OT­PAD NI­JE SME­ĆE

GRAD VA­RA­ŽDIN OD 2013. IMA JE­DAN OD NAJ­BO­LJIH SUS­TA­VA GOS­PO­DA­RE­NJA NOVONASTALIM OT­PA­DOM

Poslovni Dnevnik - - POSLOVNIUZLET 2016. -

Ka­ko Va­ra­ždin po­ma­že svo­jim po­du­zet­ni­ci­ma i brt­ni­ci­ma?

Po­ma­že­mo im kroz vi­še kre­dit­nih li­ni­ja ko­ji­ma su­bven­ci­oni­ra dio re­dov­ne ka­ma­te na po­du­zet­nič­ke kre­di­te.

Nji­ma smo na­mi­je­ni­li Pro­gram kre­di­ti­ra­nja po­du­zet­ni­ka – Va­ra­ždin PBZ 2012 te Pro­gram kre­di­ti­ra­nja po­du­zet­ni­ka –Va­ra­ždin PBZ 2014, te­me­ljem ko­jih je pla­si­ra­no čak 70 kre­di­ta po jed­noj od naj­po- volj­ni­jih ka­mat­nih sto­pa. Sred­stva po tim kre­di­ti­ma ko­ri­šte­na su u 19 slu­ča­je­va za inves­ti­ci­je, šest po­du­zet­ni­ka is­ko­ris­ti­lo je pri­li­ku za do­la­zak do sred­sta­va ko­ji­ma su fi­nan­ci­ra­li ula­ga­nje i obrt­na sred­stva, dok je njih 45 is­ko­ri­šte­no u na­mje­nu obrt­nih sred­sta­va. Do sa­da je kroz ta dva pro­gra­ma pla­si­ra­no go­to­vo 35 mi­li­ju­na ku­na sred­sta­va po­du­zet­ni­ci­ma gdje je Grad par­ti­ci­pi­rao s go­to­vo dva mi­li­ju­na ku­na su­bven­ci­je ka­ma­ta.

Tre­ba spo­me­nu­ti i Po­du­zet­nič­ki fond Gra­da Va­ra­ždi­na i bes­po­vrat­ne potpore ko­je se do­dje­lju­ju obrt­ni­ci­ma i po­du­zet­ni­ci­ma pu­tem jav­nog po­zi­va. U 2016. u pro­ra­ču­nu Gra­da Va­ra­ždi­na pla­ni­ra­na su sred­stva u iz­no­su od 665.000 ku­na za su­bven­ci­ju ka­ma­ta po­du­zet­nič­kih kre­di­ta. Uko­li­ko se tom iz­no­su pri­bro­ji i iz­nos od 200.000 ku­na za Po­du­zet­nič­ki fond do­la­zi­mo do iz­no­sa od 865.000 ku­na ko­je Grad Va­ra­ždin di­rek­t­no da­je svo­jim po­du­zet­ni­ci­ma.

Pro­gra­mom mje­ra po­ti­ca­nja ra­zvo­ja gos­po­dar­stva na po­dru­čju Gra­da Va­ra­ždi­na te Od­lu­kom o uvje­ti­ma pro­da­je zem­lji­šta i po­ti­ca­nju inves­ti­ci­ja u gos­po­dar­skog zo­ni Bre­zje Grad Va­ra­ždin stra­te­ški se opre­di­je­lio za po­ti­ca­nje inves­ti­ci­ja i priv­la­če­nje inves­ti­to­ra. Osim kup­nje zem­lji­šta u gos­po­rez­na po­dar­skoj zo­ni Bre­zje po pov­la­šte­nim ci­je­na­ma, Grad je kao do­dat­ne olak­ši­ce inves­ti­to­ri­ma pre­dvi­dio i uma­nje­nje ko­mu­nal­nog do­pri­no­sa, uma­nje­nje ko­mu­nal­ne nak­na­de te pod­mi­re­nje tro­ško­va pre­na­mje­ne zem­lji­šta.

Ka­ko ste ap­sor­bi­ra­li vla­di­nu po­rez­nu re­for­mu, od­nos­no sma­nje­nje po­rez­nih pri­ho­da? Da li ste zbog to­ga mo­ra­li odus­ta­ti od ne­kih pro­je­ka­ta?

