Pro­izvod­na ci­je­na kla­sič­nih elek­tra­na da­nas je na ra­zi­ni elek­tra­na na OIE

Ran­ko Go­ić, šef ka­te­dre na Fa­kul­te­tu elek­tro­teh­ni­ke, stro­jar­stva i bro­do­grad­nje u Spli­tu, objaš­nja­va zbog če­ga se naj­ve­će elek­tro­ener­get­ske tvrt­ke u EU okre­ću pre­ma ob­nov­lji­vim iz­vo­ri­ma ener­gi­je (OIE) POTICAJI ZA ELEK­TRIČ­NU ENER­GI­JU IZ BI­OMA­SE,

Poslovni Dnevnik - - ENERGY INVESTMENT FORUM 2016 - DAR­KO BI­ČAK

Ran­ko Go­ić šef je Ka­te­dre za elek­trič­ne mre­že i pos­tro­je­nja na Fa­kul­te­tu elek­tro­teh­ni­ke, stro­jar­stva i bro­do­grad­nje u Spli­tu. Autor je vi­še od dvjes­to struč­nih stu­di­ja, ela­bo­ra­ta i pro­je­ka­ta za po­tre­be elek­tro­pri­vred­nih po­du­ze­ća, in­dus­tri­je i inves­ti­to­ra u ob­nov­lji­ve iz­vo­re ener­gi­je (OIE) u Hr­vat­skoj i ino­zem­s­tvu, pri­mar­no na po­dru­čju elek­tro­ener­get­skih mre­ža i pos­tro­je­nja te ob­nov­lji­vih iz­vo­ra ener­gi­je. Pro­tek­le go­di­ne ak­tiv­no je su­dje­lo­vao i na iz­ra­di no­ve za­kon­ske re­gu­la­ti­ve za OIE. S Ran­kom Go­ićem po­pri­ča­li smo o tre­nut­nom sta­nju i ula­ga­nji­ma u OIE u Hr­vat­skoj, su­bven­ci­ja­ma i is­kus­tvi­ma u EU te bu­du­ćim tren­do­vi­ma u pro­izvod­nji elek­trič­ne ener­gi­je.

Hr­vat­ska je zad­njih go­di­na pu­no na­pre­do­va­la po pi­ta­nju ob­nov­lji­vih iz­vo­ra ener­gi­je (OIE). Sma­tra­te li da je struk­tu­ra OIE, s ve­ćin­skim udje­lom vje­tro­elek­tra­na, op­ti­mal­na za Hr­vat­sku?

Tre­nut­no je u Hr­vat­skoj iz­gra­đe­no go­to­vo 1300 elek­tra­na na ob­nov­lji­ve iz­vo­re ener­gi­je ukup­ne sna­ge 530 MW. Veliki broj elek­tra­na je re­zul­tat ve­li­kog bro­ja ma­lih sun­ča­nih elek­tra­na ma­le sna­ge, ko­je či­ne 95% ukup­nog bro­ja izgrađenih elek­tra­na, ali sa­mo 8.3% ukup­ne sna­ge. Ri­ječ je o ob­nov­lji­vim iz­vo­ri­ma ener­gi­je ko­je su u sus­ta­vu po­ti­ca­nja, tj. tu ni­su uklju­če­ne ve­li­ke hi­dro­elek­tra­ne. Go­diš­nja pro­izvod­nja na­ve­de­nih elek­tra­na iz­no­si cca. 8.3% ukup­ne bru­to po­troš­nje elek­trič­ne ener­gi­je u Hr­vat­skoj. U nji­ho­voj struk­tu­ri do­mi­ni­ra­ju vje­tro­elek­tra­ne, 79% po ins­ta­li­ra­noj sna­zi, te cca. 68% po udje­lu u go­diš­njoj pro­izvod­nji. O ide­al­noj struk­tu­ri te­ško je go­vo­ri­ti. U tre­nut­noj struk­tu­ri OIE u Eu­rop­skoj uni­ji, bez ve­li­kih hi­dro­elek­tra­na, ta­ko­đer do­mi­ni­ra­ju vje­tro­elek­tra­ne, sa udje­lom u ins­ta­li­ra­noj sna­zi od 55%. Na dru­gom mjes­tu u Eu­rop­skoj uni­ji su sun­ča­ne elek­tra­ne sa udje­lom u ins­ta­li­ra­noj sna­zi od 37%, za raz­li­ku od Hr­vat­ske gdje je taj udio tre­nut­no sa­mo 8.3%. Tre­nut­na struk­tu­ra OIE u Hr­vat­skoj je pri­mar­no re­zul­tat pro­izvod­ne ci­je­ne iz vje­tro­elek­tra­na, ko­ja je naj­ni­ža od svih OIE, a po­go­to­vo jer je du­go vre­me­na bi­la da­le­ko ni­ža od pro­izvod­ne ci­je­ne elek­trič­ne ener­gi­je iz sun­ča­nih elek­tra­na, ta­ko da je po­ti­ca­nje pro­izvod­nje elek­trič­ne ener­gi­je iz vje­tro­elek­tra­na zah­ti­je­va­lo naj­ma­nji je­di­nič­ni iz­nos su­bven­ci­je. Na­dam se da će ipak jed­nog da­na tak­va EU struk­tu­ra bi­ti pres­li­ka­na i u Hr­vat­skoj jer se pro­izvod­na ci­je­na elek­trič­ne ener­gi­je iz sun­ča­nih elek­tra­na pri­bli­ži­la ci­je­ni iz vje­tro­elek­tra­na, te se i da­lje sni­ža­va, ta­ko da oče­ku­jem da će ener­gi­je sun­če­va zra­če­nja du­go­roč­no bi­ti je­dan od do­mi­nant­nih iz­vo­ra ener­gi­je u Hr­vat­skoj. Ta­ko­đer bi u toj struk­tu­ri ra­do vi­dio da­le­ko ve­ći udio ma­lih hi­dro­elek­tra­na, ali na ža­lost, iz­grad­nja is­tih je u Hr­vat­skoj sko­ro ne­mo­gu­ća mi­si­ja.

