Na po­ve­ća­nje ener­get­ske efi­kas­nos­ti još se ne gle­da kao na stra­te­šku inves­ti­ci­ju

Ve­dran Kr­stu­lo­vić s Ener­get­skog ins­ti­tu­ta Hr­vo­je Po­žar go­vo­ri o na­pret­ku ener­get­ske učin­ko­vi­tos­ti, sprem­nos­ti tvrt­ki da ula­žu u nju i po­dru­čji­ma u ko­ji­ma pos­to­ji naj­vi­še po­ten­ci­ja­la za ušte­de ener­gi­je EU­ROP­SKA UNI­JA JE GLO­BAL­NO VO­DE­ĆA U ENER­GET­SKOJ EFIKAS

Poslovni Dnevnik - - ENERGY INVESTMENT FORUM 2016 - ANA BLAŠKOVIĆ

Ve­dran Kr­stu­lo­vić s Ener­get­skog ins­ti­tu­ta Hr­vo­je Po­žar struč­njak je za pro­jek­te i pro­gra­me ener­get­ske učin­ko­vi­tos­ti, pro­izvod­nje i tran­sfor­ma­ci­je ener­gi­je te pri­mje­ne ob­nov­lji­vih iz­vo­ra ener­gi­je. Po­s­ljed­njih 20 go­di­na je vo­di­telj i su­di­onik ni­za pro­je­ka­ta iz po­dru­čja ener­get­ske učin­ko­vi­tos­ti u in­dus­tri­ji i u sek­to­ru us­lu­ga, za­tim ana­li­ze i ra­zvo­ja ener­get­skih pos­tro­je­nja na fo­sil­na go­ri­va i bi­oma­su te ko­or­di­na­tor u na­ci­onal­nim ener­get­skim pro­gra­mi­ma. Nje­go­vo po­dru­čje ra­da su i pra­će­nje i mo­guć­nos­ti pri­mje­ne su­vre­me­nih ener­get­skih teh­no­lo­gi­ja, a iz­ra­van po­vod za raz­go­vor je ne­dav­no pro­ve­de­no is­tra­ži­va­nje o ener­ges­t­koj učin­ko­vi­tos­ti u in­dus­tri­ji, ko­je je Ins­ti­tut na­pra­vio u su­rad­nji sa Si­emen­som.

Pro­ve­li ste is­tra­ži­va­nje o ener­get­skoj učin­ko­vi­tos­ti s fo­ku­som na in­dus­tri­ju kao ve­li­kog po­tro­ša­ča. Što po­ka­zu­ju svjet­ski tren­do­vi?

Na svjet­skoj ra­zi­ni, ra­ču­na se da in­dus­tri­ja su­dje­lu­je s ot­pri­li­ke jed­nom tre­ći­nom u po­tre­ba­ma za ener­gi­jom, i da mo­guć­nos­ti za po­ve­ća­nje ener­get­ske efi­kas­nos­ti ni­su do­volj­no is­ko­ri­šte­ne. Pos­tig­nut je veliki na­pre­dak, po­seb­no po­s­ljed­njih de­set­lje­ća, u pre­poz­na­va­nju, teh­nič­kom ra­zvo­ju i do­ka­zi­va­nju ši­ro­kog spek­tra mje­ra u raz­no­vr­s­nim in­dus­trij­skim pro­ce­si­ma. Una­toč to­me, sma­tra se da se po­ve­ća­nje ener­get­ske efi­kas­nos­ti još uvi­jek ne pos­tav­lja u od­go­va­ra­ju­ćoj mje­ri kao stra­te­ška inves­ti­ci­ja. A mo­gu­će ko­ris­ti tak­vih inves­ti­ci­ja su znat­no ši­re od sa­mo eko­nom­skih. Ba­ri­je­re u to­me su, iz­me­đu os­ta­log, ogra­ni­če­na dos­tup­nost teh­nič­kih zna­nja, dos­tup­nost ka­pi­ta­la, tro­ško­vi fi­nan­ci­ra­nja i uprav­lja­nje ri­zi­ci­ma. Sto­ga su glav­ni svjet­ski tren­do­vi u po­dru­čju in­te­gral­nih ener­get­skih pro­gra­ma, dak­le ne po­je­di­nač­ni pro­jek­ti ne­go sis­te­mat­ski ši­ro­ki pris­tup sek­to­ru in­dus­trij­skih po­tro­ša­ča s mje­ra­ma pot­po­ra i od­go­va­ra­ju­ćim fi­nan­cij­skim me­ha­niz­mi­ma, či­me se for­mi­ra spe­ci­fič­no tr­ži­šte za ovu vr­stu us­lu­ga.

