KO­MEN­TAR IN­DUS­TRI­JA ĆE I DA­LJE PA­DA­TI, ALI ULA­GA­ČI SU PRE­VI­ŠE ZA­BRI­NU­TI

Kon­trak­ci­ja Ni­je ne­re­al­no oče­ki­va­ti pad eko­no­mi­je u cje­li­ni, dok ana­li­zi­ra­ju­ći euro­zo­nu, uko­li­ko uz­me­mo u ob­zir pos­to­je­će sla­bos­ti pre­ra­đi­vač­kog sek­to­ra, kao je­di­ni mo­gu­ći po­kre­tač ras­ta na­me­će se sek­tor us­lu­ga

Poslovni Dnevnik - - SVIJET - Ana­li­za

Rast pe­si­miz­ma inves­ti­to­ra u pro­tek­lom raz­dob­lju vid­ljiv je u kon­ti­nu­ira­nom pa­du svjet­skih di­onič­kih in­dek­sa te us­mje­ra­va­nju inves­ti­ci­ja pre­ma si­gur­ni­jim obli­ci­ma imo­vi­ne kao što su zla­to, te dr­žav­ne obvez­ni­ce naj­s­naž­ni­jih svjet­skih eko­no­mi­ja.

Spo­me­nu­to je pri­tom uz­ro­ko­va­lo ne­ko­li­ko čim­be­ni­ka kao što je za­bri­nu­tost oko us­po­ra­va­nja ki­ne­ske eko­no­mi­je te im­pli­ka­ci­ja is­tog na svjet­sku eko­no­mi­ju, ali i sna­žan pad ci­je­na ener­ge­na­ta, ko­ji osim što ima snaž­ne ne­ga­tiv­ne im­pli­ka­ci­je na zem­lje iz­voz­ni­ce naf­te, utje­če i na ne­to uvoz­ni­ke po­put SAD-a, Ja­pa­na i Eu­ro­pe. Pri­tom se na­me­će pi­ta­nje ima li tre­nut­ni pe­si­mi­zam inves­ti­to­ra na svjet­skim tr­ži­šti­ma pod­lo­gu u kre­ta­nji­ma re­al­nih eko­no­mi­ja, te što mo­že­mo oče­ki­va­ti u raz­dob­lju pred na­ma.

Pre­li­je­va­nje pe­si­miz­ma

Op­će­ni­to gle­da­ju­ći, indikatori pos­lov­nog op­ti­miz­ma i oče­ki­va­nja u pre­ra­đi­vač­koj in­dus­tri­ji eurozone, ali i SAD-a i Ja­pa­na, a ko­ji su bi­lje­ži­li ne­što lo­ši­ju iz­ved­bu kra­jem 2015. go­di­ne intenzivirali su svoj pad po­čet­kom go­di­ne. Na­ve­de­no ta­ko im­pli­ci­ra ka­ko ni­je ne­re­al­no oče­ki­va­ti sko­ru kon­trak­ci­ju in­dus­trij­ske pro­izvod­nje, a po­s­lje­dič­no i us­po­ra­va­nje eko­no­mi­ja u cje­li­ni.

Ana­li­zi­ra­ju­ći euro­zo­nu, uko­li­ko uz­me­mo u ob­zir pos­to­je­će sla­bos­ti pre­ra­đi­vač­kog sek­to­ra, kao je­di­ni mo­gu­ći po­kre­tač ras­ta na­me­će se sek­tor us­lu­ga.

Na­ime, iako is­ti su­dje­lu­je sa 76 pos­to u stva­ra­nju bru­to do­da­ne vri­jed­nos­ti eurozone, či­nje­ni­ca je ka­ko su pos­lo­vi us­luž­nog sek­to­ra ujed­no i oni ko­ji su u pro­sje­ku ni­že pla­će­ni, ali i s ni­žom sto­pom ras­ta pro­duk­tiv­nos­ti, a što u slu­ča­ju os­la­nja­nja cje­lo­kup­nog ras­ta pre­te­ži­to na sek­tor us­lu­ga

TA­JA­NA ŠTRIGA

mla­đi ana­li­ti­čar, Hypo Al­pe-Adria-Bank upu­ću­je na ma­njak iona­ko sla­bih in­fla­tor­nih pri­ti­sa­ka (u vi­du ni­žeg sve­ukup­nog pro­sje­ka pla­ća), ali i ni­ži po­ten­ci­jal ras­ta eko­no­mi­je u cje­li­ni.