Po­rez na do­ho­dak, ko­ji je naj­z­na­čaj­ni­ji pri­hod je­di­ni­ce lo­kal­ne sa­mo­upra­ve i či­ni oko 43 pos­to ukup­nih pri­ho­da pro­ra­ču­na, u 2015. je stu­pa­njem na sna­gu po­rez­nih re­for­mi os­tva­ren u iz­no­su ma­njem za 3,4 mi­li­ju­na ku­na, što je za 3,7 pos­to ma­nje u od­no­su na 2014.

S ob­zi­rom da je u Gra­du Va­ra­ždi­nu za­bi­lje­žen od 2012. na­da­lje trend ras­ta pri­ho­da od po­re­za na do­ho­dak (zna­či po­ve­ća­nje bro­ja za­pos­le­nih), ova re­for­ma je taj trend ne sa­mo za­us­ta­vi­la, već ga je pro­mi­je­ni­la u ne­že­lje­nom smje­ru. Ipak, zbog ras­ta bro­ja za­pos­le­nih i u 2015., Grad Va­ra­ždin je po­rez­nu re­for­mu lak­še pod­nio od ne­kih dru­gih. Ve­ći utje­caj porezna re­for­ma ima­la je na pri­ho­de od po­re­za na pro­met ne­kret­ni­na ko­ji je­sma­njen sa 5,7 mi­li­ju­na ku­na na če­ti­ri mi­li­ju­na ku­na, od­nos­no za 30 pos­to. Uvo­đe­njem mje­ra štednje u pr­vom kvar­ta­lu te ra­ci­ona­li­za­ci­jom pos­lo­va­nja pos­lov­nu 2015. za­vr­ši­li smo s po­zi­tiv­nim re­zul­ta­tom, a od zna­čaj­ni­jih pro­je­ka­ta ni­smo odus­ta­li.

Ka­ko ste ri­je­ši­li pro­blem pri­kup­lja­nja ot­pa­da?

Tu jav­nu us­lu­gu u Gra­du Va­ra­ždi­nu obav­lja tvrt­ka Čis­to­ća, ko­joj je Grad Va­ra­ždin ve­ćin­ski vlas­nik.

Ko­mu­nal­ni ot­pad iz do­ma­ćins­ta­va raz­vr­sta­va se u ti­pi­zi­ra­ne sprem­ni­ke i vre­će na mjes­tu nas­tan­ka po kom­po­nen­ta­ma: ot­pad­ni pa­pir, ot­pad­na plas­ti­ka, ot­pad­no stak­lo, ot­pad­ni tek­s­til, ot­pad­ni me­tal i os­ta­li mi­je­ša­ni ko­mu­nal­ni ot­pad, te se i odvo­je­no pri­kup­lja i odvo­zi spe­ci­jal­nim vo­zi­li­ma.

U tu svr­hu do­ma­ćins­tva in­di­vi­du­al­nog sta­no­va­nja ko­ris­te dvi­je po­su­de za­pre­mi­ne 120 li­ta­ra za se­lek­ti­ra­no od­la­ga­nje ot­pad­nog pa­pi­ra i os­ta­ot­pad­nog log mi­je­ša­nog ko­mu­nal­nog ot­pa­da, od­nos­no vre­će raz­li­či­te za­pre­mi­ne za od­la­ga­nje ot­pad­ne plas­ti­ke, ot­pad­nog stak­la, ot­pad­nog me­ta­la i ot­pad­nog tek­s­ti­la.

Do­ma­ćins­tva u stam­be­nim zgra­da­ma ko­ris­te po­su­de za­pre­mi­ne 1.100 li­ta­ra i to jed­nu na de­set do­ma­ćins­ta­va za od­la­ga­nje os­ta­log mi­je­ša­nog ko­mu­nal­nog ot­pa­da, jed­nu na 20 do­ma­ćins­ta­va za od­la­ga­nje pa­pi­ra, jed­nu na 20 do­ma­ćins­ta­va za od­la­ga­nje ot­pad­ne plas­ti­ke, po­su­de za­pre­mi­ne 2.000 li­ta­ra za od­la­ga­nje ot­pad­nog stak­la, te vre­će raz­li­či­te za­pre­mi­ne za­od­la­ga­nje ot­pad­ne plas­ti­ke, ot­pad­nog me­ta­la i ot­pad­nog tek­s­ti­la.

