Pro­da­ja Že­lje­za­re Ki­ne­zi­ma po­bolj­ša­la bi po­zi­ci­ju Sr­bi­je

Alek­san­dar Vla­ho­vić, pred­sjed­nik Sa­ve­za eko­no­mis­ta Sr­bi­je, go­vo­ri o pro­ve­de­noj fi­skal­noj kon­so­li­da­ci­ji, bo­ljoj inves­ti­cij­skoj kli­mi i ras­tu iz­vo­za

Poslovni Dnevnik - - AKTUALNO - ANA MA­RIA GRČIĆ FI­LI­PO­VIĆ

Kre­dit­ni rej­ting Sr­bi­je je po­bolj­šan, a po­zi­ci­ja zem­lje na re­le­vant­nim lis­ta­ma ta­ko­đer je po­prav­lje­na

Alek­san­dar Vla­ho­vić, pred­sjed­nik je Sa­ve­za eko­no­mis­ta Sr­bi­je, or­ga­ni­za­to­ra Ko­pa­onik bu­si­ness fo­ru­ma, naj­ve­ćeg sr­p­skog, ali i re­gi­onal­nog sku­pa gos­po­dar­stve­ni­ka i po­li­ti­ča­ra. Od 2001. do 2004. bio je mi­nis­tar za gos­po­dar­stvo i pri­va­ti­za­ci­ju u vla­di Re­pu­bli­ke Sr­bi­je.

Ko­ji se po­zi­tiv­ni ma­kro­eko­nom­ski tren­do­vi u Sr­bi­ji oče­ku­ju u 2016. go­di­ni?

Na­kon us­pješ­no pro­ve­de­ne krat­ko­roč­ne fi­skal­ne kon­so­li­da­ci­je, sta­nje u jav­nim fi­nan­ci­ja­ma je ne­us­po­re­di­vo bo­lje ne­go na po­čet­ku pret­hod­ne go­di­ne. Pro­ra­čun­ski de­fi­cit je sma­njen za 3 pos­tot­na bo­da BDPa, ma­kro­eko­nom­ska sta­bil­nost je odr­ža­na, a nas­tav­lje­no je i vanj­sko urav­no­te­že­nje. Na­ime, de­fi­cit te­ku­ćeg pla­ća­nja je ma­nji od 5 pos­to BDPa, dok je vanj­sko­tr­go­vin­ski de­fi­cit 10 pos­to BDPa. Us­po­red­be ra­di, u 2012. go­di­ni de­fi­cit te­ku­ćeg pla­ća­nja je iz­no­sio 12 pos­to, a vanj­sko­tr­go­vin­ski de­fi­cit 18 pos­to. In­fla­ci­ja je na ra­zi­ni od 1,5 pos­to i tu se ne oče­ku­ju zna­čaj­ni­ja po­mje­ra­nja u 2016. go­di­ni. Središnja ban­ka pro- vo­di mo­ne­tar­nu po­li­ti­ku či­je je os­nov­no si­dro tar­ge­ti­ra­na in­fla­ci­ja. To je za sa­da do­bro funk­ci­oni­ra­lo, prem­da su u jav­nos­ti pos­to­ja­le kri­ti­ke zbog, na­vod­ne, pre­tje­ra­ne mo­ne­tar­ne ri­gid­nos­ti. Tek sre­đi­va­njem sta­nja u jav­nim fi­nan­ci­ja­ma stek­li su se uvje­ti da mo­ne­tar­na po­li­ti­ka bu­de la­ba­vi­ja, te je u 2015. re­fe­rent­na ka­mat­na sto­pa sma­nje­na za go­to­vo 50 pos­to i da­nas iz­no­si 4,25 pos­to. To je po­volj­no utje­ca­lo na ci­je­nu ka­pi­ta­la – sma­nje­ne su ka­mat­ne sto­pe na di­nar­ske, a u ne­što ma­njoj mje­ri i de­so­li­da­ci­ja viz­ne kre­di­te. Kre­dit­ni rej­ting Sr­bi­je je po­bolj­šan, a po­zi­ci­ja zem­lje na re­le­vant­nim lis­ta­ma ta­ko­đer je po­prav­lje­na. Kon- jav­nih fi­nan­ci­ja, ma­kro­eko­nom­ska sta­bil­nost i bo­lje po­zi­ci­oni­ra­nje Sr­bi­je su utje­ca­li na ra­zi­nu iz­rav­nih stra­nih inves­ti­ci­ja, ko­je su u 2015. iz­no­si­le 1,75 ml­rd. eura, što je u ap­so­lut­nom iz­no­su naj­vi­še u re­gi­ji i što je pri­do­ni­je­lo skrom­nom ras­tu BDPa od 0,85 pos­to. U te­ku­ćoj go­di­ni oče­ku­jem ri­gid­nu kon­tro­lu jav­ne po­troš­nje, nas­ta­vak una­p­rje­đe­nja gos­po­dar­skog okruž­ja i po­če­tak re­ali­za­ci­je struk­tur­nih re­for­mi. Mis­lim pri­je sve­ga na ra­ci­ona­li­za­ci­ju bro­ja za­pos­le­nih u op­ćoj

