Pro­blem ops­kr­be po­ku­ša­va se rij

Kre­ši­mir Štih, vo­di­telj Odje­la za ener­ge­ti­ku, za­šti­tu oko­li­ša i DOP u sek­to­ru za ener­ge­ti­ku i za­šti­tu oko­li­ša u ko­je se na­či­ne ona da­nas po­ku­ša­va ri­je­ši­ti, ka­ko po tom pi­ta­nju sto­ji Hr­vat­ska i mo­že li ona pos­ta­ti ener­gets

Poslovni Dnevnik - - ENERGY INVESTMENT FORUM 2016 - ANA BLAŠKOVIĆ

SKre­ši­mi­rom Šti­hom, vo­di­te­ljem Odje­la za ener­ge­ti­ku, za­šti­tu oko­li­ša i DOP u sek­to­ru za ener­ge­ti­ku i za­šti­tu oko­li­ša u Hr­vat­skoj gos­po­dar­skoj ko­mo­ri, raz­go­va­ra­li smo o si­gur­nos­ti ops­kr­be ener­gi­je i po­lo­ža­ju Hr­vat­ske u za­jed­nič­kom tr­ži­štu ener­gi­je EU.

Ko­li­ko je u da­naš­njim uvje­ti­ma za ener­get­sku po­li­ti­ku važ­na si­gur­nost ops­kr­be? Je li ona ugro­že­na?

Do­ga­đa­nja u ener­ge­ti­ci va­lja pro­ma­tra­ti kroz tri stu­pa ko­ji odre­đu­ju smjer kre­ta­nja ener­ge­ti­ke. Nas­to­ji se pro­na­ći rav­no­te­ža iz­me­đu tr­ži­šta i kon­ku­rent­nos­ti, zah­tje­va za­šti­te oko­li­ša i si­gur­nos­ti ops­kr­be. U ver­ti­kal­no in­te­gri­ra­nim sus­ta­vi­ma ener­get­ski su­bjekt or­ga­ni­zi­ra ci­je­lo svo­je tr­ži­šte, od pro­izvod­nje pre­ko pri­je­no­sa i dis­tri­bu­ci­je do tr­go­vi­ne i pro­da­je ener­gi­je. U su­vre­me­nim tr­žiš­nim mo­de­li­ma ak­tu­al­no je raz­dva­ja­nje po­je­di­nih cje­li­na ta­ko da su­bjek­ti na raz­li­či­te na­či­ne pro­ma­tra­ju cje­lo­vi­tost ener­get­ske struk­tu­re. Sva tri stu­pa tre­ba­ju bi­ti urav­no­te­že­na ka­ko bi ener­get­ski sus­tav bio sta­bi­lan. Me­đu­sob­ni in­te­re­si sva­kog po­je­di­nog stu­pa obič­no su su­prot­stav­lje­ni. Si­gur­nost ops­kr­be u su­prot­nos­ti je sa mje­ra­ma za­šti­te oko­li­ša, a u ek­s­trem­nim uvje­ti­ma po­dr­ža­va tr­ži­šte, ali is­to ta­ko i pred­stav­lja ne­si­gur­nost inves­ti­ci­ja za rizična tr­ži­šta. Na­ime, sta­bil­nost si­gur­nos­ti ops­kr­be sni­ža­va ci­je­nu ener­gi­je jer po­ti­če pre­dvi­di­vost te po­zi­tiv­no utje­če na za­šti­tu oko­li­ša. Nas­to­ja­nja u sup­s­ti­tu­ira­nju eko­lo­ški ne­čis­tih teh­no­lo­gi­ja ob­nov­lji­vim i eko­lo­ški pri­hvat­lji­vim, na ža­lost, ne­po­volj­no utje­če na si­gur­nost ops­kr­be pa se sve češ­će pro­blem nas­to­ji ri­je­ši­ti na stra­ni po­troš­nje: mje­ra­ma sma­nje­nja i pre­ras­po­dje­le po­troš­nje kroz ener­get­sku učin­ko­vi­tost, pro­na­la­že­njem no­vih na­či­na skla­di­šte­nja ener­gi­je pa sve do uprav­lja­nja po­troš­njom kroz nas­to­ja­nje za us­kla­đi­va­njem te­re­će­nja iz­vo­ra. Si­gur­nost ops­kr­be sma­tra se te­me­ljem sta­bil­nos­ti ener­get­skog sus­ta­va, a de­fi­ni­ra se teh­nič­kim mjer­lji­vim pa­ra­me­tri­ma. Si­gur­nost ops­kr­be ima svo­ju ci­je­nu, jed­na­ko kao što svo­ju ci­je­nu po­či­nje ima­ti i si­gur­nost po­troš­nje, a što naj­bo­lje po­ka­zu­je pri­mjer na hr­vat­skoj bur­zi elek­trič­ne ener­gi­je ka­da je kra­jem ve­lja­če ci­je­na tr­go­va­nja ima­la ne­ga­ti­van iz­nos, od­nos­no, pla­ća­lo se ono­me tko je u odre­đe­no vri­je­me bio spre­man pre­uze­ti pro­izve­de­nu ener­gi­ju.

