Sli­je­di val IPO-a na­ših tvrt­ki u Lon­do­nu

Hr­vo­je Sti­pić, pred­sjed­nik Upra­ve BDO Sa­vje­to­va­nja, kon­zul­tant­ske ku­će ko­ja je ra­di­la na cle­an star­tu biv­še Vla­de, o eko­nom­skom smje­ru no­vog pre­mi­je­ra i tren­do­vi­ma u po­dru­čju spajanja i pre­uzi­ma­nja

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - SU­ZA­NA VAROŠANEC

Hr­vo­je Sti­pić, pred­sjed­nik Upra­ve BDO Sa­vje­to­va­nja, o tren­do­vi­ma u po­dru­čju spajanja i pre­uzi­ma­nja

Dru­ga ko­ta­ci­ja Lon­don­ske bur­ze (AIM) put je do in­ter­na­ci­onal­nog ka­pi­ta­la, a na­ših tvrt­ki ne­ma on­dje

Na bu­du­ću hr­vat­sku eko­no­mi­ju snaž­no će utje­ca­ti pro­ce­si iz sfe­re po­li­tič­ke eko­no­mi­je. To uklju­ču­je su­rad­nju sa zem­lja­ma Vi­še­grad­ske sku­pi­ne, ko­ju pro­mi­če pred­sjed­ni­ca dr­ža­ve, kao i ja­ča­nje part­ner­stva s Nje­mač­kom, što je dru­gi zna­ča­jan fak­tor. Svoj pe­čat u idu­ćem raz­dob­lju dat će i ne­ko­li­ko me­ga­tran­sak­ci­ja: pro­cje­nju­je se, na­ime, da je no­va Vla­da, za raz­li­ku od ra­ni­jih, sklo­na ve­li­kim do­go­vo­ri­ma s ja­kim part­ne­ri­ma. Is­ti­če to u raz­go­vo­ru za Pos­lov­ni dnev­nik pred­sjed­nik Upra­ve BDO Sa­vje­to­va­nje Hr­vo­je Sti­pić.

Uz res­truk­tu­ri­ra­nje in­fras­truk­tur­nih dr­žav­nih kom­pa­ni­ja, ra­di­li ste i kon­tro­verz­ni pro­jekt cle­an start biv­še Vla­de. Ka­ko to ocje­nju­je­te?

Već u po­čet­ku pred­lo­ži­li smo os­ni­va­nje po­seb­ne agen­ci­je sa za­dat­kom uprav­lja­nja jav­nim du­gom. Naš je pri­jed­log bio i da se os­nu­je no­va agen­ci­ja ili tim za pro­met i in­fras­tru­ku­ru, ko­ji bi pro­cje­nji­vao ko­ji će se pro­met fa­vo­ri­zi­ra­ti, na ko­jim ru­ta­ma, sve us­kla­đe­no s pro­met­nom stra­te­gi­jom EU, či­me bi se sta­lo na kraj prak­si ob­no­ve pro­met­ni­ca bez eko­nom­ske is­pla­ti­vos­ti i pres­tao ra­si­pa­ti go­lem no­vac. O pri­ori­te­ti­ma u iz­grad­nji in­fras­truk­tu­re ne bi od­lu­či­va­li po­li­ti­ča­ri već stru­ka.

Ka­kav je eko­nom­ski smjer u ko­jem je kre­nuo no­vi pre­mi­jer Ore­ško­vić?

Ocje­nju­je se is­prav­nim jer je pr­vi za­da­tak mo­ra­lo bi­ti po­ve­ća­nje kre­dit­nog rej­tin­ga. To otva­ra mo­guć­nost za fi­nan­ci­ra­nje no­vih inves­ti­ci­ja sa sma­nje­nim ka­mat­nim sto­pa­ma, čak i za ne­ko­li­ko pos­tot­nih po­ena. I te­ma ka­ko unov­či­ti jav­no do­bro, npr., kon­ce­si­ja­ma, do­ka­pi­ta­li­za­ci­jom i iz­da­va­njem obvez­ni­ca, za­nim­lji­va je ula­ga­či­ma. Oko Hr­vat­ske se po­či­nje stva­ra­ti po­zi­tiv­na energija, i to tre­ba za­hva­li­ti pre­mi­je­ru Ore­ško­vi­ću. Na ža­lost, ona do­la­zi u vri­je­me si­laz­ne pu­ta­nje. Za no­vu eko­nom­sku i fi­nan­cij­sku kri­zu u EU vra­ta su ipak otvo­re­na.

