KRE­ATIV­NOST JE POD­LO­GA ZA INO­VA­CI­JE KO­JE SU PRIMIJENJENA KRE­ATIV­NOST

Ve­li­mir Sri­ća, pro­fe­sor za­gre­bač­kog Eko­nom­skog fa­kul­te­ta obja­vio je svo­ju 76. knji­gu pod nas­lo­vom Cre­ati­vity and in­no­va­ti­on ma­na­ge­ment

Poslovni Dnevnik - - SVIJET - MARTA DUIĆ 2 marta.du­ic@pos­lov­ni.hr

Ve­li­mir Sri­ća, pro­fe­sor Eko­nom­skog fa­kul­te­ta u Za­gre­bu me­đu ri­jet­kim je hr­vat­skim auto­ri­ma ko­ji re­do­vi­to objav­lju­je knji­ge i na en­gle­skom je­zi­ku. Nje­go­va naj­no­vi­ja knji­ga, 76. po re­du, ujed­no je i pr­vo is­klju­či­vo di­gi­tal­no iz­da­nje pod nas­lo­vom: Cre­ati­vity and in­no­va­ti­on ma­na­ge­ment: A Storytel­ling Ap­pro­ach, 2016, Kind­le Sto­re na Ama­zo­nu. Ot­krio nam je ko­li­ko je kre­ativ­nost da­nas važ­na i zas­tup­lje­na u druš­tvu, ka­ko ju po­ti­ca­ti, ko­li­ko je neo­p­hod­na ino­va­tiv­nost u gos­po­dar­stvu te ka­ko je is­ko­ris­ti­ti ako ste li­der ti­ma.

Na ko­je na­či­ne je u ve­ćim rad­nim ko­lek­ti­vi­ma naj­lak­še po­ti­ca­ti kre­ativ­nost za­pos­le­ni­ka?

Kre­ativ­no raz­miš­lja­nje te­me­lji se na osje­ća­ju slo­bo­de i uk­la­nja­nju men­tal­ne auto­cen­zu­re. Ono po­či­va na miš­lje­nju ko­je opi­su­je flek­si­bil­nost, otvo­re­nost i sklo­nost is­tra­ži­va­nju. Kre­ativ­ni smo kad mo­že­mo re­de­fi­ni­ra­ti pro­blem ko­ji ne zna­mo ri­je­ši­ti ta­ko da na­đe­mo na­čin na ko­ji će pos­ta­ti rje­šiv. Naj­bo­lje ide­je pa­da­ju nam na pa­met kad od­ba­ci­mo uho­da­ne pu­to­ve raz­miš­lja­nja i po­gle­da­mo pro­blem ona­ko ka­ko ga ina­če ne bi gle­da­li.

Upra­vo na tim ide­ja­ma te­me­lje se me­to­de po­ti­ca­nja kre­ativ­nos­ti. One su re­zul­tat psi­ho­lo­ških is­tra­ži­va­nja, is­kus­tva, po­ku­ša­ja i po­gre­ša­ka, slu­čaj­ne ge­ni­jal­nos­ti ili stras­ti da se ne odus­ta­je već hra­bro kre­ne is­po­čet­ka, no­vim i ori­gi­nal­nim sta­za­ma.

Da­nas to po­du­ze­ća ra­de ta­ko da stva­ra­ju tolerantnu or­ga­ni­za­cij­sku kulturu u ko­joj se ide­je ci­je­ne i dje­lat­ni­ci ‘igra­ju’, ta­ko da stvo­re in­ku­ba­to­re i ak- ce­le­ra­to­re za svo­je ‘kre­ativ­ce’ i da­ju im pri­go­du da ta­mo ra­zvi­ja­ju no­ve pro­izvo­de i us­lu­ge, ta­ko da do­vo­de gos­te ko­ji će pri­mje­rom vlas­ti­tih ino­va­ci­ja po­ka­zi­va­ti efek­te kre­ativ­nos­ti, da na­gra­đu­ju ino­va­to­re i stal­no uče na po­gre­ška­ma.

Iz va­šeg is­kus­tva mo­že li se kre­ativ­nost 'na­uči­ti'?

Pos­to­ji op­će uvje­re­nje da su do­bre ide­je pri­vi­le­gij ri­jet­kih ge­ni­ja. Kad se spo­me­ne kre­ativ­nost, ve­ći­na lju­di po­mis­li na Le­onar­da i Mic­he­lan­ge­la, Edi­so­na, Tes­lu, Ste­va Job­sa i dru­ge je­dins­tve­ne ta­len­te ko­ji su ople­me­ni­li svi­jet ino­va­ci­ja­ma, teh­no­lo­ške, umjet­nič­ke ili znans­tve­ne pri­ro­de.

