JE LI BRI­TA­NI­JA NA PRO­ČE­LJU EUROP­SKIH DEZINTEGRACIJA

Dvoj­ba Ako ra­ci­onal­ni ar­gu­men­ti ne po­du­pi­ru na­pu­šta­nje Eu­rop­ske uni­je, za­što se to pi­ta­nje po­ja­vi­lo? To je dje­lo­mič­no sto­ga što je EU do­ni­je­la ra­zo­ča­ra­nja, ali to je sa­mo ar­gu­ment za nje­nu re­for­mu, a ne na­pu­šta­nje

Poslovni Dnevnik - - SVIJET -

ZA­ŠTO PRE­GO­VA­RA­TI S KON­TI­NEN­TAL­NIM PART­NE­RI­MA KA­DA VE­LI­KA BRI­TA­NI­JA MO­ŽE TR­GO­VA­TI S CI­JE­LIM SVI­JE­TOM BIV­ŠA BRI­TAN­SKA PRE­MI­JER­KA MAR­GA­RET THAT­C­HER I BIV­ŠI FRAN­CU­SKI PRE­DJED­NIK FRANÇO­IS MIT­TER­RAND

Ka­da se Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja pri­dru­ži­la ta­daš­njoj Eu­rop­skoj eko­nom­skoj za­jed­ni­ci 1973., bi­la je na za­če­lju europ­skih in­te­gra­ci­ja. Pi­ta­nje ko­je se pos­tav­lja na na­do­la­ze­ćem re­fe­ren­du­mu o kon­ti­nu­ira­nom člans­tvu u EU gla­si je li Bri­ta­ni­ja tre­nut­no na pro­če­lju europ­skih dezintegracija.

To pi­ta­nje ima ma­lo ve­ze s bez­na­čaj­nim spo­ra­zu­mom ko­jeg je pre­mi­jer Da­vid Ca­me­ron ne­dav­no pos­ti­gao sa svo­jim ko­le­ga­ma u EU. Do­is­ta, te­ško je po­vje­ro­va­ti da će taj spo­ra­zum odre­di­ti bri­tan­ski sud­bin­ski iz­bor u lip­nju. Te­melj­no pi­ta­nje jest je li člans­tvo u EU još uvi­jek pov­la­či za so­bom do­volj­no zna­čaj­ne pred­nos­ti ko­je bi nad­ja­ča­le gu­bi­tak su­ve­re­nos­ti ko­je ono po­dra­zu­mi­je­va.

To ni­je pi­ta­nje za ras­pra­vu sa­mo u Bri­ta­ni­ji. Me­đu­tim, za mno­ge u EU to je vr­lo te­ško pi­ta­nje, jer Eu­ro­pa i da­lje os­ta­je emo­ci­onal­no na­bi­je­na. Sa­mo je u Bri­ta­ni­ji mo­gu­će da ka­bi­net­ski mi­nis­tar iz is­te stran­ke ko­ja je do­ve­la zem­lju do člans­tva u EU po­zo­ve na njen iz­la­zak iz te za­jed­ni­ce. Ni­ti je­dan ma­ins­tre­am nje­mač­ki, fran­cu­ski ili špa­njol­ski po­li­ti­čar ne bi se usu­dio otvo­re­no ras­prav­lja­ti o tom pi­ta­nju, a ka­mo­li za­go­va­ra­ti ra­zi­la­že­nje. Ali to se pi­ta­nje ne mo­že ig­no­ri­ra­ti. U ve­ći­ni ze­ma­lja EU, veliki seg­men­ti jav­nog miš­lje­nja ne­za- do­volj­ni su s Uni­jom i sve vi­še su­osje­ća­ju s na­ci­ona­lis­tič­kim ape­li­ma. Po­s­lje­dič­no, broj­ni po­li­ti­ča­ri uli­zu­ju se Eu­ro­pi dok is­to­vre­me­no na­gla­ša­va­ju is­klju­či­vo na­ci­onal­na rje­še­nja. Taj ne­do­s­lje­dan – i čes­to sa­mo ci­ni­čan – stav do­veo je do to­ga da Eu­ro­pa za­gli­bi u ne­koj jad­noj rav­no­te­ži: ona se ne mo­že po­mak­nu­ti una­zad, ne mo­že se po­mak­nu­ti pre­ma na­pri­jed i ne za­do­vo­lja­va vi­še ni­ko­ga.

Nak­lo­nje­ni slo­bod­nom tr­ži­štu

Na­da­mo se da će žes­to­ka ras­pra­va oko člans­tva u EU, sad kad je već za­po­če­la, bi­ti do­volj­no is­kre­na ka­ko bi svi mo­gli iz nje ne­što na­uči­ti. Oso­bi­to, ve­za­no uz gos­po­dar­ske pred­nos­ti člans­tva u EU ko­je su pred­met oz­bilj­ne ras­pra­ve.

