Da­rio Pu­ljiz, Spa­čva

Smi­ju nam se u oči oni ko­ji su do­bi­li su­bven­ci­je, va­ni to ne bi iš­lo

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - DAR­KO BI­ČAK dar­ko.bi­cak@pos­lov­ni.hr

Hr­vat­ska drv­na in­dus­tri­ja po­s­ljed­njih go­di­na svje­do­či opo­ra­vak kroz sve ve­ći iz­voz na­mje­šta­ja, po­lu­pro­izvo­da, ali, na ža­lost, i sa­me si­ro­vi­ne u obli­ku da­sa­ka i tru­pa­ca. Ob­nov­lji­vi iz­vor ener­gi­je, od­nos­no drv­na sječ­ka i pe­le­ti, pos­ta­li su ve­li­ka pri­li­ka za do­ma­će pro­izvo­đa­če, a pi­onir tog biz­ni­sa vin­ko­vač­ka je Spa­čva. Ko­li­ko je biomasa da­nas važ­na za drv­nu in­dus­tri­ju te kak­va je si­tu­aci­ja u Spa­čvi i drv­noj in­dus­tri­ji op­će­ni­to, raz­go­va­ra­li smo s Da­ri­om Pu­lji­zom, pred­sjed­ni­kom Upra­ve.

Već tjed­ni­ma Hr­vat­ski drv­ni klaster i udru­ga pro­izvo­đa­ča pe­le­ta CRO­BI­OM upo­zo­ra­va­ju no­vog mi­nis­tra gos­po­dar­stva na ne­za­ko­ni­tu do­dje­lu kvo­ta za ko­ge­ne­ra­ci­je na bi­oma­su i tra­že reviziju. I Spa­čva se kan­di­di­ra­la, no os­ta­li ste is­pod cr­te, za­što?

Za­kas­ni­li smo s po­nu­dom če­ti­ri sa­ta, ta­ko su nam rek­li. Tra­ži­li smo kogeneraciju sna­ge 3MW, prem­da to­plin­ske ener­gi­je tro­ši­mo za 10 MW. Na­ime, na­mje­ra­va­li smo za­mi­je­ni­ti dio sta­rih pos­tro­je­nja jer nam je go­diš­nji tro­šak stru­je oko 12 mi­li­ju­na ku­na. To­pli­nu ko­ju bi­smo pro­izvo­di­li ko­ris­te­ći ot­pad­nu si­ro­vi­nu iz na­še pro­izvod­nje is­ko­ris­ti­li bi­smo u ci­je­los­ti u vlas­ti­tim su­ši­oni­ca­ma kroz ci­je­lu go­di­nu, bez os­ci­la­ci­ja u po­troš­nji. Spa­čva za­poš­lja­va 750 oso­ba, no­va ko­ge­ne­ra­ci­ja bi po­bolj­ša­la na­šu kon­ku­rent­nost u iz­vo­zu, no ni­smo us­pje­li. Ne­ki je­su, a mno­gi jav­no dos­tup­ni de­ta­lji upu­ću­ju na to da su kvo­te do­bi­li ne­za­ko­ni­to. Ne­ću ni­ko­ga pro­zi­va­ti, sa­mo ću pi­ta­ti bi li ko­ge­ne­ra­ci­je iza ko­jih na­vod­no sto­ji ino­zem­ni ka­pi­tal mo­gle ra­di­ti u Aus­tri­ji, Fin­skoj ili Nje­mač­koj? Od­go­vor ne tre­bam, znam da ne bi mo­gle. Smi­ju nam se u oči po­du­zet­ni­ci ko­ji za svo­je ko­ge­ne­ra­ci­je do­bi­va­ju su­bven­ci­je iz pro­ra­ču­na, zbog njih usko­ro će svim ku­ćans­tvi­ma u RH ra­čun za stru­ju po­sku­pje­ti u pro­sje­ku 30 ku­na. Ka­žu ne is­pu­šta­ju to­pli­nu u zrak, a ove zi­me sni­jeg je za­tr­pao Vin­kov­ce i Slavonski Brod, no ni­je ga bi­lo u ši­ro­kom lu­ku oko no­ve sla­von­ske ko­ge­ne­ra­ci­je.

Ko­li­ko su pe­le­ti da­nas važ­ni za hr­vat­sku drv­nu in­dus­tri­ju?