Na po­dru­čju Gra­da Va­ra­ždi­na ko­mu­nal­ni ot­pad se pri­kup­lja i odvo­zi je­dan­put tjed­no, suk­lad­no pri­hva­će­nom ras­po­re­du odvo­za.

Pri­kup­lja­nje ko­mu­nal­nog ot­pa­da obav­lja se spe­ci­jal­nim se­lec­to vo­zi­li­ma pre­ma ut­vr­đe­nom pla­nu na na­čin da sa­dr­žaj pri­kup­lje­nog ko­mu­nal­nog ot­pa­da odre­đu­je pos­lo­ve dalj­njeg pos­tu­pa­nja.

Pri­kup­lje­ni mi­je­ša­ni ko­mu­nal­ni ot­pad, iz ko­jeg su pri­mar­nom se­lek­ci­jom na mjes­tu nas­tan­ka iz­dvo­je­ne se­kun­dar­ne si­ro­vi­ne, odvo­zi se kon­ce­si­ona­ru na od­la­ga­nje ili zbri­nja­va­nje. Ot­pad či­je se vri­jed­nos­na svoj­stva mo­gu is­ko­ri- sti­ti pri­kup­lja se odvo­je­no od os­ta­log ne­isko­ris­ti­vog ot­pa­da, odvo­zi na obra­du upo­gon za raz­vr­sta­va­nje te na­kon obra­de pre­da­je pre­ra­đi­va­či­ma na dalj­nju obra­du ili opo­ra­bu.

S ob­zi­rom na na­ve­de­no mo­že­mo se po­hva­li­ti da Grad Va­ra­ždin od 2013., a na­ro­či­to od 1. si­ječ­nja 2016., ima je­dan od naj­bo­ljih sus­tav gos­po­da­re­nja novonastalim ot­pa­dom u RH.

Por­tal gra­do­na­čel­nik.hr pro­gla­sio vas je jed­nim od naj­šted­lji­vi­jih hr­vat­skih gra­do­na­čel­ni­ka?

Od sa­mog po­čet­ka man­da­ta zna­čaj­no sam sma­njio sred­stva za re­pre­zen­ta­cij i os­ta­le ne­po­treb­ne tro­ško­ve. Grad Va­ra­ždin je pri­mje­ri­ce 2007. iz­dva­jao za re­pre­zen­ta­ci­ju vi­še od 1,1 mi­li­jun ku­na. Do­la­skom na vlast te smo tro­ško­ve prepolovili pa smo pri­mje­ri­ce 2012. po­tro­ši­li 558 ti­su­ća ku­na. Tak­ve tro­ško­ve sma­nju­je­mo i da­lje iz go­di­ne u go­di­nu, pa smo ta­ko proš­le go­di­ne po­tro­ši­li tek 325 ti­su­ća, dak­le jed­nu tre­ći­nu onog što se tro­ši­lo pri­je mog do­la­ska.

Ne­kad su se ku­po­va­le boce vo­de u ve­li­kim ko­li­či­na, a da­nas gos­ti­ma nu­di­mo na­šu zdra­vu vo­du iz vo­do­vo­da. Pri­je su se u pro­to­ko­lar­ne svr­he pok­la­nja­li zlat­ni­ci,a da­nas tek skrom­ni­ji ali is­to ta­ko efek­t­ni stak­le­ni su­ve­ni­ri.

TREND RAS­TA BRO­JA ZA­POS­LE­NIH I RAST PRI­HO­DA OD PO­RE­ZA NA DO­HO­DAK UBLAŽIO JE NE­GA­TIV­NE PO­S­LJE­DI­CE VLA­DI­NE PO­REZ­NE RE­FOR­ME, A OD NAJ­AV­LJE­NIH ZNAČAJNIHIJ PRO­JE­KA­TA GRAD NI­JE ODUS­TAO PREPOLOVILI SMO TRO­ŠKO­VE RE­PRE­ZEN­TA­CI­JE - PRI­JE SU SE KU­PO­VA­LE BOCE VO­DE A SA­DA TOČIMO IZ VO­DO­VO­DA

Sta­ru grad sve vi­še priv­la­či tu­ris­te

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.