Eko­no­mis­ti opi­su­ju re­gi­onal­nu in­te­gra­ci­ju u obli­ku raz­mje­ne iz­me­đu eko­no­mi­je raz­mje­ra i raz­no­li­kos­ti pre­fe­ren­ci­ja. Pri­dru­ži­va­njem zem­lje do­bi­va­ju učin­ko­vi­tost i utje­caj, po ci­je­nu pri­hva­ća­nja po­li­ti­ka ko­je baš ni­su u skla­du s nji­ho­vim iz­bo­ri­ma. Pri­mje­ri­ce, tvrt­ke do­bi­va­ju pris­tup ve­ćim tr­ži­šti­ma, dok po­tro­ša­či ima­ju ko­ris­ti od ni­žih ci­je­na, ali za­ko­no­dav­s­tvo je u ma­njoj mje­ri po­de­še­no pre­ma nji­ho­vom uku­su. To je kao di­je­lje­nje sta­na s ne­kim: sma­nju­je­te tro­ško­ve, ali mo­ra­te pod­no­si­ti sus­ta­na­ro­ve na­vi­ke. U da­naš­njoj Eu­ro­pi pre­fe­ren­ce se ne­dvo­ju­pus­ti­la

JE­AN PI­SA­NI-FER­RY

pro­fe­sor u Her­tie Sc­ho­ol of Go­ver­nan­ce u Ber­li­nu i tre­nut­no ob­na­ša duž­nost glav­nog po­vje­re­ni­ka u Fran­ce Stratégie, pa­ri­škoj sa­vje­to­dav­noj ins­ti­tu­ci­ji za po­li­ti­ku be­no znat­no ma­nje raz­li­ku­ju od onih pri­je ne­ko­li­ko de­set­lje­ća. Biv­ša bri­tan­ska pre­mi­jer­ka Mar­ga­ret That­c­her i biv­ši fran­cu­ski pred­sjed­nik Franço­is Mit­ter­rand znat­no su se vi­še ide­olo­ški raz­li­ko­va­li od svo­jih sa­daš­njih na­s­ljed­ni­ka. Is­ti­na, Bri­tan­ci su još uvi­jek nak­lo­nje­ni­ji slo­bod­nim tr­ži­šti­ma ne­go Fran­cu­zi, ali jaz me­đu nji­ma znat­no se su­zio.

Ne­ma či­nje­nič­ne os­no­ve za tvrd­nju da smo od 1980tih do da­nas pos­ta­li ne­za­do­volj­ni­ji sus­ta­na­ri. A ni­je se ni­ti EU u do­me­ne u ko­ji­ma ne pro­izvo­di do­da­nu vri­jed­nost. Pr­va Ca­me­ro­no­va vla­da iz­da­la je pre­gled kom­pe­ten­ci­ja EU 2012. u ci­lju odre­đi­va­nja ko­je kom­pe­ten­ci­je ot­pa­da­ju na EU, a za ko­je je zas­luž­na ve­li­ka Bri­ta­ni­ja. Na­kon sve­obu­hvat­nog jav­nog sa­vje­to­va­nja i 32 is­cr­p­na iz­vješ­ća, ta re­vi­zi­ja ni­je re­zul­ti­ra­la ni­kak­vim zah­tje­vom za zna­čaj­ni po­vra­tak kom­pe­ten­ci­ja u do­mo­vi­nu.

Tr­go­va­nje us­lu­ga­ma

Mo­žda se iz tog raz­lo­ga za­go­va­ra­te­lji Brexi­ta čes­to usre­do­to­ču­ju na uma­nji­va­nje pred­nos­ti re­gi­onal­ne in­te­gra­ci­je i tvr­de da bi Bri­ta­ni­ji bi­lo znat­no bo­lje da sa­ma di­je­li svo­je kar­te. Za­što se tru­di­ti pre­go­va­ra­ti s kon­ti­nen­tal­nim part­ne­ri­ma ka­da Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja mo­že tr­go­va­ti s ci­je­lim svi­je­tom? Zar ma­la otvo­re­na gos­po­dar­stva po­put Sin­ga­pu­ra ne do­živ­lja­va­ju pro­cvat?

Pos­to­je oz­bilj­ne za­mjer­ke ovom ar­gu­men­tu. Po­naj­pri­je, slo­bod­na tr­go­vi­na dos­tat­na je za pro­da­va­nje ko­šu­lja, ali tr­go­va­nje us­lu­ga­ma na­la­že se de­talj­no za­ko­no­dav­s­tvo i ins­ti­tu­ci­je za nje­go­vu pro­ved­bu. U od­sus­tvu sve­obu­hvat­nog re­gu­la­tor­nog apa­ra­ta, ne mo­že se tr­go­va­ti fi­nan­cij­skim ili zdrav­s­tve­nim us­lu­ga­ma, iz­me­đu os­ta­lih. Sto­ga je za­mi­sao da je sa­mo neo­p­hod­no i dos­tat­no eli­mi­ni­ra­ti pris­toj­be i bi­ro­krat­ske za­vr­z­la­me čis­ta fik­ci­ja. Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji, ko­je je ja­ko u sek­to­ru us­lu­ga, neo­p­ho­dan je ins­ti­tu­ci­onal­ni ok­vir je­dins­tve­nog tr­ži­šta EU znat­no vi­še ne­go, re­ci­mo, Polj­skoj, ko­ja je ja­ča u sek­to­ru ro­be.

