‘Šu­me inert­ne, re­agi­ra­ju kad je za nas pre­kas­no’

Dr­va­ri Hr­vat­ske šu­me spo­re i glu­he na pro­mje­ne tr­žiš­nih uvje­ta Is­pu­nit će Pa­ša­li­ćev zah­tjev

Poslovni Dnevnik - - AKTUALNO -

Hr­vat­ske šu­me kva­li­tet­no gos­po­da­re šum­skim bo­gat­stvom, no pre­vi­še su inert­ne na pro­mje­ne tr­žiš­nih uvje­ta i po­tre­be po­du­zet­ni­ka, pri­je sve­ga onih ma­lih i sred­njih, je­dan je od za­klju­ča­ka 13. Drv­no­teh­no­lo­ške kon­fe­ren­ci­je (DKS) ko­ja je ju­čer za­vr­še­na u Opa­ti­ji.

Da­mir Pa­šić iz She­rif gru­pe objaš­nja­va da se si­tu­aci­ja na tr­ži­štu mi­je­nja ne­pres­ta­no, a ugo­vo­ri sa Šu­ma­ma se u naj­ma­nju ru­ku mo­gu mi­je­nja­ti jed­nom go­diš­nje. “La­ni smo imali si­tu­aci­ju da je buk­va bi­la ja­ko tra­že­na i da je bi­lo slu­ha, mno­ge na­še drv­ne tvrt­ke mo­gle su na­pra­vi­ti ve­li­ki biz­nis i po­zi­ci­oni­ra­ti se na glo­bal­nom tr­ži­štu. Ove go­di­ne su Hr­vat­ske šu­me po­ve­ća­le etat (dos­tup­na ko­li­či­na) buk­ve s 800.000 na mi­li­jun kub­nih me­ta­ra tru­pa­ca, ali to je ne­bit­no jer ne­ma in­te­re­sa ni za ko­li­či­nu od la­ni“, ka­že Pa­šić.

Bran­ko Li­ker iz tvrt­ke Dr­ve­nja­ča svjes­tan je to­ga da na tr­ži­štu sve vr­ste dr­va ne ko­ti­ra­ju jed­na­ko, hrast je ne­do­dir­ljiv i mo­že ga se pro­da­ti, na­rav­no pre­ra­đe­vi­ne ko­je su u ve­ćem ili ma­njem stup­nju fi­na­li­za­ci­je, u ko­li­či­na­ma ko­li­ko im Hr­vat­ske šu­me sta­ve na ras­po­la­ga­nje. Buk­va je pro­ble­ma­tič­na, na­ro­či­to zbog glo­bal­no sma­nje­nog iz­vo­za u Ki­nu te se ona mo­že na­ba­vi­ti, ali i te­že pro­da­ti. Trup­ce buk­ve mo­gu­će je na­ba­vi­ti i u Aus­tri­ji te ih uves­ti u Hr­vat­sku, što je do pri­je ne­kog vre­me­na bi­lo ne­za­mis­li­vo jer

B. Li­ker

Dr­ve­nja­ča

Mi­nis­tar­stvo mi­je­nja ime, bit će i za šu­mar­stvo

Na Drv­no-teh­no­lo­škoj kon­fe­ren­ci­ji u Opa­ti­ji naj­av­lje­no je da će Mi­nis­tar­stvo po­ljo­pri­vre­de u slje­de­ćem raz­dob­lju pro­mi­je­ni­ti ime, ta­ko da će se do­da­ti i ri­ječ “šu­mar­stvo”. Ka­ko je, na­ime, objas­nio Ivi­ca Fran­ce­tić, po­moć­nik mi­nis­tra po­ljo­pri­vre­de, šu­mar­stvo i drv­na in­dus­tri­ja vr­lo su važ­ni za hr­vat­sko gos­po­dar­stvo, ne­ko­rek­t­no je da taj sek­tor ne­ma svo­je mi­nis­tar­stvo te će se vr­lo br­zo no­vo ti­je­lo zva­ti Mi­nis­tar­stvo po­ljo­pri­vre­de i šu­mar­stva. To je bio i je­dan od zah­tje­va Udru­že­nja drv­ne in­dus­tri­je Hr­vat­ske gos­po­dar­ske ko­mo­re, ko­jem je od­ne­dav­na na če­lu Ivić Pa­ša­lić. ve­ći­na za­pad­nih ze­ma­lja ne do­pu­šta iz­voz drv­ne si­ro­vi­ne. Naj­bo­lji pri­mjer za to je tvrt­ka Ce­der iz Vr­bov­skog, ko­ja svoj ve­li­ki investicijski ra­zvoj, u pi­la­nu, pre­ra­du i ko­ge­ne­ra­ci­ju, ba­zi­ra upra­vo na eks­plo­ata­ci­ji buk­ve. Dr­vo je­le i bo­ra je naj­u­čes­ta­li­je na tr­ži­štu, no ono je pod­lož­no spe­ku­la­ci­ja­ma te mu ci­je­na ja­ko os­ci­li­ra.

