Tren­do­vi se mi­je­nja­ju, ali ula­ga­nje u ener­ge­ti­ku uvi­jek se is­pla­ti

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - DAR­KO BI­ČAK

Ob­nov­lji­vi iz­vo­ri ener­gi­je sta­vi­li su pred iz­a­zov či­tav elek­tro­ener­get­ski sus­tav, ali i či­ta­vu in­dus­tri­ju i druš­tvo, slo­ži­li su se su­di­oni­ci kon­fe­ren­ci­je Pos­lov­nog dnev­ni­ka

Ener­get­ski sek­tor će u na­red­nih 10ak go­di­na bi­ti glav­ni ge­ne­ra­tor inves­ti­ci­ja u Hr­vat­skoj i re­gi­ji, a sa­mo na­ša zem­lja ima po- ten­ci­jal za priv­la­če­nje čak osam mi­li­jar­di eura ula­ga­nja u ener­ge­ti­ku, ka­zao je Mis­lav Ši­ma­to­vić, glav­ni ured­nik Pos­lov­nog dnev­ni­ka na otva­ra­nju Ener­gy Inves­t­ment Fo­ru­ma 2016. ko­ji se u or­ga­ni­za­ci­ji Pos­lov­nog dnev­ni­ka odr­ža­va već tre­ću go­di­nu za­re­dom Ši­ma­to­vić je is­tak­nuo da se pri­je sve­ga ra­di o pro­jek­ti­ma LNG ter­mi­na­la na Kr­ku, ob­nov­lji­vim iz­vo­ri­ma ener­gi­je, ali i ula­ga­nju u kla­sič­ne ener­get­ske po­ten­ci­ja­le i elek­tro­ener­get­sku mre­žu. Upo­zo­rio je da će veliki dio tih pro­jek­ta ovi­sit o ener­get­skoj stra­te­gi­ji no­ve ad­mi­nis­tra­ci­je na če­lu s pre­mi­je­rom Ti­ho­mi­rom Ore­ško­vi­ćem. Zdes­lav Ma­tić, po­moć­nik mi­nis­tra gos­po­dar­stva, ka­zao je da je u zad­njih 10ak go­di­na bi­lo pu­no pri­mje­ra da se ula­ga­lo u in­fras­truk­tu­ru ko­ja je sla­bo ko­ri­šte­na i upit­no tr­žiš­no is­pla­ti­va, a da bi se u na­red­nom raz­dob­lju inves­ti­ci­je tre­ba­le uglav­nom ba­zi­ra­ti na pro­fi­ta­bil­nos­ti. Zbog to­ga bi glav­nu ri­ječ kod no­vih inves­ti­ci­ja tre­ba­le ima­ti Upra­ve tr­go­vač­kih dru­šta­va ko­ja bi on­da i pre­uze­la od­go­vor­nost za us­pješ­nost inves­ti­ci­je. Mi­nis­tar po­du­zet­niš­tva i obr­ta, Dar­ko Hor­vat, slo­žio se da

ENER­GET­SKI SEK­TOR BIT ĆE GLAV­NI GE­NE­RA­TOR INVES­TI­CI­JA U HR­VAT­SKOJ

Mis­lav Ši­ma­to­vić

Pos­lov­ni dnev­nik

bi od­lu­ku o inves­ti­ci­ja­ma tre­ba­la bi­ti do­ne­se­na na Upra­va­ma tvrt­ki, no upo­zo­rio je da pos­to­je stra­te­ške inves­ti­ci­je ko­je, sa­me po se­bi, ni­su nuž­no pro­fi­ta­bil­ne, ali do­no­se veliki be­ne­fit či­ta­vom gos­po­dar­stvu i druš­tvu, te bi od­lu­ku o nji­ma ipak tre­ba­la do­ni­je­ti po­li­ti­ka.