Dru­go, glo­bal­ni tr­go­vin­ski ok­vir sam po se­bi su­očen je s oz­bilj­nim pro­ble­mi­ma. Uru­gvaj­ski krug, po­s­ljed­nji glo­bal­ni tr­go­vin­ski spo­ra­zum, sklop­ljen je 1994. Njegov na­vod­ni na­s­ljed­nik, Ra­zvoj­ni pro­gram iz Do­he, ni­je još sklop­ljen i vje­ro­jat­no ni­kad ne­će ni bi­ti. Glo­bal­na tr­go­vi­na sve vi­še se po­uz­da­je u bi­la­te­ral­ne ili re­gi­onal­ne do­go­vo­re. Pre­ma Svjet­skoj tr­go­vin­skoj or­ga­ni­za­ci­ji, tre­nut­no je 267 tak­vih va­že­ćih spo­ra­zu­ma, uklju­ču­ju­ći 49 ko­ji uklju­ču­ju EU. Su­prot­no uvri­je­že­noj per­cep­ci­ji, glo­ba­li­za­ci­ja ni­je uči­ni­la re­gi­onal­ne do­go­vo­re ire­le­vant­ni­ma; baš su­prot­no, ona se uve­li­ko po­uz­da­je u njih.

Na­da­lje, glo­ba­li­za­ci­ja je za­pra­vo krh­ka – i to je sve vi­še ta­ko. Ame­rič­ko vod­stvo ju je pot­kri­je­pi­lo u de­set­lje­ći­ma ko­ja su us­li­je­di­la na­kon Dru­gog svjet­skog ra­ta; ali SAD ne sma­tra vi­še za­štit­ni­kom mul­ti­la­te­ral­nih pra­vi­la. Nas­to­ja­nja SA­Da za stva­ra­njem dvi­ju me­ga­re­gi­onal­nih zo­na slo­bod­ne tr­go­vi­ne – Tran­s­pa­ci­fič­ko part­ner­stvo i Tran­sa­tlan­sko tr­go­vin­sko i inves­ti­cij­sko part­ner­stvo, od ko­jih ni­ti jed­no ne uklju­ču­je Ki­nu – uka­zu­je na ame­rič­ke pri­ori­te­te. A os­ta­li veliki igra­či, od Ki­ne do pro­izvo­đa­ča ro­be ši­ro­ke po­troš­nje, ni­su pla­hi u upo­ra­bi svo­je gos­po­dar­ske mo­ći.

Ve­lik gos­po­dar­ski igrač

Sa svim svo­jim sla­bos­ti­ma, EU je veliki gos­po­dar­ski igrač ko­ji su­dje­lu­je u obli­ko­va­nju svi­je­ta ko­ji ga okru­žu­je, kao ut­vr­đi­vač stan­dar­da ona ima znat­no vi­še utje­ca­ja ne­go što to nje­ni su­par­ni­ci priz­na­ju. Bu­du­ći da se sa­ma te­me­lji na pra­vi­li­ma, ona je naj­ja­či za­štit­nik gos­po­dar­ske me­đu­ovis­nos­ti ute­me­lje­ne na pra­vi­li­ma. Sa­mo iz tih raz­lo­ga os­lo­bo­di­ti se EU bi­lo bi jed­na­ko avan­tu­ris­tič­kom koc­ka­nju.

Ako ra­ci­onal­ni ar­gu­men­ti ne po­du­pi­ru na­pu­šta­nje EU, za­što se to pi­ta­nje po­ja­vi­lo? To je dje­lo­mič­no sto­ga što je EU do­ni­je­la ra­zo­ča­ra­nja. Ali to je sa­mo ar­gu­ment za nje­nu re­for­mu, a ne na­pu­šta­nje. Dje­lo­mič­no je to zbog to­ga što se tran­s­na­ci­onal­na de­mo­kra­ci­ja ni­je odr­ža­la. Ali od­go­vor ni­je u odus­ta­ja­nju od nje, već u po­ku­ša­ju da ona us­pi­je. Dje­lo­mič­no je to sto­ga što se emo­ci­onal­no lje­pi­lo ko­je ve­zu­je Eu­ro­pu sa­su­ši­lo. Ali to je raz­log za pro­mje­ne, a ne za uga­đa­nje pa­ro­hi­ja­liz­mu.

ZNAT­NO SU SE VI­ŠE IDE­OLO­ŠKI RAZ­LI­KO­VA­LI OD SVO­JIH SA­DAŠ­NJIH NA­S­LJED­NI­KA

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.