Je li to uvje­re­nje toč­no? Na pi­ta­nje „ra­đa­ju li se kre­ativ­ci, ili se mo­gu stvo­ri­ti uče­njem i vjež­ba­njem“, ja nu­dim od­go­vor „da“. I jed­no i dru­go. Ni­smo li se ro­di­li s ta­len­tom, bit će nam te­že. No ako ne vjež­ba­mo, ne is­tra­žu­je­mo i ne ku­ša­mo ‘pro­bu­di­ti‘svi­jet ide­ja u na­ma, on će os­ta­ti za­tom­ljen i sa­kri­ven. Sva­ki je čo­vjek kre­ati­van. Raz­li­ka je je­di­no u stup­nju i ko­li­či­ni. Ne­ki će lju­di br­zo i la­ko ‘os­lo­bo­di­ti’ svoj kre­ativ­ni po­ten­ci­jal, dru­gi će ga ko­či­ti auto­cen­zu­rom. Tre­ći će tek ‘uz mno­go mu­ke do­ći do na­uke’.

Pos­to­je broj­ne me­to­de ko­je po­ti­ču na inven­tiv­no miš­lje­nje. Nji­ho­vo poz­na­va­nje ko­ris­no je svi­ma, a po­seb­no oni­ma či­ji ži­vot i po­sao ovi­se o ino­va­ci­ja­ma. Ako nas i ne­će na­uči­ti le­tje­ti vlas­ti­tim kri­li­ma, mo­že nam po­ka­za­ti ka­ko da sko­či­mo u zrak mot­kom, ili iz avi­ona pa­do­bra­nom, ka­ko da iz­ra­di­mo ba­lon, ce­pe­lin, je­dri­li­cu, zma­ja, sve­mir­sku ra­ke­tu, ili, ka­ko da ku­pi­mo avi­on­sku kar­tu.

Ko­li­ko je kre­ativ­nost da­nas važ­na u gos­po­dar­stvu? Je li joj sta­tus bo­lji ili lo­ši­ji ka­ko vri­je­me pro­la­zi?

Da­nas su u svi­je­tu us­pješ­na sa­mo gos­po­dar­stva te­me­lje­na na ino­va­ci­ja­ma (In­no­va­ti­on­dri­ven Eco­no­mi­es). Is­to vri­je­di i za po­du­ze­ća, bi­la ona ve­li­ka ili ma­la. Nji­hov glo­bal­ni, a sve vi­še i lo­kal­ni us­pjeh pri­je sve­ga ovi­si o spo­sob­nos­ti ino­vi­ra­nja. Glav­ni iz­vor kon­ku­rent­ske pred­nos­ti je kre­ativ­nost, spo­sob­nost stva­ra­nja i ra­zvo­ja no­vih pro­izvo­da i us­lu­ga. GosŽELJKO

DA­NAS HRA­BRE TVRT­KE PO­TI­ČU KRE­ATIV­NOST SVO­JIH ZA­POS­LE­NI­KA TA­KO DA STVA­RA­JU TOLERANTNU OR­GA­NI­ZA­CIJ­SKU STRUK­TU­RU U KO­JOJ SE CI­JE­NE IDE­JE I DJE­LAT­NI­CI SE ‘IGRA­JU’

po­dar­stvo i po­du­ze­ća us­pješ­na su ono­li­ko ko­li­ko to omo­gu­ća­va ‘ino­va­cij­ski ka­pa­ci­tet’ nji­ho­vog okru­že­nja.

Nje­ga či­ni kva­li­te­ta znans­tve­no­is­tra­ži­vač­kih ins­ti­tu­ci­ja, ula­ga­nje u is­tra­ži­va­nje i ra­zvoj tvrt­ki, su­rad­nja sve­uči­li­šta i in­dus­tri­je, ras­po­lo­ži­vost znans­tve­ni­ka i in­že­nje­ra, broj pa­te­na­ta, kva­li­te­ta iz­o­braz­be i stu­panj za­šti­te in­te­lek­tu­al­nog vlas­niš­tva.