Zna­či, ula­ga­nje u vje­tar u na­šoj zem­lji je to­li­ko po­pu­lar­no pri­mar­no zbog nji­ho­ve naj­ni­že pro­izvod­ne ci­je­ne?

Ima tu vi­še fak­to­ra. Na­ime, u Hr­vat­skoj je na je­dan spe­ci­fič­no kom­pli­ci­ra­ni na­čin, ko­ji se go­di­na­ma mi­je­njao, struk­tu­ra izgrađenih OIE ko­je su os­tva­ri­li ili će u bu­duć­nos­ti mo­ći os­tva­ri­ti pra­vo na po­ti­ca­je re­zul­tat od­go­va­ra­ju­ćih kvo­ta po teh­no­lo­gi­ja­ma. Zbog to­ga su, bez ob­zi­ra na ra­zi­nu struč­nih pod­lo­ga za od­lu­ke o ras­po­dje­li kvo­ta za po­ti­ca­nje, ko­nač­ne kvo­te na kra­ju ipak re­zul­tat pri­mar­no po­li­tič­kih od­lu­ka. Tak­ve od­lu­ke u po­za­di­ni si­gur­no ima­ju i pret­hod­no na­ve­de­nu jas­nu eko­nom­sku ra­ču­ni­cu, ali su vje­ro­jat­no i re­zul­tat os­ta­lih fak­to­ra kao što je npr. lo­bi­ra­nje.

Sma­tra­te li da bi, ka­ko ka­žu u drv­nom klas­te­ru, biomasa tre­ba­la bi­ti te­melj hr­vat­skog sus­ta­va OIE?

Ne. Re­ci­mo u Eu­rop­skoj uni­ji biomasa i bi­oplin za­jed­no či­ne sa­mo 4.6% ukup­no instaliranih ka­pa­ci­te­ta OIE, dok je tre­nut­ni udio u Hr­vat­skoj 8.6%. Za­što bi Hr­vat­ska tu bi­la iz­nim­ka? Biomasa se pri­mar­no tre­ba ko­ris­ti­ti za pro­izvod­nju to­plin­ske ener­gi­je, te u ko­ge­ne­ra­cij­skim pos­tro­je­nji­ma ko­ja ima­ju mo­guć­nost zna­čaj­nog ko­mer­ci­jal­nog pla­sma­na pro­izve­de­ne to­plin­ske ener­gi­je, jer ina­če biomasa za pro­izvod­nju elek­trič­ne ener­gi­je ne­ma smis­la zbog ni­ske efi­kas­nos­ti i vi­so­ke pro­izvod­ne ci­je­ne. Tu je i pi­ta­nje ras­po­lo­ži­vos­ti si­ro­vi­ne i odr­ži­vos­ti pre­ko­mjer­ne sje­če šu­me.

Npr. poticaji za elek­trič­nu ener­gi­ju iz bi­oma­se, u smis­lu razlike ukup­ne ci­je­ne ko­ja se is­pla­ću­je pro­izvo­đa­či­ma

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.