Pe­le­te i bri­ke­te tre­ba sagledati ma­lo ši­re, a ne sa­mo u kon­tek­s­tu važ­nos­ti za drv­nu in­dus­tri­ju. Bi­oener­gen­ti, od pri­kup­lja­nja si­ro­vi­ne za pro­izvod­nju, pre­ko pro­izvod­nje i dis­tri­bu­ci­je do upo­tre­be, do­no­se i ne­ke dru­ge ko­ris­ti ko­je ima­ju po­zi­ti­van utje­caj eko­lo­škog, so­ci­jal­nog, de­mo­graf­skog i eko­nom­skog ka­rak­te­ra. Us­to što je iz­vor eko­no­mič­ni­jeg gri­ja­nja, pe­let je CO2 ne­utra­lan ener­gent, što je nje­go­va ne­dos­tiž­na pred­nost nad fo­sil­nim go­ri­vi­ma. Pri­kup­lja­nje si­ro­vi­ne i pro­izvod­nja bi­oener­ge­na­ta odvijaju se na ru­ral­nim po­dru­čji­ma, a po­ve­ća­nom pri­mje­nom bi­oener­ge­na­ta za­poš­lja­va se lo­kal­no sta­nov- niš­tvo, za­us­tav­lja iseljavanje, utje­če se na na­ta­li­tet. I na kra­ju, upo­tre­bom bi­oener­ge­na­ta šte­di se i do 50 pos­to tro­ško­va gri­ja­nja. Ušte­đe­ni no­vac mo­že se us­mje­ri­ti u inves­ti­ci­je ili osob­nu po­troš­nju, u tom lan­cu stva­ra­ju se no­va rad­na mjes­ta, po­bolj­ša­va pu­nje­nje lo­kal­nih i na­ci­onal­nog pro­ra­ču­na, uz po­zi­ti­van utje­caj na BDP. Iz­voz pe­le­ta ni­je do­bar za za­jed­ni­cu, ali je da­nas nu­žan jer još ne­ma to­li­ko ener­get­skih pos­tro­je­nja u Hr­vat­skoj ko­ji bi to po­tro­ši­li. Ka­da izvo­zi­mo pe­let, izvo­zi­mo ki­sik. Al­ter­na­ti­va je uvoz pli­na i naf­te, uvoz CO2, i loš utje­caj na plat­nu bi­lan­cu zem­lje.

Ka­ko se Spa­čva od­lu­či­la na pro­izvod­nju pe­le­ta i ko­li­ko je to pro­mi­je­ni­lo smjer pos­lo­va­nja?

Pro­izvod­nja pe­le­ta za drv­nu in­dus­tri­ju ima ve­li­ku važ­nost, po­ve­ća­va is­ko­ri­šte­nje si­ro­vi­ne dos­lov­no bez ot­pa­da. Ti­me se po­ve­ća­va kon­ku­rent­nost drv­ne in­dus­tri­je u svim fun­da­men­tal­nim di­je­lo­vi­ma, ali i ot­por­nost na kri­ze. Na­rav­no bi­lo je i te­ško­ća, no naj­vi­še vre­me­na ulo­ži­li smo u iz­grad­nju svi­jes­ti lju­di da pri­hva­te no­vi ener­gent, za no­vi brend uze­li smo sim­pa­tič­nu ma­sko­tu Žir­ka, jer na­ši pe­le­ti su je­di­ni na tr­ži­štu s 90pos­tot­nom si­ro­vi­nom od hras­ta.

U kak­voj je po­zi­ci­ji Spa­čva da­nas, na­kon pred­ste­čaj­ne na­god­be?

Već smo tri go­di­ne sta­bil­na kom­pa­ni­ja, ko­ja ra­di is­klju­či­vo fi­nal­ni pro­izvod, iz kru­ga tvor­ni­ce ne iz­la­zi ni­ti jed­na da­ska, a ne­što što je ne­ka­da bio drv­ni ot­pad da­nas se pre­ra­đu­je u pe­le­te i bri­ke­te. Pot­pu­no smo sta­bi­li­zi­ra­li pos­lo­va­nje, ulo­ži­li zna­čaj­na sred­stva u teh­no­lo­šku ob­no­vu, asor­ti­man pro­izvod­nje pri­la­go­di­li zah­tje­vi­ma 32 iz­voz­na tr­ži­šta na tri kon­ti­nen­ta. Naj­vi­še smo ipak po­nos­ni na iz­grad­nju ko­lek­ti­va u svim di­je­lo­vi­ma kom­pa­ni­je ta­ko da kup­ce pre­tva­ra­mo u part­ne­re. Kup­ce tre­ba­mo i tra­ži­mo, ali ugod­ni­je je ra­di­ti s part­ne­rom. Ku­pac ode i do­đe, part­ner se uvi­jek vra­ća.