Osi­gu­ra­ti sta­bil­no okru­že­nje

“Ono što su svo­je­dob­no auto­ces­te do­ni­je­le hr­vat­skom gos­po­dar­stvu, a go­vo­rim o do­pri­no­su tog sek­to­ra u BDPu s 6,8 pos­to, sa­da će bi­ti ener­ge­ti­ka. Pos­to­ji re­al­ni sek­tor ko­ji vi­di svo­ju pri­li­ku za za­ra­du i že­li inves­ti­ra­ti u Hr­vat­skoj. Či­nje­ni­ca da je da či­ta­va Eu­ro­pa, pa ta­ko i Hr­vat­ska, ne­ma do­volj­no ener­gi­je, bi­lo da go­vo­ri­mo o naf­ti, pli­nu ili elek­trič­noj ener­gi­ji. Zna­či da kup­ci pos­to­je. Is­to ta­ko pos­to­ji i veliki in­te­res ka­pi­ta­la da se oplodi u ener­ge­ti­ci. Ako ide­te u ne­ku ve­li­ku ban­ku tra­ži­ti kre­dit za ne­ki svoj pos­lov­ni pro­jekt, ka­ma­ta će bi­ti na ra­zi­ni 57 pos­to. No, ako se ra­di o ener­get­skom pro­jek­tu, vi bez pro­ble­ma mo­že­te ra­ču­na­ti na ka­ma­tu od 23 pos­to”, ka­zao je mi­nis­tar Hor­vat. Do­dao je da je glav­na ulo­ga po­li­ti­ke da osi­gu­ra sta­bil­no okru­že­nje u ko­jem će se mo­ći ra­zvi­ja­ti po­du­zet­nič­ki sus­tav. “Energija nam tre­ba, a sa­da je sa­mo pi­ta­nje da li će­mo ula­ga­ti u vlas­ti­te ener­get­ske pro­jek­te ili će­mo gra­di­ti ko­nek­to­re za do­bi­va­nje ener­gi­je od dru­gih ze­ma­lja, a što zna­či da će­mo u tom slu­ča­ju ima­ti mi­ni­ma­lan ili ni­ka­kav utje­caj na ci­je­nu i si­gur­nost ops­kr­be”, na­vo­di Hor­vat.