Iz ko­jih sek­to­ra pred­nja­če me­te za pri­vat­ne ula­ga­če?

Ri­ječ je o ni­zu kom­pa­ni­ja u raz­li­či­tim sek­to­ri­ma, a za­in­te­re­si­ra­ni su i stra­ni ula­ga­či, no zna­čaj­ni­je tran­sak­ci­je oče­ku­ju se u ener­ge­ti­ci te u zdrav­s­tve­nom sek­to­ru. Kon­so­li­di­ra se, na­ime, tr­ži­šte pri­vat­nih po­lik­li­ni­ka, dok pos­to­je ve­li­ke kom­pa­ni­je po­put Agro­ko­ra i Adri­sa, ko­je u to­me vi­de pri­li­ku za ula­ga­nja. I u ICT sek- to­ru pri­pre­ma­ju se pre­uzi­ma­nja kao re­zul­tat ra­zvo­ja kon­ku­rent­nih pro­izvo­da u okri­lju ma­njih tvrt­ki, pa ih ve­li­ke sad pla­ni­ra­ju ‘usi­sa­ti’. U no­ve pro­ce­se ući će i broj­na grad­ska po­du­ze­ća u po­tra­zi za no­vim rje­še­nji­ma ka­ko bi na­go­mi­la­ne obve­ze i ogra­ni­če­nu mo­guć­nost za­du­ži­va­nja pre­mos­ti­li u su­rad­nji s pri­vat­nim sek­to­rom. Dr­ža­va bi tre­ba­la re­de­fi­ni­ra­ti ko­ja su to stra­te­ška po­du­ze­ća i ka­ko će svo­je udje­le po­nu­di­ti na tr­ži­štu. Iako u ne­kim si­tu­aci­ja­ma ima­mo ma­njin­ske inves­ti­to­re ko­ji že­le ući do 25%, ve­ći­na ku­pa­ca, lo­gič­no, ipak že­li uprav­ljač­ki pa­ket.

Ko­li­ki je taj po­ten­ci­jal?

Ovo se tr­ži­šte odav­no sni­ma, pr­ve las­te su tu, ali ne ku­pu­ju, ne­go te­me­lji­to pro­ma­tra­ju, što uklju­ču­je ana­li­zu ma­kro­eko­nom­skih tren­do­va i sek­tor­ske ana­li­ze. Za­ni­ma ih gdje se mo­že stvo­ri­ti do­da­na vri­jed­nost. Ipak, dio ve­li­kih europ­skih kom­pa­ni­ja odus­ta­je od Hr­vat­ske. Ko­li­či­ne ko­je mo­gu pro­da­ti su ma­le, a mi smo i da­lje ne­kon­ku­rent­ni u ci­je­ni ra­da.

Dak­le, ovo je tr­ži­šte ku­pa­ca vje­ro­jat­no u zna­ku ni­žih ci­je­na?

Da. Pla­ćat će se sa­mo re­al­na ci­je­na, bez pre­mi­je, s uklju­če­nom pre­mi­jom ri­zi­ka, s ti­me da će dio tran­sak­ci­ja ići kroz do­ka­pi­ta­li­za­ci­ju. To vri­je­di za sve kom­pa­ni­je ko­je će se na­ći u tr­žiš­noj po­nu­di, bez razlike je­su li pri­vat­ne ili dr­žav­ne. Pro­cje­nju­je­mo da će oko dvi­je tre­ći­ne ku­pa­ca do­ći sa stra­nih tr­ži­šta, no ci­je­ne bu­du vi­so­ke, če­kat će i da­lje. Sto­ga se do­dat­no otva­ra pi­ta­nje ak­tiv­ni­je ulo­ge fon­do­va gos­po­dar­ske su­rad­nje (FGS). S dvi­je mi­li­jar­de ku­na za­jed­nič­kog ula­ga­nja jav­nog i pri­vat­nog sek­to­ra, FGSo­vi su sta­bi­li­zi­ra­li pos­lo­va­nje kon­ku­ret­nog di­je­la pri­vat­nog sek­to­ra. Da­li su mu pri­li­ku za rast, a sma­tra­mo da im da­nas tre­ba za­okret k no­vom mo­de­lu fi­nan­ci­ra­nja te os­na­ži­va­nja po­zi­ci­je FGSo­va.