Za­šti­ta oko­li­ša na iz­vjes­tan na­čin pred­stav­lja te­ret za si­gur­nost ops­kr­be, ali i za po­tro­ša­če ener­gi­je. Do sa­da ko­ri­šte­ne teh­no­lo­gi­je bi­le su re­la­tiv­no kom­for­ne i poz­na­te, me­đu­tim, sve su bi­le ba­zi­ra­ne na fo­sil­nim go­ri­vi­ma. Ne­ka­da jef­ti­ni ug­ljen pos­tat će sku­pim po­ve­ća­njem ci­je­na emi­si­ja ug­ljič­nog di­ok­si­da. In­ter­vent­ne plin­ske elek­tra­ne već sa­da su te­ret svo­jim vlas­ni­ci­ma jer plin kao ener­gent ni­je jef­tin kao ne­ka­da pa nji­ho­ve elek­tra­ne ra­de ne­do­vo­ljan broj rad­nih sa­ti ka­ko bi se oče­ki­va­no vra­ti­le inves­ti­ci­je. Do­dat­ni ka­pa­ci­te­ti ne­ko­nven­ci­onal­nih ob­nov­lji­vih iz­vo­ra, pr­vens­tve­no vje­tro­elek­tra­na i sun­če­vih elek­tra­na ne­ri­jet­ko uz­ro­ku­ju za­us­tav­lja­nje elek­tra­na na ug­ljen, a u slu­ča­ju ne­iz­vjes­nog po­go­na, ter­mo­elek­tra­ne bi­va­ju odr­ža­va­ne na ro­ti­ra­ju­ćoj re­zer­vi. Ti­me se stva­ra­ju vi­so­ki po­gon­ski tro­ško­vi, za­ga­đu­je se oko­liš (prak­tič­ki sva energija od­la­zi u odr­ža­va­nje po­go­na), a po­gon pos­tro­je­nja odvi­ja se u ne­po­volj­nom re­ži­mu ra­da či­me se sma­nju­je nji­hov rad­ni vi­jek.

Pos­to­ji li ra­sko­rak iz­me­đu europ­skih i na­ci­onal­nih ci­lje­va kad je u pi­ta­nju si­gur­nost ops­kr­be?

Za­jed­nič­ko tr­ži­šte ener­gi­je u Eu­rop­skoj uni­ji na iz­vjes­tan na­čin uma­nju­je zna­čaj na­ci­onal­ne ener­get­ske neo­vis­nos­ti. In­zis­ti­ra se na di­ver­si­fi­ka­ci­ji iz­vo­ra pa tran­s­port­ni ener­get­ski sus­ta­vi pos­ta­ju al­ter­na­ti­va stvar­noj ener­get­skoj neo­vis­nos­ti. Ko­li­ko tak­va ener­get­ska po­li­ti­ka mo­že do­is­ta po­mo­ći u os­tva­re­nju si­gur­nos­ti ops­kr­be naj­bo­lje po­ka­zu­je plin­ska kri­za po­čet­kom 2009. go­di­ne. Do­dat­no, nes­ta­bil­na svjet­ska ener­get­ska tr­ži­šta kom­pli­ci­ra­ju i ina­če slo­že­ne pri­li­ke uno­se­ći do­dat­nu ne­si­gur­nost me­đu inves­ti­to­re.