Ko­ri­šte­nje ot­pa­da kao ener­gen­ta

Na pr­voj pa­nel di­sku­si­ji na­zva­noj “Tran­zi­ci­ja je za­po­če­la – no­va pra­vi­la u sek­to­ru ob­nov­lji­va­ca, bi­ogo­ri­va i go­ri­va iz ot­pa­da na če­ka­nju”, ras­prav­lja­lo se pro­mje­na­ma i iz­a­zo­vi­ma ko­je usko­ro oče­ku­je ener­get­ski sek­tor. “Bez ob­zi­ra na sve tur­bu­len­ci­je kroz ko­je pro­la­zi glo­bal­na ener­get­sko tr- ži­šte, u ener­ge­ti­ku se is­pla­ti ula­ga­ti, a is­to ta­ko će bi­ti u bu­duć­nos­ti, ka­zao je Zo­ran Mi­li­ša, di­rek­tor RWEa Hr­vat­ska. Kao ener­get­ski struč­njak, Mi­li­ša je svjes­tan da ci­je­na ener­gi­je mo­že os­ci­li­ra­ti i da je trend ni­skih ve­le­pro­daj­nih ci­je­na trend ko­ji mo­že po­tra­ja­ti. “Ci­je­na stru­je je ni­ža ne­go ika­da i ni­je ne­mo­gu­će da će se u ne­kom tre­nut­ku pri­bli­ži­ti nu­li. No, na ci­je­nu ko­ju pla­ća­ju po­tro­ša­či do­la­zi niz nak­na­da ko­je će i da­lje ras­ti. Jed­na od njih je nak­na­da za ob­nov­lji­ve iz­vo­re”, ka­že Mi­li­ša. Do­da­je da je iz­vjes­no da će za 10ak go­di­na dio po­tro­ša­ča bi­ti sa­mo­dos­tat­no i da vi­še ne­će ovi­si­ti o elek­tro­dis­tri­bu­ci­ji. Pe­ri­ca Ju­kić, pred­sjed­nik Upra­ve HEPa, ta­ko­đer sma­tra da ula­ga­nja u ener­ge­ti­ku ima smis­la i da će bi­ti pro­fi­ta­bil­na. “Mi smo u ti­je­ku ve­li­kog inves­ti­cij­skog cik­lu­sa u ko­jem će­mo sa­mo u mo­der­ni­za­ci­ju i ob­no­vu na­ših hi­dro­elek­tra­na ulo­ži­ti tri mi­li­jar­de ku­na do 2020. go­di­ne. Iako mi pu­no po­la­že­mo i na ob­nov­lji­ve iz­vo­re ener­gi­je, či­nje­ni­ca je da je bit­no ima­ti po­uz­da­ne kla­sič­ne iz­vo­re pro­izvod­nje elek­trič­ne ener­gi­je ko­ji da­ju sta­bil­nost i funk­ci­onal­nost či­ta­vom sus­ta­vu”, ka­zao je Ju­kić. U HEPu veliki po­ten­ci­jal vi­de u ko­ri­šte­nju ot­pa­da kao ener­gen­ta. “Biz­nis s elek­tra­na­ma na ot­pad je je­dan od ener­get­skih pro­je­ka­ta bu­duć­nos­ti i HEP raz­miš­lja o nje­mu. To su ko­ge­ne­ra­ci­je ko­je mo­gu ra­di­ti 24 sa­ta na dan, a po­seb­no su po­god­ni za ve­li­ke gra­do­ve. Pro­cje­nju­je­mo da bi pr­vu tak­vu elek­tra­nu mo­gli iz­gra­di­ti u Za­gre­bu, neg­dje na Žit­nja­ku, jer bi tu mo­gli osi­gu­ra­ti oko 300.000 to­na po­god­nog ot­pa­da go­diš­nje”, na­vo­di Ju­kić. Pi­onir u pro­izvod­nji go­ri­va iz ot­pa­da u Hr­vat­skoj je gru­pa C.I.O.S. ko­ja je u taj pro­jekt kre­nu­la još 2010. go­di­ne. Tri go­di­ne kas­ni­je su ulo­ži­li veliki no­vac u naj­su­vre­me­ni­ji po­gon za me­ha­nič­ku obra­du frak­ci­ja ot­pa­da ko­ji za­okru­žu­je ma­te­ri­jal­nu upo­ra­bu i opo­ra­bu ot­pad­nih vo­zi­la na vi­še od 95 pos­to na ra­zi­ni gru­pe, a obra­dom nas­ta­je i go­ri­vo iz ot­pa­da ko­je se ko­ris­ti kao alternativno go­ri­vo od­nos­no kao za­mje­na fo­sil­nim go­ri­vi­ma. No, ka­ko po­jaš­nja­va Jurica Me­dun iz CIOSa, ve­ći ra­zvoj ovog biz­ni­sa, po­go­to­vo pre­la­zak na ter­mič­ku obra­du, ogra­ni­ča­va za­kon­ska re­gu­la­ti­va, ali i ne­poz­na­va­nje ra­da ovak­vih pos­tro­je­nja od stra­ne jav­nos­ti, na če­mu tre­ba sus­tav­no dje­lo­va­ti.”Tren­do­vi po­ka­zu­ju da će se u bu­duć­nos­ti sve vi­še tro­ši­ti al­ter­na­tiv­na go­ri­va, a na uš­trb fo­sil­nih. U Eu­ro­pi se is­ko­ri­šta­va 80 pos­to ot­pa­da. No, ra­di se o sku­pim teh­no­lo­gi­ja­ma i nes­ta­bil­noj ci­je­ni ener­gi­je, a što za inves­ti­to­re pred­stav­lja veliki rizik. Zbog to­ga je nuž­no da se u ovak­ve pro­jek­ti uklju­či dr­ža­va s op­ti­mal­nim po­ti­ca­ji­ma ko­ji će ula­ga­nja u ovak­ve elek­tra­ne uči­ni­ti za­nim­lji­ve inves­ti­to­ri­ma”, ka­zao je Me­dun. Do­da­je da je hr­vat­sko tr­ži­šte još do­dat­no ne­atrak­tiv­no za ovak­ve pro­jek­te jer je to­plin­ska energija so­ci­jal­na ka­te­go­ri­ja i nje­zi­na ci­je­na ni­je tr­ži­šta te je u tak­vom od­no­su sna­ga te­ško kon­ku­ri­ra­ti dr­žav­nom HEPu. Di­rek­tor Sek­to­ra za od­no­se s vanj­skim su­bjek­ti­ma In­dus­tri­je naf­te Ine Ema­nu­el Ko­va­čić ka­zao je da je ener­get­ski sek­tor iz­lo­žen ni­zu iz­a­zo­va te da će ob­zi­rom na na­ve­de­no tr­go­vač­ka druš­tva pri­mar­no inves­ti­ra­ti u one pro­jek­te ko­ji su uvje­to­va­ni re­gu­la­ti­vom ili u one pro­jek­te ko­ji jam­če si­gu­ran po­vrat inves­ti­ci­ja u od­go­va­ra­ju­ćem ro­ku. Upo­zo­rio je da je sta­bi­lan i pre­dvid­ljiv re­gu­la­tor­ni ok­vir pret­pos­tav­ka za inves­ti­cij­ske od­lu­ke kao i da je po­treb­no do­ra­di­ti i niz dru­gih pro­pi­sa (po­put Za­ko­na o po­ti­ca­nju ula­ga­nja, Stra­te­gi­ja pros­tor­nog ra­zvit­ka RH, odo­bra­va­nje lis­te ener­get­skih bi­lja­ka po­god­nih za pro­izvod­nju na­pred­nih bi­ogo­ri­va), a ko­ji mo­gu olak­ša­ti bu­du­će inves­ti­cij­ske od­lu­ke. Na­rav­no, ka­ko do­la­zi iz Ine, Ko­va­či­ću je jas­no da će na sva­ki ener­get­ski pro­jekt utje­ca­ti i kre­ta­nja ci­je­na naf­te na svjet­skom tr­ži­štu.

