Rast BDP-a Ma­ri­ćev adut u pro­da­ji obvez­ni­ca

Pok­lo­pi­lo se Obja­va kvar­tal­nog ras­ta od 2,7% mi­nis­tra i gu­ver­ne­ra za­tek­la na ro­ad­showu

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - JADRANKA DOZAN jadranka.dozan@pos­lov­ni.hr

Oko po­li­tič­ke nes­ta­bil­nos­ti vr­te se naj­ne­ugo­di­ni­ja pi­ta­nja ula­ga­ča u sko­rom ino­za­du­že­nju dr­ža­ve

Rast hr­vat­skog gos­po­dar­stva u pr­vom je kvar­ta­lu is­pao ve­ći ne­go što su, u pro­sje­ku gle­da­no, oče­ki­va­li do­ma­ći eko­nom­ski ana­li­ti­ča­ri. Pre­ma Dr­žav­nom za­vo­du za sta­tis­ti­ku, u pr­va tri mje­se­ca ove u od­no­su na proš­lu go­di­nu gos­po­dar­ska ak­tiv­nost re­al­no je oja­ča­la 2,7 pos­to.

Ve­ći­na ma­kro­eko­no­mis­ta oci­je­ni­la je to kao do­bru vi­jest, is­to­dob­no upo­zo­ra­va­ju­ći da bi nas­ta­vak po­li­tič­ke nes­ta­bil­nos­ti i na­te­za­nja mo­gao ugro­zi­ti naz­na­ke ubr­za­nja ras­ta. Mno­gi od njih i uz naj­no­vi­ju sto­pu ras­ta ka­žu “una­toč sve­mu” (alu­di­ra­ju­ći na zas­lu­ge po­li­ti­ke), ali za po­li­ti­ča­re je to bi­la neo­do­lji­va pri­li­ka za pri­sva­ja­nje “zas­lu­ga”.

Ipak, ju­če­raš­nja obja­va o ras­tu BDPa zgod­no se pok­lo­pi­la mi­nis­tru fi­nan­ci­ja Zdrav­ku Ma­ri­ću i gu­ver­ne­ru Bo­ri­su Vuj­či­ću te os­tat­ku hr­vat­skog iz­as­lans­tva ko­je je upra­vo na tur­ne­ji po glav­nim europ­skim fi­nan­cij­skim cen­tri­ma. cen­triU ti­je­ku je, na­ime, ro­ad­show na ko­je­mu se me­đu­na­rod­nim inves­ti­to­ri­ma (a su­sre­ti s ame­rič­ki­ma na­vod­no su već odra­đe­ni) pred­stav­lja no­vo iz­da­nje hr­vat­skih euro­obvez­ni­ca.

S ob­zi­rom na ipak ni­ža oče­ki­va­nja ras­ta, ali i či­nje­ni­cu da je npr. su­sjed­na nam Slo­ve­ni­ja u is­to vri­je­me obja­vi­la sto­pu kvar­tal­nog ras­ta od 2,3 pos­to (uz 0,6 pos­to ras­ta po­troš­nje ku­ćans­ta­va na­su­prot na­ših 3,1 pos­to), rast BDPa od 2,7 pos­to mo­že pos­lu­ži­ti kao ne­loš adut. Ili ba­rem mo­že ma­lo otu­pje­ti pro­pi­ti­va­nja po­ten­ci­jal­nih ku­pa­ca hr­vat­skog du­ga o po­li­tič­kim ri­zi­ci­ma ve­za­nim uz lju­lja­nja vla­da­ju­će ko­ali­ci­je.

Kon­kret­ni­je naz­na­ke ras­po­lo­že­nja inves­ti­to­ra, nes­luž­be­no doz­na­je­mo, tre­ba­le bi se zna­ti da­nas ili su­tra.

Pr­vot­ne su naj­a­ve u ve­zi s pr­vim ino­zem­nim pla­sma­nom obvez­ni­ca ak­tu­al­ne Vla­de su­ge­ri­ra­le sa­mo da je Vla­din plan da to ino­za­du­že­nje re­ali­zi­ra pri­je bri­tan­skog re­fe­ren­du­ma o (ne)os­tan­ku u EU. No, na tr­ži­štu se još do­ne­dav­no uglav­nom ra­ču­na­lo sa sre­di­nom, a ne po­čet­kom lip­nja. U no­voj ope­ra­ci­ji fi­nan­ci­ra­nja za ko­ju je Vla­da sa­vje­tič­ki an­ga­ži­ra­la jak ban­kar­ski kvar­tet (HSBC, Ci­ti­gro­up, Mor­gan Sta­nley i UniCre­dit) služ­be­no se ci­lja na mi­li­jar­du eura, s tim da su tr­žiš­ni ak­te­ri uvje­re­ni da će iz­da­nje bi­ti ve­će od to­ga, i to na rok od 10 go­di­na. Iz­daš­nost i ukup­na si­tu­aci­ja na tr­ži­šti­ma za to je i da­lje po­ti­caj­na. Us­to, hr­vat­ske po­tre­be re­fi­nan­ci­ra­nja dugova i po­kri­va­nja te­ku­ćeg de­fi­ci­ta su i u ne pre­vi­še re­fi­nan­ci­ra­nji­ma op­te­re­će­noj 2016. pri­lič­no ve­li­ke, po­go­to­vo že­li li se osi­gu­ra­ti i ne­što za­li­he za­du­že­nja za ko­mot­ni­je pla­ni­ra­nje idu­ćih ope­ra­ci­ja fi­nan­ci­ra­nja. U tom smis­lu u Ka­tan­či­će­voj si­gur­no već i te ka­ko an­ti­ci­pi­ra­ju i po dos­pi­je­ći­ma na­pe­tu idu­ću go­di­nu u ko­joj sa­mo po osnovi obvezničkih dugova na naplatu stiže go­to­vo 21 mi­li­jar­da ku­na, od če­ga se vi­še od 11 mi­li­jar­di od­no­si na ino­zem­ne obvez­ni­ce.