Kod nas kre­ativ­nost i ino­va­ci­je, na­ža­lost, ni­su shva­će­ne kao pri­ori­tet broj je­dan, za­to i ka­ska­mo za ra­zvi­je­nim svi­je­tom, vi­še ne­go pri­je.

Ka­ko uprav­lja­ti ino­va­tiv­noš­ću i kre­ativ­noš­ću ako ste le­ader ti­ma?

Us­pješ­ni kre­ativ­ni tim us­mje­ren je pre­ma kva­li­te­ti. U nje­mu li­der mo­ra stvo­ri­ti uvje­re­nje da ni­šta ni­je ta­ko do­bro da se ne bi mo­glo po­bolj­ša­ti. Za­to se po­seb­na paž­nja po­sve­ću­je in­di­vi­du­al­nim ta­len­ti­ma čla­no­va, pru­ža­ju­ći im mo­guć­nost da se što vi­še is­ka­žu. U kre­ativ­nom ti­mu vo­đa nas­to­ji stvo­ri­ti po­ti­caj­no okru­že­nje za ra­zvoj no­vih ide­ja. Po­seb­na se briga po­sve­ću­je iz­o­braz­bi i ra­zvo­ju ino­va­cij­skog po­ten­ci­ja­la.

Kre­ativ­ni tim tra­ži slo­bo­du, sa­mos­tal­nost i auto­ri­tet, ali i od­go­vor­nost za re­zul­ta­te. Za­to nje­go­va us­pješ­nost ovi­si o slo­bod­nom pro­to­ku in­for­ma­ci­ja.

Dok u auto­ri­ta­tiv­noj or­ga­ni­za­ci­ji še­fo­vi blo­ki­ra­ju in­for­ma­ci­je, u kre­ativ­nom se ti­mu raz­go­va­ra otvo­re­no i nes­pu­ta­no, u inven­tiv­noj at­mo­sfe­ri u ko­joj je lak­še ri­je­ši­ti i naj­te­že pro­ble­me.

Uprav­lja­nje us­pješ­nim gru­pa­ma te­me­lji se na pri­mje­ru ru­ko­vod­stva. Li­de­ri kre­ativ­nih ti­mo­va ima­ju vi­zi­ju i zna­ju po­tak­nu­ti su­rad­ni­ke da ju pri­hva­te i sli­je­de. Oda­ni su pos­lu, ori­gi­nal­ni, ne­za­vis­nog du­ha, flek­si­bil­ni i sa­mo­po­uz­da­ni.

Vo­đe­nje ti­ma pu­tem do­brog pri­mje­ra (Le­ader­ship by Exam­ple) jed­na je od naj­važ­ni­jih me­to­da uprav­lja­nja kre­ativ­nom sku­pi­nom.

Što ka­da kre­ativ­nos­ti i ino­va­tiv­nos­ti po­nes­ta­ne, od­nos­no mo­že li je nes­ta­ti?

Svi lju­di su po­ten­ci­jal­no kre­ativ­ni, ne­ki vi­še, a ne­ki ma­nje. Za­to kre­ativ­nost ne mo­že ni­ti nas­ta­ti ni­ti nes­ta­ti, već se mo­že pro­bu­di­ti ili po­tis­nu­ti, sti­mu­li­ra­ti ili za­ko­či­ti. U sva­kod­nev­nom go­vo­ru, kre­ativ­nost i ino­va­ci­ja ko­ris­te se kao si­no­ni­mi. Me­đu­tim, ta se dva poj­ma raz­li­ku­ju pa se mo­že re­ći da je kre­ativ­nost pro­izvod­nja no­vih ide­ja neo­vis­no o pri­mje­nji­vos­ti, dok je ino­va­ci­ja tran­sfor­ma­ci­ja no­vih ide­ja u (ko­ris­ne) pro­izvo­de ili us­lu­ge.

Druk­či­je re­če­no, kre­ativ­nost je pod­lo­ga za ino­va­ci­je, a ino­va­ci­je su primijenjena kre­ativ­nost. Sva­ka kre­ativ­na ide­ja ne mo­ra pos­ta­ti ino­va­ci­ja, ali ne­ma ino­va­ci­ja bez kre­ativ­nos­ti. Po ana­lo­gi­ji, kre­ativ­ni po­je­di­nac smiš­lja ne­što no­vo, a inven­tiv­ni po­je­di­nac ima hti­je­nje, zna­nje i spo­sob­nost da to što je smiš­lje­no, pri­mi­je­ni i re­ali­zi­ra. Za­to je kre­ativ­nost nuž­ni te­melj pro­mje­na, ali sa­ma po se­bi ni­je do­volj­na. Ra­zvoj i na­pre­dak ovi­se o inven­tiv­nim i po­du­zet­nim po­je­din­ci­ma ko­ji će kre­ativ­noj ide­ji udah­nu­ti ži­vot i gur­nu­ti ju na tr­ži­šte.

