Ener­get­ske potpore oži­vi­le tr­ži­šte ko­jim do­mi­ni­ra tvrt­ka Ru­dan

Uz za­šti­tu oko­li­ša, ener­get­ska učin­ko­vi­tost ve­li­ka je pri­li­ku za za­ra­du, za­klju­čak je pa­ne­la

Poslovni Dnevnik - - POSLOVNIUZLET - DAR­KO BI­ČAK

Tvrt­ka iz Žmi­nja li­der je u ESCO-u: ula­že no­vac, a na­pla­ću­je se od razlike ni­že ci­je­ne za ener­gen­te

Ener­get­ska učin­ko­vi­tost po­dra­zu­mi­je­va za­šti­tu oko­li­ša, ali i ve­li­ku pri­li­ku za za­ra­du, za­klju­čak je pa­ne­la “Op­ti­mi­za­ci­ja i ušte­de kroz ener­get­sku odr­ži­vost”, ko­ji je u sklo­pu Pos­lov­nog uz­le­ta Pu­le odr­žan u pe­tak u tom gra­du.

Val­ter Po­ro­pat, di­rek­tor Is­tar­ske re­gi­onal­ne ener­get­ske agen­ci­je (IRE­NA), is­ti­če da su važ­ni edu­ka­ci­ja i tran­sfer zna­nja ka­ko bi pri­mje­na ener­get­ske učin­ko­vi­tos­ti bi­la što efi­kas­ni­ja. IRE­NA je, uz su­rad­nju s Is­tar­skom žu­pa­ni­jom, po­kre­nu­la pro­jekt su­fi­nan­ci­ra­nja ener­get­skog cer­ti­fi­ci­ra­nja za is­tar­ske po­du­zet­ni­ke.

Sven Mül­ler, di­rek­tor Fon­da za za­šti­tu oko­li­ša i ener­get­sku učin­ko­vi­tost (FZOEU), objaš­nja­va da je ula­ga­nje u ener­get­sku učin­ko­vi­tost slič­no ula­ga­nju u zna­nost: tre­nut­ne inves­ti­ci­je da­ju vi­šes­tru­ke be­ne­fi­te uz du­gom raz­dob­lju.

“Pri­li­ke za ušte­de su ve­li­ke. Zgra­de tro­še 40 pos­to ukup­ne ener­gi­je i nji­ho­vom mo­der­ni­za­ci­jom, uz iz­daš­ne po­ti­ca­je Fon­da, mo­že se ušte­dje­ti ve­lik no­vac. Slič­na si­tu­aci­ja je i in­dus­tri­ji. Za pri­mjer, u pro­ces­noj in­dus­tri­ji elek­tro­mo­to­ri tro­še 70 pos­to ukup­ne ener­gi­je. Pri­mje­nom su­vre­me­nih teh­no­lo­gi­ja pos­ti­žu se ve­li­ke ušte­de. Fond ula­zi u pro­jek­te za ko­je se mo­že do­ka­za­ti ušte­da od mi­ni­mal­no 30 pos­to, a mo­gu­će su ušte­de i od 50 pos­to te je jas­no o ko­li­ko ve­li­kom nov­cu je ri­ječ”, ka­že Mül­ler.

Pi­oni­ri ESCO mo­de­la

Jed­na od tvrt­ki ko­je svoj pos­lov­ni mo­del te­me­lje na ener­get­skoj učin­ko­vi­tos­ti je Ru­dan iz Žmi­nja, či­ji iz­vr­š­ni di­rek­tor Da­mir Gr­go­ro­vić objaš­nja­va da su oni hr­vat­ski li­der u ESCO pro­jek­ti­ma. Ri­ječ je o mo­de­lu pre­ma ko­jem se mo­der­ni­za­ci­ja ne­kog objek­ta fi­nan­ci­ra iz bu­du­ćih ušte­da. Sam Ru­dan je svoj biz­nis iz­gra­dio na ušte­di vo­de u go­to­vo svim ve­li­kim hr­vat­skim tvrt­ka­ma, a la­ni su kre­nu­li i u cje­lo­kup­nu ener­get­sku ob­no­vu zgra­da. Ta­ko je 2015. za­po­čet i za­vr­šen pro­jekt Kli­nič­ke bol­ni­ce Kri­ži­ne u Spli­tu, gdje su pla­ni­ra­ne ušte­de ukup­ne ener­gi­je ve­će od 50 pos­to, a u ti­je­ku je go­to­vo iden­ti­čan pro­jekt u Op­ćoj bol­ni­ci Kar­lo­vac. “Naš je pos­lov­ni mo­del ta­kav da sam Ru­dan ula­že no­vac u pro­jekt, što je jam­s­tvo na­ru­či­te­lju da će po­sao bi­ti kva­li­tet­no obav­ljen i da će ušte­de ener­gi­je bi­ti onak­ve ka­ko su pro­ci­je­nje­ne. Po­tom se na­pla­ću­je­mo od razlike sma­nje­ne ci­je­ne za ener­gen­te”, ka­že Gre­go­ro­vić, či­ja tvrt­ka za­poš­lja­va 46 lju­di, uglav­nom in­že­nje­ra. Do­da­je da je to tr­ži­šte za­ži­vje­lo u po­s­ljed­njih ne­ko­li­ko go­di­ne, pri­je sve­ga za­hva­lju­ju­ći Fon­du za za­šti­tu oko­li­ša i ener­get­sku učin­ko­vi­tost i nje­go­vim pot­po­ra­ma. Sa­ma tvrt­ka ne­ma oz­bilj­ni­ju kon­ku­ren­ci­ju na do­ma­ćem tr­ži­štu iako je na­ša zem­lja, kao čla­ni­ca EU, otvo­re­na i za sve os­ta­le igra­če. Iako je Ru­dan svo­je pr­ve pro­jek­te fi­nan­ci­rao uglav­nom iz vlas­ti­tog ka­pi­ta­la, za ve­li­ke pro­jek­te im je po­treb­no i pra­će­nje ba­na­ka. Do­da­je da su ban­ke sprem­ne fi­nan­ci­ra­ti “ze­le­ne pro­jek­te”, a da bi even­tu­al­no pro­blem mo­gao bi­ti ne­kim tvrt­ka­ma iz tog sek­to­ra osi­gu­ra­ti ga­ran­ci­je za kre­dit.