Pri­je­nos­ni ka­pa­ci­te­ti

No, ob­nov­lji­vi iz­vo­ri ener­gi­je sta­vi­li su pred iz­a­zov či­ta­vi elek­tro­ener­get­ski sus­tav, ali i či­ta­vu in­dus­tri­ju i druš­tvu. Na­ime, bi­lo je po­treb­no osi­gu­ra­ti do­dat­ne pri­je­nos­ne ka­pa­ci­te­te, a to se pri­je sve­ga od­no­si na vje­tro­elek­tra­ne ko­je su, s jed­ne stra­ne uda­lje-

POS­TO­JI VELIKI IN­TE­RES KA­PI­TA­LA DA SE OPLODI U ENER­GE­TI­CI, IS­TAK­NUO JE MI­NIS­TAR PO­DU­ZET­NIŠ­TVA I OBR­TA, DAR­KO HOR­VAT

ne od stan­dard­nih tra­sa da­le­ko­vo­da, a s dru­ge stra­ne ra­di se o pro­izvod­nje ko­ja os­ci­li­ra ovis­no vre­men­skim uvje­ti­ma. Ka­ko je na pa­ne­lu po­jas­nio Mi­ros­lav Me­sić, pred­sjed­nik Upra­ve Hr­vat­skog ope­ra­te­ra pri­je­nos­nog sus­ta­va (HOPS), tvrt­ke kće­ri HEP gru­pe, pri­je pet go­di­na je pred njih bio postavljen cilj za ko­ji su mno­gi sma­tra­li da je ne­mo­guć, da se osi­gu­ra do­dat­ni ka­pa­ci­tet za pri­je­nos 400 MW stru­je, no to je re­ali­zi­ra­no.

“Mi smo da­nas na 400 do 500 MW ka­pa­ci­te­ta iz ob­nov­lji­vih iz­vo­ra ener­gi­je, a u na­red­nom raz­dob­lju će se to po­ve­ća­va­ti. Sus­tav je iz­ra­čen, funk­ci­ona­lan, ali je is­to ta­ko na ru­bu svo­jih mo­guć­nos­ti i mo­ra se kre­nu­ti u dalj­nje inves­ti­ci­je”, ka­zao je Me­sić. Kao dru­gi pro­blem ob­nov­lji­vih iz­vo­ra ener­gi­je je is­tak­nu­ta či­nje­ni­ca da je udio do­ma­ćeg pro­izvo­da u ra­zvo­ju tak­vih pro­jek­ta iz­u­zet­no ma­li. Zbog to­ga se pos­ta­vi­lo pi­ta­nje tko za­pra­vo ima ko­ris­ti od ra­zvo­ja OIE jer se tak­vi pro­jek­ti financiraju uglav­nom iz stra­nog ka­pi­ta­la, ko­ris­ti stra­na opre­ma, a u Hr­vat­skoj se sa­mo pla­ća su­bven­ci­oni­ra­na ci­je­na stru­je iz nji h. Kao po­zi­tiv­ni pri­mje­ri do­ma­će teh­no­lo­gi­je je po­se­bi­ce is­tak­nut Kon­čar ko­ji je uve­li­ke pri­su­tan u teh­no­lo­gi­ji hi­dro­elek­tra­na, a po­ku­ša­va se pro­bi­ti i u ener­gi­ju vje­tra.