U SAD-u je slabljenje pre­ra­đi­vač­kog sek­to­ra uz­ro­ko­va­no pr­vens­tve­no snažnijim ras­tom do­la­ra te pa­dom ci­je­na naf­te, pri če­mu sek­tor us­lu­ga ta­ko­đer pos­ta­je glav­ni po­kre­tač ras­ta. Una­toč to­me, is­ti pre­ma po­s­ljed­njim in­di­ka­to­ri­ma oče­ki­va­nja bi­lje­ži bla­go slabljenje, su­ge­ri­ra­ju­ći ka­ko ni­je ne­re­al­no oče­ki­va­ti pre­li­je­va­nje pe­si­miz­ma iz jed­nog sek­to­ra u dru­gi.

Pad di­onič­kih in­dek­sa

Una­toč to­me, tre­nut­ne ra­zi­ne in­di­ka­to­ra po­vje­re­nja u sek­to­ru us­lu­ga os­ta­ju na re­la­tiv­no vi­so­kim ra­zi­na­ma te im­pli­ci­ra­ju so­lid­ne sto­pe ras­ta do­ma­će po­traž­nje u na­do­la­ze­ćem raz­dob­lju.

U svi­je­tlu na­ve­de­nog, pred sre­diš­njim ban­ka­ma vo­de­ćih svjet­skih eko­no­mi­ja pred­sto­ji te­žak za­da­tak po­vrat­ka po­vje­re­nja inves­ti­tor, što je vid­lji­vo i u či­nje­ni­ci da tr­ži­šta pri­li­kom ne­dav­nih in­ter­ven­ci­ja cen­tral­nih ba­na­ka Ja­pa­na i eurozone ni­su re­agi­ra­la na oče­ki­va­ni na­čin.

Na­ime, una­toč to­me što obje ban­ke pro­vo­de eks­pan­ziv­nu mo­ne­tar­nu po­li­ti­ku s ci­ljem slab­lje­nja do­ma­će va­lu­te te po­ti­ca­nja do­ma­ćih tr­ži­šta, po­s­ljed­nje naj­av­lje­ne do­dat­ne mje­re kvan­ti­ta­tiv­nog ot­pu­šta­nja od stra­ne ECB-a, su­prot­no oče­ki­va­nji­ma, utje­ca­le su na pad europ­skih di­onič­kih in­dek­sa dok je eu­ro is­to­dob­no oja­čao.

Slič­na si­tu­aci­ja je bi­la i na­kon što je središnja ban­ka Ja­pa­na obja­vi­la od­lu­ku o uvo­đe­nju ne­ga­tiv­nih ka­mat­nih sto­pa gdje su di­onič­ki in­dek­si tek ini­ci­jal­no po­ras­li, a jen os­la­bio, da bi u da­ni­ma na­kon od­lu­ke za­bi­lje­ži­li su­prot­na kre­ta­nja. Sve u sve­mu, tre­nut­ni po­da­ci, ali i pos­to­je­ća oče­ki­va­nja ne­upit­no uka­zu­ju na odre­đe­ne sla­bos­ti svjet­skih eko­no­mi­ja te su­ge­ri­ra­ju ka­ko mo­že­mo oče­ki­va­ti no­ve re­vi­zi­je oče­ki­va­nja ras­ta na­ni­že.

Una­toč to­me, dok su tre­nut­na kre­ta­nja svjet­skih di­onič­kih in­dek­sa uve­li­ke u skla­du s oni­ma pri­je po­čet­ka kri­ze 2008. go­di­ne, te ta­ko po­ti­ču spe­ku­la­ci­ji o za­čet­ku no­ve kri­ze, dis­kre­pan­ci­je iz­me­đu re­al­nih sta­nja u eko­no­mi­ji os­ta­ju zna­čaj­ne te su­ge­ri­ra­ju ka­ko je tre­nut­ni pe­si­mi­zam inves­ti­to­ra pre­tje­ran.

SLA­BOS­TI SVJET­SKIH EKO­NO­MI­JA SU­GE­RI­RA­JU KA­KO MO­ŽE­MO OČE­KI­VA­TI NO­VE RE­VI­ZI­JE OČE­KI­VA­NJA RAS­TA NA­NI­ŽE U SAD-U JE SLABLJENJE PRE­RA­ĐI­VAČ­KOG SEK­TO­RA UZ­RO­KO­VA­NO PR­VENS­TVE­NO SNAŽNIJIM RAS­TOM DO­LA­RA INDIKATORI POS­LOV­NOG OP­TI­MIZ­MA I OČE­KI­VA­NJA U PRE­RA­ĐI­VAČ­KOJ IN­DUS­TRI­JI EUROZONE, ALI I SAD-A I JA­PA­NA, A KO­JI SU BI­LJE­ŽI­LI NE­ŠTO LO­ŠI­JU IZ­VED­BU KRA­JEM 2015. GO­DI­NE INTENZIVIRALI SU SVOJ PAD PO­ČET­KOM GO­DI­NE

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.