Ko­lek­to­ri za sva vre­me­na

Pul­ski Teh­no­mont je­dan je od pi­oni­ra ener­get­ske učin­ko­vi­tos­ti u Hr­vat­skoj jer je još 70ih kre­nuo s pro­jek­ti­ra­njem i pro­izvod­njom sun­ča­nih ko­lek­to­ra za to­plu vo­du. “Iako smo se u proš­los­ti vi­še ba­vi­li ko­lek­to­ri­ma i dru­gim stva­ri­ma, da­nas je Teh­no­mont poz­nat uglav­nom kao bro­do­gra­di­li­šte. Na­ši fo­to­to­plin­ski ko­lek­to­ri su me­đu naj­k­va­li­tet­ni­ji­ma na tr­ži­štu. Di­ljem Hr­vat­ske ima­te pri­mje­ra da još ra­de oni ko­ji su ugra­đe­ni pri­je 30 go­di­na. Pro­cje­nju­jem da je u na­šoj zem­lji tre­nu­tač­no 200.000 če­tvor­nih me­ta­ra ugra­đe­nih fo­to­to­plin­skih ko­lek­to­ra, što je još pu­no ma­nje od eu­rop­skog pro­sje­ka. Plan je u Hr­vat­skoj 0,2 kva­dra­ta ko­lek­to­ra po sta­nov­ni­ku”, ka­zao je To­mis­lav Or­lić iz Teh­no­mon­ta.

Sa­daš­nji su ko­lek­to­ri, is­tak­nuo je, 50 pos­to učin­ko­vi­ti­ji od onih od pri­je 30 go­di­na, no i oni od pri­je tri de­set­lje­ća još us­pješ­no ra­de. Teh­no­mont do­sad ni­je imao pla­no­va s fo­to­na­pon­skim će­li­ja­ma, ko­je pro­izvo­de stru­ju, jer je ri­ječ o po­sve dru­goj teh­no­lo­gi­ji. Sven Mül­ler do­da­je ka­ko su ko­lek­to­ri po­s­ljed­njih go­di­nu ili dvi­je do­ži­vje­li, za­hva­lju­ju­ći i po­ti­ca­ji­ma FZOEUa, pra­vu re­ne­san­su. “Sa­mo je la­ni stav­lje­no vi­še od 1100 ko­lek­to­ra na obi­telj­ske ku­će. Is­to­dob­no je pot­pi­sa­no 9300 ugo­vo­ra za ener­get­sku ob­no­vu obi­telj­skih ku­ća, gdje je go­to­vo u pra­vi­lu uklju­če­na i ugrad­nja ko­lek­to­ra. Na­rav­no, ima i ugrad­nje fo­to­na­pon­skih ko­lek­to­ra, ali prev­la­da­va­ju ipak oni za gri­ja­nje vo­de”, objas­nio je Mül­ler. Iako je ri­ječ o spe­ci­fič­nom pro­jek­tu do­vo­đe­nja elek­trič­ne ener­gi­je sta­nov­ni­ci­ma Hr­vat­ske u ru-

