MI O MARULIĆU I LEKTIRI, A RA­ZVI­JE­NI O ROBOTICI I IN­TER­NE­TU STVA­RI

Dvoj­be sus­ta­va Kon­ku­rent­nost će­mo stvo­ri­ti sa­mo ako iz obra­zov­ne ras­pra­ve uk­lo­ni­mo plit­ki, po­vr­š­ni po­li­tič­ki di­skurs i umjes­to tre­ba li nam Ili­ja­da i Odi­se­ja u ško­li za­pi­ta­mo tre­ba li nam u raz­re­di­ma pa­met­na plo­ča i tablet - ili za po­če­tak, tre­ba­li nam u

Poslovni Dnevnik - - POSLOVNIUZLET - VLA­DI­MIR NIŠEVIĆ vla­di­mir.ni­se­vic@pos­lov­ni.hr

Hr­vat­ski obra­zov­ni sus­tav do­šao je u fo­kus jav­nos­ti da­na ka­da je no­vi pre­mi­jer Ti­ho­mir Ore­ško­vić pred­sta­vio svoj “PowerPo­int plan i pro­gram“Sa­bo­ru i to ka­ko se kas­ni­je saz­na­lo nes­pret­nom po­gre­škom u ko­joj je na­jav­lje­no uki­da­nje struč­ne gru­pe za pro­mje­nu škol­skog cur­ri­cu­lu­ma. Ta­ko je Ti­mov tim sa­svim slučajno us­pio u ono­me u če­mu go­di­ne ra­ni­je ni­su svi – pos­lo­dav­ci, eko­nom­ski struč­nja­ci, me­di­ji... vra­ti­li su pro­blem obra­zo­va­nja u fo­kus jav­nos­ti. I bi­la bi to od­lič­na vi­jest za sve da taj fo­kus opet, po tko zna ko­ji put ni­je po­gre­šan.

Uz duž­no poštovanje pre­ma svi­ma ko­ji ra­de na iz­mje­ni obra­zov­nog cur­ri­cu­lu­ma i ko­ji su se i sa­mi naš­li pod po­li­tič­kim po­ve­ća­lom je­di­no iz ide­olo­ških raz­lo­ga, pos­tav­lja se jed­na­ko pi­ta­nje kao i pri­je ne­ko­li­ko go­di­na – u no­vom cur­ri­cu­lu­mu, kao i u fa­moz­noj obra­zov­noj stra­te­gi­ji gdje su po­tre­be tr­ži­šta ra­da, gdje je pla­ni us­mje­re­nje druš­tve­no gos­po­dar­skog ra­zvo­ja, ili pre­ciz­ni­je, gle­da­mo li mi uop­će da­lje od če­ti­ri go­di­ne, ko­li­ko tra­ju i po­li­tič­ki man­da­ti.

Pri­mje­ra ra­di, in­ter­net stva­ri (IoT) ge­ne­ri­rat će idu­ćih go­di­na u svi­je­tu oko 20 mi­li­jar­di do­la­ra pri­ho­da, ro­bo­ti će u idu­ćih 20ak go­di­na za­mi­je­ni­ti ve­ći­nu pos­lo­va ko­je da­nas poz­na­je­mo, dr­ža­ve uvo­de mi­ni­mal­ni za­jam­če­ni do­ho­dak, a Šved­ska pos­ta­je druš­tvo bez pa­pir­na­tog nov­ca... Eko­nom­ska pa­ra­dig­ma se mi­je­nja, a us­pješ­ne (bo­ga­te) na­ci­je, su­oče­ne s br­zim teh­no­lo­škim na­pret­kom, ve­ći­nu svog tru­da ula­žu u pri­la­god­bu no­vim tren­do­vi­ma. S dru­ge stra­ne, Hr­vat­ska tek tre­ba od­go­vo­ri­ti na pi­ta­nje ho­će li Marko Ma­ru­lić bi­ti dio obvez­ne ili fa­kul­ta­tiv­ne lek­ti­re.