Ia­ko su u Vla­di za ovu go­di­nu pre­dvi­dje­li čak bla­go sma­nje­nje udje­la jav­nog du­ga u od­no­su bru­to do­ma­ći pro­izvod, pa su ne­ke tvrt­ke ski­nu­li s lis­te stra­te­ških i ini­ci­ra­li pro­daj­ne pos­tup­ke, to još ne jam­či pos­to­ja­nu sta­bi­li­za­ci­ju jav­nog du­ga. Uza sve, u na­šem slu­ča­ju dug od bli­zu 86% BDPa im­pli­ci­ra znat­no ve­ći te­ret nje­go­va ser­vi­si­ra­nja ne­go što je slu­čaj kod ne­kih dru­gih dr­ža­va, ko­je ima­ju znat­no ma­nji tro­šak ka­ma­ta ne­go Hr­vat­ska, ko­joj na ka­ma­te od­la­zi oko 3,6% BDPa.

S as­pek­ta go­diš­njeg iz­no­sa ko­ji dr­ža­va pla­ća za ka­ma­te po du­gu i naj­no­vi­ji rast kvar­tal­nog BDPa iz­gle­da ma­nje “im­pre­si­van”. Re­al­ne sto­pe ras­ta da­nas odra­ža­va­ju i iz­os­ta­nak in­fla­ci­je, od­nos­no de­fla­tor ma­nji od 100. U ko­nač­ni­ci će no­mi­nal­ni BDP po­ras­ti, npr., za oko se­dam mi­li­jar­di (što je u go­di­na­ma ras­ta ci­je­na je­dva do­volj­no za ka­kav­ta­kav re­al­ni rast BDPa), a to zna­či da rast gos­po­dar­stva i da­lje po­kri­va tek ne­što vi­še od po­la tro­ška ka­ma­ta.

Prem­da je na os­tva­re­ni kvar­tal­ni rast bla­go­tvor­no dje­lo­vao ra­ni­ji ter­min us­kr­s­nih blag­da­na, a imali smo i je­dan rad­ni dan vi­še ne­go u pr­vom tro­mje­se­čju la­ni, bo­lje je da je ne­tom objav­lje­na sto­pa kvar­tal­nog ras­ta is­pa­la ve­ća od oče­ki­va­nja. Do­bro je i što je gos­po­dar­stvo ti­me “uve­za­lo” već šes­ti kvar­tal ras­ta za­re­dom, a na ru­ku će nam, či­ni se, i ove turističke se­zo­ne ići ge­opo­li­tič­ke okol­nos­ti. Iz­voz, ali rob­ni, bio je pak uz po­troš­nju ku­ćans­ta­va glav­ni ge­ne­ra­tor ras­ta u pr­vom kvar­ta­lu, s tim da ve­ći­na eko­no­mis­ta na­gla­ša­va ka­ko je po­troš­nja gra­đa­na po­ras­la vi­še od tri pos­to. Ipak, u os­tat­ku go­di­ne ve­ći­na ih ra­ču­na na ne­što spo­ri­ju di­na­mi­ku ras­ta, di­je­lom zbog ne­što ve­će lanj­ske ba­ze za us­po­red­bu, ali i zbog, ka­ko ka­že Zdes­lav Šan­tić, glav­ni eko­no­mist SG Split­ske ban­ke, “po­te­ško­ća ve­za­nih uz po­li­tič­ke (ne)sta­bil­nos­ti”. Zbog sve­ga, po­put ve­ći­ne dru­gih ana­li­ti­ča­ra, os­ta­je pri pos­to­je­ćoj prog­no­zi za ci­je­lu 2015., što u nje­go­vu slu­ča­ju zna­či 1,5 pos­to.

Ho­će li u nas­tav­ku go­di­ne po­sus­ta­ti i tem­po ras­ta ka­pi­tal­nih inves­ti­ci­ja, os­ta­je vi­dje­ti. U pr­vom kvar­ta­lu one su za­bi­lje­ži­le ubr­za­nje ras­ta na 4,3% (sa 3,7% u po­s­ljed­njem lanj­skom tro­mje­se­čju), što je naj­br­ži rast još od tre­ćeg tro­mje­se­čja 2008. Ka­ko u toj kom­po­nen­ti BDPa zna­čaj­no par­ti­ci­pi­ra jav­ni sek­tor sa svo­jim inves­ti­ci­ja­ma, ona je i pod­lož­ni­ja po­li­tič­kim pre­vi­ra­nji­ma i blo­ka­da­ma ra­da Vla­de. No, nji­ho­vi po­sred­ni utje­ca­ji na rej­ting i kon­ku­rent­nost zem­lje mno­go su da­le­ko­sež­ni­ji i opas­ni­ji.

SLI­JE­DI NAPETA 2017.,

KAD SA­MO PO OSNOVI OBVEZNIČKIH DUGOVA NA NAPLATU STIŽE GO­TO­VO 21 MLRD. KN

S. STRUKIĆ/PIXSELL

Mar­ko Kri­štof, Dr­žav­ni za­vod za sta­tis­ti­ku

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.