U She­ri­fu, ko­ji je je­dan od naj­ve­ćih iz­voz­ni­ka dr­va u Egi­pat, ka­žu da je pro­blem što mno­ge juž­no­ame­rič­ke zem­lje, ali i Ru­si­ja te Ukra­ji­na, na tr­ži­šte stav­lja­ju ve­li­ke ko­li­či­ne tog dr­va po dam­pin­škim ci­je­na­ma.

Dr­va­re mu­či i či­nje­ni­ca da hr­vat­ske nor­me za dr­vo ni­su jed­na­ke oni­ma u EU pa tu čes­to nas­ta­ju pro­ble­mi u ko­mu­ni­ka­ci­ji. Hr­vat­ska i da­lje pri­mje­nju­je stan­dar­de i kla­si­fi­ka­ci­ju dr­va pre­ma sta­rom ju­gos­la­ven­skom stan­dar­du JUS ko­ji je for­mal­no u na­šoj zem­lji pres­tao va­ži­ti sre­di­nom 90ih, no dru­gi stan­dard ni­je uve­den. Sto­ga se do­ga­đa da EU kla­si­fi­ci­ra dr­va po če­ti­ri ka­te­go­ri­je: A, B, C i D. Is­to­dob­no, Hr­vat­ska ima i do se­dam ka­te­go­ri­ja ko­je se ne pok­la­pa­ju s europ­ski­ma. To po­go­du­je mno­gim šu­ma­ri­ma i tr­gov­ci­ma jer mo­gu pro­da­ti ro­bu za ko­ju se u EU ne mo­že sa si­gur­noš­ću us­ta­no­vi­ti kla­sa. No, da je čak i u tak­vim od­no­si­ma hr­vat­ska drv­na si­ro­vi­na kva­li­tet­na, po­ka­zu­je i pri­mjer Pek­ke Au­ra iz Fin­ske, ko­ji već 20ak go­di­na ži­vi i ra­di u Hr­vat­skoj, gdje ku­pu­je si­ro­vi­nu hras­ta i ja­se­na za nor­dij­ske pro­izvo­đa­če par­ke­ta.

“Pos­lu­je­mo u ci­je­loj Eu­ro­pi, a i svi­je­tu, mo­gu re­ći da je hr­vat­ski hrast, po­se­bi­ce ja­sen, pu­no kva­li­tet­ni­ji od ukra­jin­skog, ame­rič­kog, a i od nje­mač­kog u svo­joj ka­te­go­ri­ji. U EU pos­to­ji ve­li­ka po­traž­nja za hras­tom, nu­di se, a i ku­pu­je, pu­no nek­va­li­tet­nog ma­te­ri­ja­la. Mo­ja is­kus­tva s Hr­vat­skoj su po­zi­tiv­na i na­dam se pro­ši­re­nju biz­ni­sa“, ka­že taj Fi­nac ko­ji je 90ih kao pri­pad­nik UNPROFORa do­šao u Hr­vat­sku i za­lju­bio se u nju.

Igor Kralj/PIXSELL

Da­mir Pa­šić, She­rif gru­pa: Si­tu­aci­ja se mi­je­nja stal­no, a ugo­vo­ri sa Šu­ma­ma jed­nom go­diš­nje

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.