Tom pi­ta­nju po­sve­će­ne su in­for­ma­tiv­ne emi­si­je na te­le­vi­zi­ji, ret­ci i ret­ci no­vin­skih tek­s­to­va, ra­dij­ske emi­si­je i po­ve­ći dio hr­vat­skog web pros­to­ra. Vi­jes­ti­ma - od ko­jih tre­ba iz­dvo­ji­ti ba­rem dvi­je, po­put uči­te­lji­ca ko­ja je sa­ma na­pra­vi­la pametnu uči­oni­cu i ini­ci­ja­ti­ve Ne­na­da Ba­ki­ća da se u ško­le uve­de ro­bo­ti­ka – po­sve­će­no je sve­ga ne­ko­li­ko mi­nu­ta. Umjes­to da se net­ko za­pi­tao ka­ko je­di­no i sa­mo mi uvi­jek na­pri­jed ide­mo ini­ci­ja­ti­vom po­je­din­ca ko­je­mu dr­ža­va naj­češ­će pos­tav­lja pre­pre­ke i koč­ni­ce umjes­to da ga po­dr­ža­va i gu­ra, po­no­vo su se svi okre­nu­li kla­si­ci­ma knji­žev­nos­ti ko­je su ovaj pu­ta čak us­pje­li pre­tvo­ri­ti u dnevnopolitičku trivijalnost. Još je­dan te­ma ko­ju smo us­pje­li ba­na­li­zi­ra­ti i pos­la­ti u ras­pra­vu po lo­kal­nim ka­fi­ći­ma.

Ta­ko se poz­na­ta “bir­ti­ja­ška pa­ra­dig­ma” iz os­ta­lih druš­tve­nih po­dru­čja, po­la­ko ali si­gur­no pre­se­li­la i u obra­zo­va­nje, zad­nje mjes­to obra­ne na ko­jem gu­bi­mo bit­ku, a ko­je je mo­glo uči­ni­ti ne­što za na­šu dje­cu.

Za­pi­ta­ju li se ika­da čla­no­vi Mi­la­no­vi­će­va, Ka­ra­mar­ko­va, ili Ti­mo­va ti­ma na ko­ji će na­čin na­ša dje­ca bi­ti kon­ku­rent­na unu­tar Eu­rop­ske uni­je? Ako za pri­mjer uz­me­mo po jed­nog Ni­jem­ca, Fran­cu­za i Hr­va­ta ko­ji ove go­di­ne za­po­či­nju svoj du­gi obra­zov­ni put − ka­ko, gdje i s ko­jim vje­šti­na­ma će oni ra­di­ti za dva­de­se­tak go­di­na? Ho­će li mla­di Ni­je­mac i Fran­cuz otvo­ra­ti svo­ju tvrt­ku ko­ja se ba­vi vi­so­kim teh­no­lo­gi­ja­ma, ba­ra­ta­ti in­ter­ne­tom stva­ri i pro­gra­mi­ra­ti svo­je ro­bo­te, a mla­di Hr­vat če­ka­ti u ba­ki­nom apart­ma­nu ka­da će oni sti­ći na go­diš­nji i os­ta­vi­ti mu ko­ji eu­ro.

Kon­ku­rent­nost dr­ža­ve ni­ka­da ne­će­mo stvo­ri­ti na jed­nom Rim­cu ili Mrvošu (elek­trič­nom auto­mo­bi­lu i pa­met­noj klu­pi), ako oni bu­du iz­nim­ke. Kon­ku­rent­nost će­mo stvo­ri­ti sa­mo ako iz obra­zov­ne ras­pra­ve uk­lo­ni­mo plit­ki, po­vr­š­ni po­li­tič­ki di­skurs i umjes­to tre­ba li nam Ili­ja­da i Odi­se­ja u ško­li za­pi­ta­mo tre­ba li nam u raz­re­di­ma pa­met­na plo­ča i tablet ili za po­če­tak, tre­ba­li nam u uči­oni­ca­ma bes­pla­tan WiFi.

KON­KU­RENT­NOST DR­ŽA­VE NI­KA­DA NE­ĆE­MO STVO­RI­TI NA JED­NOM RIM­CU ILI MRVOŠU, AKO ONI BU­DU IZ­NIM­KE PO­NOV­NO SU SE SVI OKRE­NU­LI KLA­SI­CI­MA KNJI­ŽEV­NOS­TI KO­JE SU OVOG PU­TA ČAK US­PJE­LI PRE­TVO­RI­TI U DNEVNOPOLITIČKU TRIVIJALNOST

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.