Ki­ne­zi odr­ža­va­ju Ve­ne­zu­elu, za Ma­du­ra vi­še ne­ma na­de

Pad ci­je­na naf­te re­zul­ti­rao je pa­dom dr­žav­nih pri­ho­da, de­fi­ci­ta ro­be i ga­lo­pi­ra­ju­ćom in­fla­ci­jom ko­ja je ove go­di­ne do­se­gla 800 pos­to

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE -

Ci­je­na so­ci­ja­liz­ma Re­zer­va­ma naf­te naj­bo­ga­ti­ji na svi­je­tu, a ne mo­gu pre­hra­ni­ti na­rod

Zem­lja sa naj­ve­ćim re­zer­va­ma naf­te u sve­tu svo­jim sta­nov­ni­ci­ma ne mo­že osi­gu­ra­ti ni­ti ele­men­tar­ne uvje­te za pre­živ­lja­va­nje. Či­nje­ni­ca je to ko­ju će pred­sjed­nik Ve­ne­zu­ele Ni­co­las Ma­du­ro, go­to­vo iz­vjes­no, pla­ti­ti od­la­skom sa duž­nos­ti.

Una­toč to­me što su, ka­ko jav­lja Sput­nik, SAD ne­sum­nji­vo umi­je­ša­le pr­ste u do­ga­đa­je ne sa­mo u Ve­ne­cu­eli, ne­go i u do­brom de­lu La­tin­ske Ame­ri­ke, čak ni­ti to ne mo­že Ma­du­ru bi­ti oprav­da­nje. A i na­iv­no je bi­lo oče­ki­va­ti da će SAD bi­ti bi­ti ti­hi pro­ma­trač “so­ci­ja­liz­ma 21. sto­lje­ća” na tlu La­tin­ske Ame­ri­ke. Po­ka­za­lo se ka­ko je so­ci­ja­list Ma­du­ro po oba pi­ta­nja na­pra­vio ni­šta ili ja­ko ma­lo ka­ko bi oprav­dao svoj os­ta­nak u pred­sjed­nič­koj fo­te­lji. Ma­sov­ni pro­s­vje­di zbog nes­ta­ši­ce hra­ne, ro­ba, re­duk­ci­je stru­je, čak i vo­de za pi­će, sv­kod­nev­ni­ca su u pri­jes­tol­ni­ci Ca­ra­ca­su.

Mr­tvi ka­pi­tal

Pad ci­je­na naf­te re­zul­ti­rao je pa­dom dr­žav­nih pri­ho­da, de­fi­ci­ta ro­be i ga­lo­pi­ra­ju­ćom in­fla­ci­jom. Eko­nom­ski pro­ble­mi za­oš­tri­li su po­li­tič­ku nes­ta­bil­nost nas­ta­lu na­kon što je kra­jem proš­le go­di­ne opo­zi­ci­ja osvo­ji­la dvo­tre­ćin­sku ve­ći­nu u par­la­men­tu na­kon 16 go­di­na vlas­ti so­ci­ja­lis­ta. No­va ve­ći­na ni­je du­go če­ka­la da bi po­kre­nu­la pi­ta­nje Ma­du­ro­va od­la­ska tra­že­ći re­fe­ren­dum o to­me pi­ta­nju.

Na­kon lanj­ske in­fla­ci­je od 180 pos­to, naj­ve­će u svi­je­tu, MMF prog­no­zi­ra ka­ko će ona ove go­di­ne do­se­ći 700 pos­to. Ne­ki ana­li­ti­ča­ri tvr­de ka­ko je ona već do­se­glá 800. Svjet­ska ban­ka pak pro­cje­nju­je ka­ko će ove go­di­ne BDP Ve­ne­zu­ele bi­ti u mi­nu­su osam pos­to. Us­to, ka­ko pi­še Blo­om­berg, pri­ho­di Ve­ne­zu­ele, od ko­jih 40 pos­to do­la­zi od naf­te, pa­da­li su čak i ka­da je ci­je­na naf­te bi­la na vr­hun­cu u sr­p­nju 2008. go­di­ne. Glav­ni pro­blem je bi­la pro­izvod­nja naf­te, ko­ja je pa­la sa 3,3 mi­li­ju­na ba­re­la dnev­no 2006. na 2,7 mi­li­ju- na 2011, a na toj ra­zi­ni se za­dr­ža­la i 2014. go­di­ne.

