja ure­đe­nja zo­ne s po­seb­nim na­gla­skom na nje­no oživ­lja­va­nje, stva­ra­nje no­vog ur­ba­nog iden­ti­te­ta te po­nov­nu us­pos­ta­vu od­no­sa gra­da i mo­ra.

U su­rad­nji s Druš­tvom ar­hi­te­ka­ta Is­tre, još 2011. objav­ljen je po­ziv na na­tje­čaj za idej­no ur­ba­nis­tič­ko rje­še­nje ure­đe­nja Ri­ve te je oda­bran rad Stu­di­ja B.F. iz Za­gre­ba či­ji kon­cept pred­stav­lja te­melj za sve dalj­nje ak­tiv­nos­ti. Pr­vu u ni­zu ak­tiv­nos­ti či­ni upra­vo iz­ra­da Ur­ba­nis­tič­kog pla­na ure­đe­nja či­ja će se rje­še­nja, for­ma­li­zi­ra­ti kroz sa­dr­žaj UPUa Ri­va. No­vi vi­zu­al­ni iden­ti­tet i sa­dr­ža­ji, po­red na­ših poz­na­tih svje­tle­ćih Di­vo­va, u sva­kom će po­gle­du obo­ga­ti­ti Ri­vu i pru­ži­ti po­sve no­vi do­živ­ljaj Gra­da, ka­ko Pu­lja­ni­ma, ta­ko i gos­ti­ma.

PRI­JE IZ­GRAD­NJE KO­LEK­TO­RA U PUL­SKU SE LU­KU IZLIJEVALO PO 5000 KU­BI­KA NEPROČIŠĆENIH OT­PAD­NIH VO­DA DNEV­NO, NA RI­VU SU NAM SE VRA­TI­LI JEŽEVI RE­GI­JE SE NE MO­RA­JU ODRE­ĐI­VA­TI PO BRO­JU STA­NOV­NI­KA, U NJE­MAČ­KOJ IH NE­KE SA­VEZ­NE DR­ŽA­VE IMA­JU 500.000 A DRU­GE I PO VI­ŠE DE­SE­TA­KA MI­LI­JU­NA PU­LA JE PR­VA JAV­NA UPRA­VA U HR­VAT­SKOJ KO­JA JE OMO­GU­ĆI­LA PRI­MJE­NU E- POS­LO­VA­NJA

Ka­ko na­pre­du­je pro­jekt Mu­zil?

Grad Pu­la je do­sad uči­nio ap­so­lut­no sve ka­ko bi voj­ne zo­ne i na­pu­šte­ne voj­ne objek­te čim pri­je sta­vio u funk­ci­ju ra­zvo­ja gos­po­dar­stva. Grad­sko vi­je­će iz­gla­sa­lo je Pros­tor­ni plan ure­đe­nja i Ge­ne­ral­ni ur­ba­nis­tič­ki plan gra­da Pu­le ko­ji su bi­li pre­du­vje­ti za Od­lu­ke Vla­de Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske o po­kre­ta­nju pos­tup­ka za re­ali­za­ci­ju ra­zvoj­nog pro­jek­ta Mu­zil, kao i Jav­nog po­zi­va za is­ka­zi­va­njem in­te­re­sa za nje­go­vu re­ali­za­ci­ju. Za Mu­zil su ne­dav­no sti­gle dvi­je neo­bve­zu­ju­će po­nu­de.

Na­dam se ka­ko će se obje­lo­da­ni­ti na­mje­ra mi­nis­tra tu­riz­ma i usko­ro ras­pi­sa­ti jav­ni na­tje­čaj za Mu­zil te da će se pro­ce­si do­no­še­nja od­lu­ka ubr­za­ti kao i po pi­ta­nju stra­te­ških pro­je­ka­ta Sac­cor­gi­ana i Hi­dro­ba­za Gra­đa­ni­ma Pu­le, po­se­bi­ce mla­di­ma, že­li­mo omo­gu­ći­ti da os­ta­nu u svom rod­nom gra­du, da pro­na­đu po­sao i ov­dje os­ta­nu ži­vje­ti. Mu­zil, sa svo­jim otvo­re­nim, jav­nim i druš­tve­nim sa­dr­ža­ji­ma, ima pri­li­ku pos­ta­ti sas­tav­ni dio Pu­le ko­ja se ko­nač­no vra­ća ži­vo­tu na mo­ru i otva­ra nam no­vu tu­ris­tič­ku per­s­pek­ti­vu.

Že­li­mo da Mu­zil bu­de u pot­pu­nos­ti in­te­gri­ran u ur­ba­no tki­vo gra­da i da ni­ka­da vi­še ne bu­de za­tvo­re­na zo­na za jav­nost.

Kak­vi su re­zul­ta­ti pro­jek­ta do­grad­nje i re­kons­truk­ci­je ka­na­li­za­cij­skog sus­ta­va gra­da Pu­le?

Pret­proš­le je go­di­ne za­vr­šen vi­še­go­diš­nji i vi­še­mi­li­jun­ski pro­jekt ko­jim smo ri­je­ši­li pro­blem ka­na­li­za­cij­ske odvod­nje u Pul­skom za­lje­vu. Iz­grad­nja obal­nog ko­lek­to­ra bi­la je os­nov­ni pre­du­vjet za os­tva­ri­va­nje du­go že­lje­nog ci­lja vra­ća­nja Pu­le ži­vo­tu na mo­ru. Sve do ne­dav­no, u pul­sku se lu­ku dnev­no iz­rav­no izlijevalo vi­še od 5000 ku­bi­ka nepročišćenih ot­pad­nih vo­da, a iz­grad­njom ko­lek­to­ra sma­nji­lo se one­čiš­će­nje mo­ra, za­šti­će­ni su pul­ski bu­na­ri pit­ke vo­de i po­bolj­ša­na je efi­kas­nos­ti sus­ta­va odvod­nje. U po­s­ljed­njih go­di­nu da­na u mo­re na ri­vi su se vra­ti­li ježevi, što ta­ko­đer po­t­vr­đu­je čis­to­ću mo­ra, što su po­t­vr­di­la i is­pi­ti­va­nja kak­vo­će mo­ra.

Pre­os­ta­je nam još ri­je­ši­ti ne­ko­li­ko pre­os­ta­lih is­pus­ta u mo­re, po­put ka­na­la Pra­gran­de i Ti­vo­li, za što pri­pre­ma­mo pro­jek­t­nu do­ku­men­ta­ci­ju ko­jom će­mo is­pu­ni­ti po­treb­ne ci­lje­ve iz Pla­na pro­ved­be vod­no­ko­mu­nal­nih di­rek­ti­va Vla­de Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske. Tim pro­jek­tom iz­gra­dit će­mo no­vi ure­đaj za pro­čiš­ća­va­nje ot­pad­nih vo­da mi­ni­mal­no II stup­nja pro­čiš­ća­va­nja, ri­je­ši­ti pre­os­ta­la dva is­pus­ta te re­kons­tru­ira­ti i pro­ši­ri­ti se­kun­dar­nu ka­na­li­za­cij­sku mre­žu u di­je­lo­vi­ma gra­da ko­ji sa­da ne­ma­ju ka­na­li­za­cij­sku mre­žu, či­me će vi­še od 95 pos­to gra­đa­na ima­ti pris­tup ka­na­li­za­cij­skog mre­ži. Pro­jekt će se re­ali­zi­ra­ti pu­tem po­mo­ći bes­po­vrat­nih sred­sta­va EU.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.