46 lju­di uglav­nom in­že­nje­ra, za­poš­lja­va tvrt­ka Ru­dan RU­DAN JE LA­NI ZA­VR­ŠIO PRO­JEKT KLI­NIČ­KE BOL­NI­CE KRI­ŽI­NE U SPLI­TU, GDJE SU PLA­NI­RA­NE UŠTE­DE ENER­GI­JE VE­ĆE OD 50%, A SAD RA­DE NA OP­ĆOJ BOL­NI­CI U KAR­LOV­CU

ral­nim po­dru­čji­ma, pri­mjer iz Kar­lo­vač­ke žu­pa­ni­je je za­nim­ljiv i sa sta­ja­li­šta ener­get­ske učin­ko­vi­tos­ti. “Ima­li smo si­tu­aci­ju da do ne­kih ku­ćans­ta­va ni­je bi­lo ni­kak­ve re­al­ne mo­guć­nos­ti da HEP do­ve­de elek­tro­ener­get­ski ka­bel, pa smo sa 100pos­tot­nim udje­lom fi­nan­ci­ra­li ugrad­nju fo­to­na­pon­skih će­li­ja sna­ge 35 kW na ta ku­ćans­tva, uz pra­te­ći set aku­mu­la­to­ra.

Za re­zer­vu smo sva­kom osi­gu­ra­li i ben­zin­ski agre­gat za slu­čaj du­ljeg raz­dob­lja bez sun­ca. Sva­ko ku­ćans­tvo je do­bi­lo i vi­so­ko­ener­get­ski hlad­njak te po šest šted­nih LED ža­ru­lja. Ta­ko su ta ku­ćans­tva pos­ta­la ener­get­ski go­to­vo sa­mo­dos­tat­na”, na­veo je Mül­ler. Is­tak­nuo je da će za pro­jek­te ener­get­ske učin­ko­vi­tos­ti bi­ti nov­ca i u slje­de­ćem raz­dob­lju. Osim 1,21,3 mi­li­jar­de, ku­na ko­li­ko FZOEU po­di­je­li go­diš­nje gra­đa­ni­ma, tvrt­ka­ma i ins­ti­tu­ci­ja­ma iz vlas­ti­tih pri­ho­da, oče­ku­je se ve­lik no­vac iz EU fon­do­va. Ka­ko bi olak­šao pris­tup nov­cu iz europ­skih fon­do­va, Fond je pre­uzeo ulo­gu po­sred­ni­ka iz­me­đu Bruxel­le­sa i hr­vat­skih ko­ris­ni­ka. Ta­ko će se iz­bje­ći bi­ro­kra­ci­ja ko­ju po­dra­zu­mi­je­va jav­lja­nje na eu­rop­ske fon­do­ve te će no­vac br­že i lak­še na­ći put do ko­ris­ni­ka. FZOEU je je­di­no ogra­ni­čen u pru­ža­nju zna­čaj­ne potpore hr­vat­skim tvrt­ka­ma jer zbog EU ogra­ni­če­nja o ne­do­pu­šte­nim pot­po­ra­ma smi­je jed­noj tvrt­ki da­ti mak­si­mal­no 200.000 eura u tri go­di­ne, što je za ve­li­ke tvrt­ke i nji­ho­ve ve­će pro­jek­te za­ne­ma­ri­vo.

DUŠKO MA­RU­ŠIĆ/PIXSELL

Su­di­oni­ci pa­ne­la 'Op­ti­mi­za­ci­ja i ušte­de kroz ener­get­sku odr­ži­vost'

ZGRA­DE TRO­ŠE 40 POS­TO UKUP­NE ENER­GI­JE I NJI­HO­VOM MO­DER­NI­ZA­CI­JOM, UZ IZ­DAŠ­NE PO­TI­CA­JE FON­DA, MO­ŽE SE UŠTE­DJE­TI VE­LIK NO­VAC. SLIČ­NA SI­TU­ACI­JA JE I U IN­DUS­TRI­JI

Sven Mül­ler

Fond za za­šti­tu oko­li­ša

IMA­MO 200.000 KVA­DRA­TA UGRA­ĐE­NIH FO­TO-TO­PLIN­SKIH KO­LEK­TO­RA, ŠTO JE PU­NO MA­NJE OD EU­ROP­SKOG PRO­SJE­KA. CILJ JE 0,2 KVA­DRA­TA KO­LEK­TO­RA PO STA­NOV­NI­KU

To­mis­lav Or­lić

Teh­no­mont

VA­ŽAN JE TRAN­SFER ZNA­NJA DA BI ENER­GET­SKA UČIN­KO­VI­TOST

BI­LA EFI­KAS­NA. SA ŽU­PA­NI­JOM SUFINANCIRAMO ENER­GET­SKO CER­TI­FI­CI­RA­NJE ZA PO­DU­ZET­NI­KE

Val­ter Po­ro­pat

Is­tar­ska re­gi­onal­na ener. agen­ci­ja

Da­mir Gre­go­ro­vić

tvrt­ka Ru­dar iz Žmi­nja

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.