Ka­ko se mo­že nje­go­va­ti ili po­ti­ca­ti ra­zvoj kre­ativ­nos­ti i ino­va­tiv­nos­ti? Ka­da tre­ba s tim po­če­ti, u ko­joj ži­vot­noj fa­zi i ka­ko taj pro­ces gra­di­ti kroz go­di­ne?

Naj­bo­lje sred­stvo nje­go­va­nja kre­ativ­nos­ti su raz­ne me­to­de po­ti­ca­nja kre­ativ­nog miš­lje­nja. One nas uče ka­ko do­ći do svje­žih ide­ja, ka­ko ot­klo­ni­ti “pro­ble­me u rje­ša­va­nju pro­ble­ma”. Stav­lja­ju nas u po­lo­žaj da mi­je­nja­mo pris­tu­pe i po­mi­če­mo gra­ni­ce ljud­skog zna­nja.

Tje­ra­ju nas da pre­is­pi­ta­mo na­vi­ke i uk­lo­ni­mo utje­caj sta­vo­va, pret­pos­tav­ki, pris­tu­pa, uvje­re­nja, i vri­jed­nos­nih su­do­va ko­ji spu­ta­va­ju ma­štu. Nji­ho­va nas pri­mje­na gu­ra s one stra­ne oči­gled­nog, nu­de­ći ori­gi­nal­na rje­še­nja ko­ja se mo­gu na­ći sa­mo na neo­če­ki­va­nim i neo­bič­nim mjes­ti­ma.

To su me­to­de po­put bra­ins­tor­min­ga, aso­ci­ja­ci­ja, ana­lo­gi­ja, pi­ta­nja, igra­nja ulo­ga, pri­sil­nih ve­za ili bra­inwri­tin­ga.

Nji­ho­va sus­tav­na pri­mje­na na­učit će nas ka­ko lak­še i spon­ta­ni­je ‘pro­izvo­di­ti’ ori­gi­nal­ne ide­je. Os­lo­bo­đe­ni ogra­ni­če­nja kru­tog miš­lje­nja, na­učit će­mo bi­ti kre­ativ­ni­ji. Dio tih me­to­da mo­že se pri­mje­nji­va­ti in­di­vi­du­al­no, dru­ge su us­mje­re­ne na po­ti­ca­nje skup­ne kre­ativ­nos­ti, pa se pri­mje­nju­ju u ti­mo­vi­ma.

Taj pro­ces tre­ba za­po­če­ti u dje­čjem vr­ti­ću, a za­vr­ši­ti dan pri­je smr­ti, jer uvi­jek se mo­že sva­ki pro­blem ko­ji nas mu­či ri­je­ši­ti bo­lje ne­go što mis­li­mo da mo­že. Sa­mo ako se po­tru­di­mo na sve gle­da­ti kroz priz­mu ide­je: do­bro je, ali mo­že bi­ti bo­lje!

Opi­ši­te u ne­ko­li­ko re­če­ni­ca mi­sao vo­di­lju va­še knji­ge Cre­ati­vity and In­no­va­ti­on Ma­na­ge­ment: A storytel­ling ap­pro­ach?

Ra­di se o ma­loj en­cik­lo­pe­di­ji kre­ativ­nos­ti i ino­va­ci­ja pri­mje­nom me­to­de pri­ča­nja pri­ča. Sa­dr­žaj se te­me­lji na opi­si­va­nju ni­za ži­vot­nih is­kus­ta­va i bi­ogra­fi­ja do­ka­za­nih kre­ati­va­ca te po­ku­ša­ju da se či­ta­te­lja po­du­či ka­ko da ra­zvi­je po­du­zet­nič­kog i kre­ativ­nog ‘ge­ni­jal­ca’ u se­bi te pos­tig­ne pos­lov­ni i ži­vot­ni us­pjeh.

KRE­ATIV­NOST JE PRO­IZVOD­NJA IDE­JA A INO­VA­CI­JA JE TRAN­SFOR­MA­CI­JA IDE­JA U PRO­IZVO­DE ILI US­LU­GE

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.