Pro­ma­tra­mo li EU, kao na­še eko­nom­sko okru­že­nje, in­dus­trij­ski sek­tor ov­dje su­dje­lu­je s ne­što pre­ko če­t­vr­ti­ne u po­troš­nji fi­nal­ne ener­gi­je. EU je glo­bal­no vo­de­ća u ener­get­skoj efi­kas­nos­ti, i ko­ri­šte­nje ener­gi­je u pre­ra­đi­vač­koj in­dus­tri­ji ima go­diš­nji rast efi­kas­nos­ti pro­sječ­no 1,3%, pro­ma­tra­no od 2000. No, br­zi­na tog na­pret­ka je sma­nje­na ti­je­kom eko­nom­ske kri­ze. Sis­te­mat­ski pris­tup ener­get­skoj učin­ko­vi­tos­ti u EU ide pu­tem smjer­ni­ca s ko­ji­ma se us­kla­đu­ju na­ci­onal­na za­ko­no­dav­s­tva, te pu­tem ni­za pro­gra­ma.

Pra­ti li Hr­vat­ska i u ko­joj mje­ri te tren­do­ve?

U os­no­vi, da. Tren­do­vi po­ve­ća­nja učin­ko­vi­tos­ti i ko­ri­šte­nja ener­gi­je ot­pri­li­ke pra­te eu­rop­ske tren­do­ve, no bit­na je raz­li­ka u op­ćem pa­du po­troš­nje ener­gi­je na­kon 1990, u znat­noj pro­mje­ni struk­tu­re po­tro­ša­ča, te u po­s­lje­dič­nom sta­nju ako gle­da­mo pe­ri­od od 2000. U fi­nal­noj po­troš­nji ener­gi­je u Hr­vat­skoj na in­dus­tri­ju ot­pa­da ot­pri­li­ke pe­ti­na, a pri­je re­ce­si­je 2008. je udio bio ne­što ma­nje od če­t­vr­ti­ne. Hr­vat­ska in­dus­tri­ja je osjet­lji­vi­ja na eko­nom­ske po­re­me­ća­je od one u EU, te je kod nas po­troš­nja ener­gi­je u in­dus­tri­ji u po­s­ljed­njih 10tak go­di­na pa­la za vi­še od 20%, dok je to u EU iz­no­si­lo oko 14%. Pri pa­du po­troš­nje je re­ce­si­ja ima­la znat­no ve­ću ulo­gu ne­go mje­re ra­ci­ona­li­za­ci­je. Kod ener­get­ski in­ten­ziv­nih in­dus­tri­ja, kao što je pro­izvod­nja gra­đe­vin­skog ma­te­ri­ja­la, za­mjet­na su po­bolj­ša­nja i zbog teh­no­lo­škog na­pret­ka, ne sa­mo zbog pa­da op­se­ga pro­izvod­nje. Ta­ko­đer, inves­ti­ci­je u no­vu teh­no­lo­gi­ju, ko­je su čes­to uvjet za op­s­ta­nak na tr­ži­štu, ne­mi­nov­no do­vo­de do po­bolj­ša­nja efi­kas­nos­ti, što se pr­vens­tve­no vi­di kod po­troš­nje elek­trič­ne ener­gi­je. I u sus­tav­nim mje­ra­ma po­ti­ca­nja ener­get­ske učin­ko­vi­tos­ti Hr­vat­ska nas­to­ji pra­ti­ti tren­do­ve EU i ra­zvi­je­nih in­dus­trij­skih ze­ma­lja, re­gu­la­ti­vom i sus­ta­vi­ma po­ti­ca­nja. No, kod in­dus­tri­je smo tu u za­os­tat­ku, ona je kao sek­tor po­troš­nje ma­nje u fo­ku­su ne­go npr. zgra­dar­stvo ili dru­gi sektori. Ipak, u tu se oče­ku­ju ne­ki sko­ri­ji po­ma­ci, uvo­đe­njem oba­ve­ze ener­get­skih pre­gle­da, i dru­gih ak­tiv­nos­ti.

