Svjet­sko gos­po­dar­stvo ima­lo bi ko­ris­ti od ve­ćih ka­mat­nih sto­pa

Po­gled sa stra­ne Te­melj kri­ze Ne­ga­tiv­ne re­al­ne ka­mat­ne sto­pe, kad pos­ta­nu go­to­vo per­ma­nent­ne, na­ru­ša­va­ju učin­ko­vi­tu ras­po­dje­lu ka­pi­ta­la i po­la­žu te­me­lje za ba­lo­ne, ban­kro­te i kri­ze, te do­pri­no­se kon­cen­tra­ci­ji pri­ho­da na vr­hu na šte­tu ma­lih šte­di­ša

Poslovni Dnevnik - - KOMENTARI & ANALIZE -

Bez mu­ni­ci­je? Ča­so­pis The Eco­no­mist ne­dav­no je upi­tao kre­ato­re mo­ne­tar­ne po­li­ti­ke. Step­hen Ro­ach na­zvao je po­tez naj­ve­ćih sre­diš­njih ba­na­ka – uklju­ču­ju­ći ja­pan­sku sre­diš­nju ban­ku Bank of Ja­pan, Europ­sku sre­diš­nju ban­ku i šved­sku sre­diš­nju ban­ku Bank of Swe­den – ve­zan uz ne­ga­tiv­ne re­al­ne (i u ne­kim slu­ča­je­vi­ma čak i no­mi­nal­ne) ka­mat­ne sto­pe “is­praz­nim” nas­to­ja­njem ko­je sa­mo po­la­že “te­me­lje za slje­de­ću kri­zu.” Ta­ko­đer, na sas­tan­ku G20 mi­nis­ta­ra fi­nan­ci­ja u ve­lja­či, gu­ver­ner sre­diš­nje bri­tan­ske ban­ke Bank of En­gland Mark Car­ney na­vod­no je na­zvao te po­li­ti­ke “u ko­nač­ni­ci igrom nul­te su­me.” Je­su li sre­diš­nje ban­ke naj­ve­ćih ra­zvi­je­nih gos­po­dar­sta­va – ko­je su no­si­le te­ret odr­ža­va­nja ane­mič­nih opo­ra­va­ka na­kon 2008. – za­is­ta is­ko­ris­ti­le sve os­ta­le op­ci­je?

Do­is­ta se do­ima da je­su. Bi­lan­ce sre­diš­njih ba­na­ka na­bu­bri­le su, dok su ka­mat­ne sto­pe do­seg­nu­le “go­to­vo nul­te” ni­že gra­ni­ce. Či­ni se da ima pu­no ras­po­lo­ži­ve jef­ti­ne vo­de, ali konj od­bi­ja piti. Bez ikak­vih naz­na­ka in­fla­ci­je i us­li­jed još uvi­jek mlakog i krh­kog ras­ta, mno­gi pre­dvi­đa­ju kro­nič­no us­po­re­ni rast, dok se ne­ki čak pri­bo­ja­va­ju još jed­ne glo­bal­ne re­ce­si­je.

Me­đu­tim, kre­ato­ri­ma po­li­ti­ka pre­os­ta­la je još jed­na op­ci­ja: pre­la­zak na “čiš­ću” fi­skal- nu po­li­ti­ku, u ko­joj oni iz­rav­no financiraju vla­di­nu po­troš­nju štam­pa­njem nov­ca – ta­ko­zva­nu “po­moć iz he­li­kop­te­ra.” No­vi no­vac za­obi­šao bi fi­nan­cij­ski i kor­po­ra­tiv­ni sek­tor i išao rav­no naj­po­tre­bi­ti­ji­ma: po­tro­ša­či­ma ni­žih i sred­njih pri­ho­da. No­vac bi mo­gao ići iz­rav­no nji­ma i pu­tem ula­ga­nja u otva­ra­nja no­vih rad­nih mjes­ta, in­fras­truk­tu­ru ko­ja će po­ve­ća­ti pro­duk­tiv­nost. Stav­lja­njem ku­pov­ne mo­ći u ru­ke oni­ma ko­ji­ma je ona naj­po­treb­ni­ja, iz­rav­no mo­ne­tar­no fi­nan­ci­ra­nje jav­ne po­troš­nje ta­ko­đer bi po­mo­glo u po­bolj­ša­nju in­k­lu­ziv­nos­ti u gos­po­dar­stvi­ma u ko­ji­ma je ne­jed­na­kost u br­zom po­ras­tu.

'Po­moć iz he­li­kop­te­ra'

“Po­moć iz he­li­kop­te­ra” tj. ne­ko­nven­ci­onal­ne mje­re ko­je se po­du­zi­ma­ju za po­ti­ca­nje gos­po­dar­stva ti­je­kom raz­dob­lja de­fla­ci­je, tre­nut­no pred­la­žu eko­no­mis­ti lje­vi­ča­ri, kao i oni ko­ji pri­pa­da­ju cen­tru. Na ne­ki na­čin, čak i ne­ki “kon­zer­va­tiv­ci” – ko­ji po­ti­ču ve­ću jav­nu po­troš­nju na in­fras­truk­tu­ru, ali ta­ko­đer že­le sma­nje­nje po­re­za i opi­ru se ve­ćem za­du­ži­va­nju – de fac­to po­du­pi­ru “po­moć iz he­li­kop­te­ra”.

U po­s­ljed­nje vri­je­me po­ja­vi­li su se ra­di­kal­ni­ji pri­jed­lo­zi, ko­ji odra­ža­va­ju osje­ćaj žur­nos­ti i ra­zo­ča­ra­nje ši­ro­kih raz­mje­ra s učin­ci­ma sa­daš­nje mo­ne­tar­ne po­li­ti­ke. On­kraj pro­pa­gi­ra­nja ve­ćih mi­ni­mal­nji­ho­voj

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.