dr­ža­vi, pos­lov­no­fi­nan­cij­sko res­truk­tu­ri­ra­nje jav­nih po­du­ze­ća, za­vr­še­tak pri­va­ti­za­ci­je ve­li­kih tzv. stra­te­ški važ­nih po­du­ze­ća (Že­lje­za­re Sme­de­re­vo, RTB Bo­ra, rud­ni­ka Re­sa­vi­ca i dru­gih). Us­to, nuž­no je re­for­mi­ra­ti po­rez­nu upra­vu za­to što se ra­zi­na si­ve eko­no­mi­je (25%) ne mo­že eli­mi­ni­ra­ti sa­mo po­je­di­nač­nim ak­ci­ja­ma kak­ve smo ima­li u 2015.

Kak­va je inves­ti­cij­ska kli­ma u Sr­bi­ji i ko­je su naj­ve­će pre­pre­ke? Za ko­ji su sek­tor naj­vi­še za­in­te­re­si­ra­ni?

Inves­ti­cij­ska kli­ma je u pro­tek­le dvi­je go­di­ne bit­no po­prav­lje­na. Do­ni­je­ti su ne­ki ključ­ni za­ko­ni, po­put Za­ko­na o ra­du ko­ji je osi­gu­rao flek­si­bil­nost tr­ži­šta ra­da, kao i Za­kon o pla­ni­ra­nju i iz­grad­nji, ko­ji je omo­gu­ćio br­že i učun­ko­vi­ti­je do­bi­va­nje gra­đe­vin­skih do­zvo­la. Da je to tač­no, svje­do­či i po­da­tak o zna­čaj­nom na­pret­ku Sr­bi­je na re­le­vant­nim, kom­pe­tent­nim lis­ta­ma. Me­đu­tim, tek pred­sto­ji veliki po­sao ko­ji se od­no­si na učin­ko­vi­tost ra­da dr­žav­ne ad­mi­nis­tra­ci­je, una­p­rje­đe­nje učin­ko­vi­tos­ti pra­vo­sud­nog sus­ta­va. U tom sklo­pu, važ­na je i re­for­ma obra­zo­va­nog sus­ta­va. Zna­nost i obra­zo­va­nje su stu­po­vi sva­kog mo­der­nog druš­tva i pret­pos­tav­ka iz­grad­nje eko­no­mi­je zas­no­va­ne na zna­nju. Na ža­lost, u proš­lih de­set go­di­na, po­naj­pri­je u druš­tve­nim na­uka­ma, po­ja­vio se niz pri­vat­nih fa­kul­te­ta i sve­uči­li­šta, vr­lo sum­nji­vog kva­li­te­ta, ko­ji su bit­no kon­ta­mi­ni­ra­li ovaj seg­ment druš­tva.

Dak­le, in­te­res inves­ti­to­ra pos­to­ji. Uglav­nom se to od­no­si na sek­tor po­ljo­pri­vre­de, gra­đe­vi­nar­stva, ali i na u po­s­ljed­nje vri­je­me br­zo­ras­tu­ći sek­tor in­for­ma­cij­sko­ko­mu­ni­ka­cij­skih teh­no­lo­gi­ja. Ta­ko­đer, zna­čaj­na ra­zi­na inves­ti­ci­ja je re­ali­zi­ra­na i u pre­ra­đi­vač­kom sek­to­ru.

Ko­ji tem­po ras­ta BDP-a je po­že­ljan, a ko­ji os­tva­riv u 2016.?