Zo­ran Mi­li­ša je pod­sje­tio da su ener­get­ski pa­ke­ti do­ne­se­ni na ra­zi­ni EU, u do­ba ka­da Hr­vat­ska još ni­je bi­la čla­ni­ca, pa sto­ga ni­ti ni­je mo­gla ni­ti utje­ca­ti na nji­hov sa­dr­žaj. Kao čla­ni­ca Uni­je, mi sa­da mo­ra­mo sli­je­di­ti za­jed­nič­ku ener­get­sku po­li­ti­ku, a ko­ja je naj­poz­na­ti­ja po svo­jem prin­ci­pu 20-20-20, od­nos­no 20% ma­nja po­troš­nja stru­je uz 20% ukup­ne po­troš­nje iz OIE do 2020. Kao po­zi­tiv­no je is­tak­nuo da je ra­zvoj OIE u na­šoj zem­lji još za­pra­vo u za­čet­ku pa ima pri­li­ke za do­ma­će tvrt­ke ko­je će na­ći svo­je mjes­to u tom biz­ni­su. Pe­ri­ca Ju­kić, pr­vi čo­vjek HEPa, ka­zao je da da naj­ve­ći udio do­ma­ćeg pro­izvo­da ima­mo u hi­dro­ener­gi­ji gdje pre­la­zi 65%. U ter­mo­elek­tra­na­ma smo is­pod 50%.

MARKO PR­PIĆ/PIXSELL

Mi­nis­tar po­du­zet­niš­tva i obr­ta, Dar­ko Hor­vat, odr­žao je uvod­ni go­vor na kon­fe­ren­ci­ji

PIXSELL

U or­ga­ni­za­ci­ji Pos­lov­nog dnev­ni­ka odr­ža­na je kon­fe­ren­ci­ja Ener­gy Inves­t­ment Fo­rum u ma­loj dvo­ra­ni KD Va­tros­lav Li­sin­ski

Tes­la S naj­bo­lji je do­kaz da elek­trič­ni auto­mo­bi­li ni­su vi­še

stvar bu­duć­nos­ti

PIXSELL

'Bez obri­ra na tur­bu­len­ci­je, ener­ge­ti­ka će uvi­jek os­ta­ti uno­san sek­tor za ula­ga­nje', ka­zao je na pa­ne­lu Zo­ran Mi­li­ša, di­rek­tor RWE-a Hr­vat­ska

DA­NAS SMO

NA 400 DO 500 MW KA­PA­CI­TE­TA IZ OIE, PO­TREB­NO JE ULA­GA­NJE U SUS­TAV

Mi­ros­lav Me­sić

HOPS

STA­BI­LAN I PRE­DVID­LJIV RE­GU­LA­TOR­NI

OK­VIR PRET­POS­TAV­KA JE ZA INVES­TI­CIJ­SKE OD­LU­KE

Ema­nu­el Ko­va­čić

Ina

BIZ­NIS S ELEK­TRA­NA­MA NA OT­PAD JE JE­DAN OD ENER­GET­SKIH PRO­JE­KA­TA BU­DUĆ­NOS­TI

Pe­ri­ca Ju­kić

HEP

TREN­DO­VI PO­KA­ZU­JU DA ĆE SE U BU­DUĆ­NOS­TI SVE VI­ŠE TRO­ŠI­TI AL­TER­NA­TIV­NA GO­RI­VA

Jurica Me­dun

C.I.O.S.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.