Zem­lja s naj­ve­ćim re­zer­va­ma naf­te u sve­tu, ko­je su na­glo po­ras­le 2000. go­di­ne, ka­da su ge­olo­zi pro­naš­li no­vo na­la­zi­šte u po­ja­su Ori­no­ca, ni­je us­pje­la od to­ga pro­fi­ti­ra­ti. Dr­ža­va ne­ma ni­ti do­volj­no re­sur­sa, ni­ti struč­nos­ti, po­go­to­vo u na­ci­ona­li­zi­ra­noj naf­t­noj kom­pa­ni­ji Pe­tróle­os de Ve­ne­zu­ela ka­ko bi to bla­go ka­pi­ta­li­zi­ra­la.

Jav­na po­troš­nja je ne­ko vri­je­me bi­la za­uz­da­na za­hva­lju­ju­ći po­rez­ni­ma pri­ho­di­ma, ali je ona po­če­la ras­ti od 2010. go­di­ne. Ovo­go­diš­njim pro­ra­čun­ski ma­njak pro­cje­nju­je se na 24 pos­to BDPa, što s ob­zi­rom na ve­li­ki pad ci­je­ne naf­te ni­je iz­ne­na­đu­ju­će ka­da su u pi­ta­nju dr­ža­ve ko­je svo­ja gos­po­dar­stva te­me­lje na iz­vo­zu naf­te. Ta­ko će i Sa­udij­ska Ara­bi­ja ove go­di­ne ima­ti de­fi­cit od pos­to. Me­đu­tim, raz­li­ka je u to­me, uka­zu­je Blo­om­berg, što Sa­udij­ska Ara­bi­ja šte­di ka­da su ci­je­ne naf­te na vr­hun­cu, dok Ve­ne­zu­ela ima kro­nič­ni de­fi­cit od oko 10 pos­to.

Taj de­fi­cit je ci­je­na skup­lje pro­izvod­nje naf­te, ali i so­ci­jal­ne dr­ža­ve ko­ja se tru­di­la da pri­ma­nji­ma na­mi­ri­ti si­ro­maš­ni sloj od 30 mi­li­ju­na sta­nov­ni­ka, ali i da­nak ne­dos­tat­ka fi­nan­cij­ske eli­te ko­ja bi bi­la spo­sob­na da pa­ri­ra­ti za­pad­nim fi­nan­ci­ja­ši­ma.

Je­dan od glav­nih raz­lo­ga vr­lo lo­šeg eko­nom­skog sta­nja u Ve­ne­zu­eli, ali i u Bra­zi­lu, su ka­tas­tro­fal­ni ugo­vo­ri o du­go­roč­nom za­du­ži­va­nju kod ame­rič­kih ba­na­ka i op­će­ni­to lo­ša mo­ne­tar­na i fi­nan­cij­ska po­li­ti­ka.

Go­di­ne zma­ja

Da do­đe do da­ha u ser­vi­si­ra­nju ogrom­nih du­go­va Ve­ne­cu­eli će si­gur­no po­mo­ći do­go­vor sa Ki­nom o bo­ljim uvje­ti­ma ugo­vo­ra “naf­ta za kre­dit”. Pot­pred­sjed­nik vla­de Ve­ne­zu­ele za eko­no­mi­ju Mi­gu­el Pérez re­kao je da su svi uvje­ti, uklju­ču­ju­ći rok ot­pla­te kre­di­ta, vri­jed­nost inves­ti­ci­ja i ne­fi­nan­cij­ski as­pek­ti, po­bolj­ša­ni.

On sma­tra da će do­go­vor s Ki­nom, kao i oš­tro sma­nje­nje uvo­za i no­vi, sla­bi­ji de­viz­ni te­čaj, po­mo­ći Ve­ne­zu­eli da iz­a­đe iz “ve­oma kom­pli­ci­ra­nog” tro­mje­se­čja, a da će dr­ža­va, vje­ro­jat­no, os­ta­ti u re­ce­si­ji do kra­ja 2017. go­di­ne.

Ki­na je u pro­tek­lih de­se­tak go­di­na Ve­ne­zu­eli u sklo­pu ugo­vo­ra “naf­ta za kre­dit” po­su­di­la oko 50 mi­li­jar­di do­la­ra. No ia­ko je sva­ka po­moć Ve­ne­cu­eli tre­nut­no vi­tal­na, Ma­du­ru ona vje­ro­jat­no ne­će po­mo­ći.

Pro­s­vje­di zbog nes­ta­ši­ca hra­ne i re­duk­ci­ja stru­je sva­kod­nev­ni­ca su u Ca­ra­ca­su REUTERS

REUTERS

Te­ško će se Ni­co­las Ma­du­ro, na­s­ljed­nik Hu­ga Cha­ve­za, odu­pri­je­ti pri­ti­sku ko­ji po­ti­če i SAD

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.