Eu­ro­pa snaž­no za­go­va­ra ener­get­sku uni­ju i sve ono što ona sa so­bom do­no­si. Za­nim­lji­vi pos­ta­ju veliki in­fras­truk­tur­ni objek­ti ko­ji će omo­gu­ći­ti funk­ci­oni­ra­nje uni­je na na­čin da ener­get­ska neo­vis­nost iz na­ci­onal­nih ok­vi­ra pri­je­đe u eu­rop­ske ok­vi­re. Ho­će li u tom sus­tav­no vri­je­di­ti pra­vi­lo ja­čeg, veliki je iz­a­zov jer će se ener­get­ski to­ko­vi, osim pre­ma uobi­ča­je­nim fi­zi­kal­nim za­ko­ni­ma po­če­ti us­mje­ra­va­ti pre­ma tr­žiš­nim za­ko­ni­ma ko­ji će omo­gu­ći­ti ujed­na­ča­va­nje ci­je­na ener­gi­je na ra­zi­ni uni­je. Hr­vat­ska bi mo­gla pos­ta­ti europ­sko čvo­ri­šte i pos­lu­ži­va­ti po­je­di­ne ener­get­ske to­ko­ve, me­đu­tim, ta­kav će po­lo­žaj u ok­vi­ru Eu­rop­ske uni­je vje­ro­jat­no do­ni­je­ti i ujed­na­ča­va­nje ci­je­na ener­gi­je. Pi­ta­nje po­ve­zi­va­nja do­bav­nih pra­va­ca unu­tar ta­ko or­ga­ni­zi­ra­ne uni­je od na­ci­onal­nog in­te­re­sa pos­ta­je in­te­res Eu­rop­ske uni­je i ni­je uvi­jek suk­la­dan na­ci­onal­nim in­te­re­si­ma. Naj­bo­lje to po­ka­zu­ju ot­po­ri iz­grad­nji ter­mi­na­la za ukap­lje­ni pri­rod­ni plin na Kr­ku.

In­fras­truk­tur­ni objek­ti po­put tran­s­port­nih pli­no­vo­da i ter­mi­na­la za ukap­lje­ni pri­rod­ni plin vr­lo su kom­plek­s­ni. Iz­grad­nja ma­njih ka­pa­ci­te­ta po­ve­za­na je s vi­so­kim tro­ško­vi­ma te uglav­nom ni­je pri­mje­re­na. Iz­grad­nja ve­ćih ka­pa­ci­te­ta zah­tje­va do­go­vor svih di­oni­ka što ni­je uvi­jek jed­nos­tav­na za­da­ća. Do­dat­no, pos­ta­vi li se još i zah­tjev da se plin tran­s­por­ti­ra u oba smje­ra po pli­no­vo­du, ta­kav pro­jekt tre­ba ima­ti do­bru tr­žiš­nu oprav­da­nost. U kon­tek­s­tu na­ci­onal­nih ok­vi­ra, tak­vi zah­tje­vi te­ško su os­tva­ri­vi pa se tak­vi pro­jek­ti svr­sta­va­ju u one za­jed­nič­kog in­te­re­sa Eu­rop­ske uni­je. U Hr­vat­skoj se na­čel­no na­zi­ru tri otvo­re­ne mo­guć­nos­ti pro­je­ka­ta od za­jed­nič­kog in­te­re­sa: Ter­mi­nal za UPP na oto­ku Kr­ku, tran­s­port­ni sus­tav za po­ten­ci­jal­no no­vo skla­di­šte pli­na te pro­jekt na­pred­ne in­ter­ko­nek­ci­je na elek­tro­ener­get­skom sus­ta­vu iz­me­đu Hr­vat­ske i Slo­ve­ni­je.

Mo­že li Hr­vat­ska bi­ti ener­get­ski neo­vis­na?

Ener­get­ska neo­vis­nost je pri­vi­le­gi­ja ener­get­ski bo­ga­tih ze­ma­lja. Hr­vat­ska se os­la­nja na dio svo­jih pri­rod­nih re­sur­sa, pr­vens­tve­no u pli­nu i hi­dro­ener­gi­ji, a u zad­nje vri­je­me zna­čaj se po­ku­ša­va da­ti i is­tra­ži­va­nju naf­te i do­dat­nih ko­li­či­na pli­na. Ne­ko­nven­ci­onal­ni ob­nov­lji­vi iz­vo­ri tre­ba­li bi pos­ta­ti zna­ča­jan fak­tor u ener­ge­ti­ci jer će 20% ukup­ne ener­gi­je tre­ba­ti do­la­zi­ti iz ovog obli­ka ener­gi­je. U Hr­vat­skoj taj seg­ment za sa­da ve­ći­nom po­kri­va energija bi­oma­se u pro­izvod­nji to­plin­ske ener­gi­je te energija vje­tra u pro­izvod­nji elek­trič­ne ener­gi­je. Ener­get­ska neo­vis­nost u

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.