Za zem­lju kao što je Sr­bi­ja, ko­ja je zna­čaj­no iz­gu­bi­la ko­rak s vo­de­ćim eko­no­mi­ja­ma EU, po­tre­ban je sko­ko­vit rast. To zna­či da ako se že­li kon- ver­gen­ci­ja u slje­de­ćih 20 go­di­na, pro­sječ­na sto­pa ras­ta mo­ra bi­ti naj­ma­nje 5 pos­to. Me­đu­tim, to ba­rem ka­da je u pi­ta­nju 2016. i 2017. go­di­na ni­je re­al­no iz­ve­di­vo. Bu­du­ći da i da­lje tra­je re­ali­za­ci­ja tro­go­diš­njeg pro­gra­ma fi­skal­ne kon­so­li­da­ci­je, po­dr­ža­nog od stra­ne MMFa, ako bi se os­tva­rio pla­ni­ra­ni rast od 1,8 pos­to u 2016., uz za­us­tav­lja­nje ras­ta jav­nog du­ga (da­nas je na ra­zi­ni od 75% BDPa), to bi bio veliki us­pjeh. Pri to­me, rast se mo­ra te­me­lji­ti na inves­ti­ci­ja­ma, kao kom­po­nen­ti BDPa, iz­vo­zu, a ni­ka­ko na ras­tu jav­ne po­troš­nje. Da bi se ovaj sce­na­rio do­go­dio po­tre­ban je vid­lji­vi na­pre­dak u struk­tur­nim re­for­ma­ma.

Što je s iz­vo­zom, ko­ji su sr­p­ski naj­ve­ći iz­voz­ni adu­ti? Ko­ja su naj­važ­ni­ja tr­ži­šta za iz­voz?

Iz­voz iz go­di­ne u go­di­nu ras­te br­že od ras­ta uvo­za, te se vanj­sko­tr­go­vin­ski mi­nus zna­čaj­no sma­nju­je. To­me su pri­do­ni­je­le i stra­ne, ali i do­ma­će inves­ti­ci­je, pri­je sve­ga ra­zvi­je­ni po­du­zet­nič­ki po­ten­ci­jal u sek­to­ru ma­lih i sred­njih po­du­ze­ća. Gle­da­no gran­ski, Sr­bi­ja os­tva­ru­je su­fi­cit u pro­izvod­nji hra­ne, us­lu­ga, gra­đe­vi­nar­stvu, fi­nan­cij­skom sek­to­ru. De­fi­cit pos­to­ji u dru­gim sek­to­ri­ma, i upra­vo je tu od­go­vor ka­ko urav­no­te­ži­ti vanj­sku tr­go­vi­nu. Si­gur­no je da su nam po­treb­ne inves­ti­ci­je po­put Fi­ata, za­hva­lju­ju­ći ko­joj je ra­zvi­jen či­tav klaster u auto­mo­bil­skoj in­dus­tri­ji. Ako bi se us­pješ­no re­ali­zi­ra­la pro­da­ja Že­lje­za­re ki­ne­skim inves­ti­to­ri­ma, to bi ta­ko­đer po­zi­tiv­no utje­ca­lo na vanj­sku po­zi­ci­ju zem­lje. Ka­da je ri­ječ o iz­voz­nim tr­ži­šti­ma, za Sr­bi­ju je naj­važ­ni­ja re­gi­ja s ko­jom os­tva­ru­je su­fi­cit, kao i zem­lje EU. Na­ve­de­ne des­ti­na­ci­je či­ne go­to­vo 85 pos­to ukup­ne vanj­sko­tr­go­vin­ske raz­mje­ne Sr­bi­je. Ta­ko­đer, u slič­nom pos­tot­ku se re­ali­zi­ra i pri­ljev stra­nih inves­ti­ci­ja iz na­ve­de­ne gru­pe ze­ma­lja.

Sto­pa ne­za­pos­le­nos­ti u Sr­bi­ji me­đu naj­vi­ši­ma je u Eu­ro­pi. Ko­ji su ci­lje­vi sma­nje­nja ne­za­pos­le­nos­ti pos­tav­lje­ni kao pri­hvat­lji­vi i u ko­jem vre­men­skom ro­ku ih pla­ni­ra­te os­tva­ri­ti?