Uz ne­ak­tiv­no tr­ži­šte ka­pi­ta­la i ban­ke ko­je svo­je pla­sma­ne mo­ra­ju šti­ti­ti kon­zer­va­tiv­no, ko­ja su rje­še­nja?

Oče­ku­je se ula­zak fon­do­va rizičnog ka­pi­ta­la iz EU ko­ji lak­še pre­uzi­ma­ju rizik, ali i iz­la­zak do­ma­ćih tvrt­ki na stra­ne bur­ze ka­pi­ta­la. Dru­ga ko­ta­ci­ja Lon­don­ske bur­ze (AIM), npr., omo­gu­ću­je jed­nos­tav­ni­ji pris­tup tr­ži­štu in­ter­na­ci­onal­nog ka­pi­ta­la, či­me se mo­že in­di­rek­t­no do­dat­no po­di­ći rej­ting i Hr­vat­skoj, jer na­ših tvrt­ki uop­će ne­ma on­dje. Ta­ko se otva­ra per­s­pek­ti­va za ka­pi­tal­no ja­ča­nje tvrt­ki iz raz­li­či­tih sek­to­ra, po­se­bi­ce onih iz ne­kret­nin­skog biz­ni­sa i tu­riz­ma, ener­ge- ti­ke, zdrav­s­tve­nog sek­to­ra i in­for­ma­cij­ske teh­no­lo­gi­je. Upra­vo će iz tih bran­ši pr­vi do­ma­ći su­bjek­ti kre­nu­ti u IPO pre­ko ove ko­ta­ci­je, či­me će do­bi­ti svjež ka­pi­tal, ali i me­đu­na­rod­nu re­fe­ren­cu, uz mo­guć­nost da pri­vu­ku no­ve inves­ti­to­re i ra­de no­ve do­ka­pi­ta­li­za­ci­je.

Pri­pre­ma­te li tak­ve pro­jek­te?

Sva­ka­ko, ra­di­mo s ne­ko­li­ci­nom pri­vat­nih po­du­zet­ni­ka sred­nje ve­li­či­ne. Ne­ki­ma od njih je svjež ka­pi­tal po­tre­ban za ši­re­nje pos­lo­va­nja, a dru­gi­ma za pre­uzi­ma­nje ma­njih kom­pa­ni­ja na tr­ži­štu EU. Ri­ječ je o po­seb­nim ni­ša­ma, a me­te su os­lab­lje­ni i de­zi­nves­ti­ra­ni niš­ni igra­či, ali i obi­telj­ske kom­pa­ni­je či­ji na­s­ljed­ni­ci že­le iz­a­ći iz biz­ni­sa. Za­nim­lji­vo je i da ve­li­ke kom­pa­ni­je ogra­ni­če­no ko­ris­te mo­guć­nos­ti pris­tu­pa­nja EU. Po­red ve­li­ke troj­ke AAA (Agro­ko­ra, Adri­sa i Atlan­ti­ca) i iz­ni­ma­ka po­put AD Plas­ti­ka, Da­le­ko­vo­da i HS produkta, tre­nu­tač­no ne vi­di­mo pra­vu ener­gi­ju i am­bi­ci­ju ve­li­kih kom­pa­ni­ja da kre­nu u tom smje­ru in­ter­na­ci­ona­li­za­ci­je pos­lo­va­nja. Ne­dos­ta­je im stra­te­gi­ja ši­re­nja, bi­lo pre­uzi­ma­njem i spa­ja­njem, bi­lo or­gan­skim ras­tom, gdje rje­še­nje vi­di­mo u ja­čoj po­dr­š­ci dr­ža­ve kroz no­vu iz­voz­nu ban­ku ili ka­pi­tal­no ja­ča­nje HBORa.

PO­RED AGRO­KO­RA, ADRI­SA I ATLAN­TI­CA TE IZ­NI­MA­KA PO­PUT AD PLAS­TI­KA, DA­LE­KO­VO­DA I HS PRODUKTA, NE VI­DI­MO PRA­VU ENER­GI­JU I AM­BI­CI­JU VE­LI­KIH KOM­PA­NI­JA DA KRE­NU U SMJE­RU IN­TER­NA­CI­ONA­LI­ZA­CI­JE POS­LO­VA­NJA DO­ĆI ĆE FON­DO­VI RIZIČNOG KA­PI­TA­LA IZ EU KO­JI LAK­ŠE PRE­UZI­MA­JU RIZIK

JURICA GALOIĆ/PIXSELL

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.