Da­nas ima­mo 170 za­pos­le­nih vi­še ne­go 2013. Uz ve­li­ku pri­mje­nu ra­ci­ona­li­za­ci­je i uvo­đe­nje no­vih teh­no­lo­gi­ja sma­tram da je to zna­čaj­no os­tva­re­nje. La­ni smo u stal­ni rad­ni od­nos pri­mi­li i 15 vi­so­ko­obra­zo­va­nih mla­dih lju­di. U po­du­ze­ću dje­lu­ju tri sin­di­ka­ta s oko 400 čla­no­va, po­ti­če­mo so­ci­jal­ni di­ja­log, me­đu ri­jet­kim smo drv­nim in­dus­tri­ja­ma u Hr­vat­skoj ko­je ima­ju pot­pi­san kuć­ni ko­lek­tiv­ni ugo­vor. Pro­sjek pla­će u Spa­čvi je 17% ve­ći od pro­sje­ka pla­će u do­ma­ćoj drv­noj in­dus­tri­ji i 10% ve­ći od pro­sje­ka pla­će u Vu­ko­var­sko­sri­jem­skoj žu­pa­ni­ji. Pri­hod u 2015. je iz­no­sio 163 mi­li­ju­na ku­na, 99% od pro­da­je fi­nal­nih pro­izvo­da.

U ko­jem smje­ru oče­ku­je­te da će se ra­zvi­ja­ti hr­vat­ska drv­na in­dus­tri­ja u idu­ćih pet go­di­na?

Oče­ku­jem sta­bi­lan ra­zvoj glav­nih igra­ča drv­ne in­dus­tri­je, po­ve­ća­nje fi­na­li­za­ci­je, uvo­đe­nje no­vih teh­no­lo­gi­ja i filozofija u pro­izvod­nji. Oče­ku­jem do­no­še­nje i od­go­va­ra­ju­ćih stra­te­gi­ja ra­zvo­ja drv­ne in­dus­tri­je i za­ko­na. U slje­de­ćem raz­dob­lju mo­ra­mo na­ći na­či­na uves­ti no­ve mla­de vi­so­ko­obra­zo­va­ne lju­de na tr­ži­šte i po­mo­ći im da se os­po­so­be iz­gra­di­ti na­šu drv­nu in­dus­tri­ju onak­vom kak­vom smo je mi že­lje­li. Kad bi­smo do­bro sa­gle­da­li sve po­zi­tiv­ne stra­ne ko­ju do­no­si drv­na in­dus­tri­ja u cje­li­ni, pro­izvod­nja ob­nov­lji­vih ener­ge­na­ta i nje­zin utje­caj na eko­lo­gi­ju, ru­ral­ni ra­zvoj, i sve što ide uz to, po­ka­za­lo bi se da bi sma­nje­nje PDVa na bi­oener­gen­te do­ni­je­lo vi­še sred­sta­va u pro­ra­čun ne­go što se na pr­vi po­gled či­ni. U tom pros­to­ru vi­dim i po­zi­ci­ju Spa­čve kao važ­nog čim­be­ni­ka hr­vat­ske drv­ne in­dus­tri­je.

ZA­KAS­NI­LI SMO S PO­NU­DOM

ČE­TI­RI SA­TA! TRA­ŽI­LI SMO KOGENERACIJU OD 3MW, KANILI SMO ZA­MI­JE­NI­TI DIO POS­TRO­JE­NJA JER NAM JE GO­DIŠ­NJI TRO­ŠAK STRU­JE OKO 12 MI­LI­JU­NA KU­NA

U PROŠ­LE TRI GO­DI­NE POT­PU­NO SMO STA­BI­LI­ZI­RA­TI

POS­LO­VA­NJE I ULO­ŽI­LI U TEH­NO­LO­ŠKU OB­NO­VU, ASOR­TI­MAN SMO PRI­LA­GO­DI­TI ZAH­TJE­VI­MA 32 TR­ŽI­ŠTA NA KO­JA IZVO­ZI­MO

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.