Sto­pa ne­za­pos­le­nos­ti je iz­u­zet­no vi­so­ka i kre­će se na ra­zi­ni od 18 pos­to. Ono što po­seb­no za­bri­nja­va je vi­so­ka sto­pa ne­za­pos­le­nos­ti mla­dih, oko 50 pos­to. Za­to je vla­da RS de­fi­ni­ra­la dva iz­u­zet­no važ­na pro­jek­ta: Na­ci­onal­nu stra­te­gi­ja za za­poš­lja­va­nje mla­dih i pro­jekt Go­di­na po­du­zet­niš­tva. Cilj je da se po­dig­ne svi­jest o mo­guć­nos­ti sa­mo­za­poš­lja­va­nja kroz os­ni­va­nje star­tup kom­pa­ni­ja, kao i da se de­fi­ni­ra­ju poticaji za poslodavce kod za­poš­lja­va­nja upra­vo te po­pu­la­ci­je. Za sve su osi­gu­ra­na i fi­nan­cij­ska sred­stva. Us­to, tu su i pret­pris­tup­na sred­stva EU, iako, mo­ram priz­na­ti, da je stu­panj is­ko­ri­šte­nos­ti tih sred­sta­va ja­ko ma­li, kao po­s­lje­di­ca ne­do­volj­nog zna­nja u pri­pre­mi pro­je­ka­ta.

Me­đu­tim, sve ove ak­ci­je vla­de sa­mo su spo­red­ne, ci­lja­ne mje­re u traj­nom sma­nje­nju ne­za­pos­le­nos­ti. Naj­važ­ni­je je eli­mi­ni­ra­nju pre­pre­ka za biz­nis i već spo­me­nu­ta re­ali­za­ci­ja struk­tur­nih re­for­mi. Na­ma su po­treb­ne inves­ti­ci­je: pri­vat­ne i jav­ne, do­ma­će i ino­zem­ne, da bi se na taj na­čin pro­mi­je­ni­la struk­tu­ra gos­po­dar­stva, po­ve­ćao iz­voz, otvo­ri­la no­va rad­na mjes­ta i po­ve­ća­la pri­vat­na po­troš­nja. Sve za­jed­no će u sred­njem ro­ku osi­gu­ra­ti i res­pek­ti­bil­ne, traj­no odr­ži­ve sto­pe ras­ta.

Ka­ko ocje­nju­je­te 23. Ko­pa­onik bu­si­ness fo­rum?

KBF je pos­tao naj­z­na­čaj­ni­ji i naj­re­le­vant­ni­ji skup po­li­ti­ča­ra i eko­no­mis­ta u na­šoj zem­lji. Ove go­di­ne je bi­lo go­to­vo 1000 su­di­oni­ka, a rad Fo­ru­ma je pra­ti­lo oko 130 no­vi­na­ra iz zem­lje i ino­zem­s­tva. U 20 pa­ne­la i tri ple­nar­ne sjed­ni­ce nas­tu­pi­lo je 140 pa­ne­lis­ta. Mi­si­ja Fo­ru­ma i Sa­ve­za eko­no­mis­ta Sr­bi­je, kao or­ga­ni­za­to­ra, jes­te da Fo­rum bu­de mjes­to na ko­jem se su­če­lja­va­ju ar­gu­men­ti­ra­na miš­lje­nja svih re­le­vant­nih čim­be­ni­ka, s ide­jom da se vla­di i Sre­diš­njoj ban­ci pru­ži po­moć u de­fi­ni­ra­nju iz­ve­di­vih eko­nom­skih po­li­ti­ka. Ove go­di­ne part­ner Fo­ru­ma je bi­la kom­pa­ni­ja Mas­terCard, s ko­jom smo pot­pi­sa­li tro­go­diš­nji ugo­vor. To pri­do­no­si sta­bil­nos­ti u po­di­za­nju kva­li­te­te ovog do­ga­đa­ja. Ima­li smo bez­broj za­nim­lji­vih i res­pek­ta­bil­nih gos­ti­ju iz zem­lje i re­gi­je. Naš dra­gi gost, kao i sva­ke go­di­ne, bio je i Lju­bo Jur­čić, pred­sjed­nik Hr­vat­skog druš­tva eko­no­mis­ta. U slje­de­ćem raz­dob­lju že­li­mo da Fo­rum bu­de u ve­ćoj mje­ri re­gi­onal­nog ka­rak­te­ra.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.