Mo­že­te li po­jas­ni­ti po­ve­za­nost gos­po­dar­skog ras­ta i po­troš­nje ener­gi­je?

To je naj­vi­še po­s­lje­di­ca po­ve­ća­nja osob­ne po­troš­nje, što se pr­vo oči­tu­je u sek­to­ri­ma ku­ćans­ta­va i us­lu­ga. Ti su sektori kod nas ima­li naj­iz­ra­že­ni­ji trend ras­ta po­troš­nje ener­gi­je u dru­goj po­lo­vi­ci 90tih. Taj se rast pri­mar­no vi­di kod elek­trič­ne ener­gi­je, sa­mim po­ras­tom bro­ja tro­ši­la, dok je kod to­plin­ske ener­gi­je even­tu­al­ni rast po­troš­nje uglav­nom na­do­mje­šten sma­nje­njem gu­bi­ta­ka. In­dus­tri­ja je kao sek­tor po­tro­ša­ča spe­ci­fič­ni­ja, i po­vrat­na spre­ga je spo­ri­ja, a kod nje se pa­ra­lel­no odvijaju raz­li­či­ti pro­ce­si. Gos­po­dar­skim ras­tom do­la­zi do sma­nje­nja udje­la te do ra­ci­ona­li­za­ci­je po­troš­nje ener­gi­je kod ener­get­ski in­ten­ziv­nih in­dus­tri­ja, dok is­to­vre­me­no po­rast op­se­ga pro­izvod­nje zna­či i rast po­troš­nje. Sva­ka­ko, tr­ži­šte je bi­tan čim­be­nik – in­dus­trij­ske tvrt­ke ko­je us­pi­ju iz­bo­ri­ti svoj sta­tus uz kon­ku­ren­ci­ju mo­gu oče­ki­va­ti i rast pos­lov­nih ak­tiv­nos­ti i rast po­troš­nje ener­gi­je.

Ko­li­ko su tvrt­ke sprem­ne na ula­ga­nje u ener­get­sku učin­ko­vi­tost? Kak­va rje­še­nja pre­fe­ri­ra­ju?

Kod pro­ma­tra­nja te sprem­nos­ti, u star­tu do­la­zi do jed­nog pro­ble­ma. Na­ime, tvrt­ke kod ko­jih su po­ten­ci­ja­li za ra­ci­ona­li­za­ci­ju naj­ve­ći su čes­to u pos­lov­nim te­ško­ća­ma te im je ula­ga­nje u ener­ge­ti­ku ni­sko na lis­ti pri­ori­te­ta. Us­pješ­ne tvrt­ke, s dru­ge stra­ne, sa­me uoča­va­ju be­ne­fi­te i po­du­zi­ma­ju ne­što, ta­ko da su tu s te stra­ne po­ten­ci­ja­li ma­nji. No, svi­jest o ko­ris­ti­ma kon­ti­nu­ira­ne bri­ge o ener­ge­ti­ci, kao i in­for­mi­ra­nost, ras­tu, te in­dus­trij­ske

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.