Ima­mo kva­li­tet­no vi­no, ali vi­na­ri ne ula­žu u mar­ke­ting

Stvar­nost Hr­vat­ska je 1888. ima­la oko 172 ti­su­će hek­ta­ra vi­no­gra­da, a da­nas sve­ga 21 ti­su­ću hek­ta­ra

Poslovni Dnevnik - - AKTUALNO - DARKO BIČAK

Hr­vat­ska ima kva­li­tet­no vi­no, no vi­na­ri su ne­do­volj­no po­ve­za­ni i ma­lo se ula­že i u mar­ke­ting s ko­jim bi vi­na stek­la svo­ju po­zi­ci­ju na tr­ži­štu, upo­zo­rio me Da­vor Ro­mić, mi­nis­tar po­ljo­pri­vre­de na otva­ra­nju 48. iz­lož­be vi­na kon­ti­nen­tal­ne Hr­vat­ske pro­tek­log vi­ken­da u Sve­tom Iva­nu Ze­li­ni. To su po­t­vr­di­li i agro­nom­ski struč­nja­ci na pa­nel ras­pra­vi “Tren­do­vi i per­s­pek­ti­ve ra­zvo­ja vi­nar­stva i vi­no­gra­dar­stva” u or­ga­ni­za­ci­ji Pos­lov­nog dnev­ni­ka.

Darko Pre­iner, pro­fe­sor s Agro­nom­skog fa­kul­te­ta u Za­gre­bu, upoz­nao je da u svi­je­tu pos­to­ji vi­še od 10.000 raz­nih sor­ti vi­no­ve lo­ze, no na 50% ukup­nih po­vr­ši­na vi­no­gra­da zas­tup­lje­no ih je tek 15. Naj­zas­tup­lje­ni­je glo­bal­ne sor­te su ca­ber­net sa­uvig­non i mer­po­jaš­nja­va lot ko­je se uz­ga­ja­ju na vi­še od po­la mi­li­ju­na hek­ta­ra u svi­je­tu. Pri­mje­tan je trend ja­ča­nja sor­ti cr­nog vi­na, a po­se­bi­ce su po­pu­lar­ne fran­cu­ske sor­te. “U Hr­vat­skoj ima­mo 130 autoh­to­nih sor­ti, ali ih je sve­ga 37 u oz­bilj­ni­joj upo­tre­bi. Na autoh­to­ne sor­te ot­pa­da 37% vi­no­gra­da. Nji­hov ras­pon se kre­će od 0,7 ha sor­te La­si­na do 1685 ha vi­no­gra­da sor­te Pla­vac ma­li”, Pre­iner. U vi­no­gra­di­ma je naj­zas­tup­lje­ni­ja gra­še­vi­na, na ukup­no 22% po­vr­ši­na.

Na pa­ne­lu je spo­me­nu­ta i či­nje­ni­ca da je Hr­vat­ska 1888. ima­la oko 172 ti­su­će hek­ta­ra vi­no­gra­da, a da­nas se te po­vr­ši­ne pro­cje­nju­ju, pre­ma služ­be­nom upis­ni­ku, na tek 21 ti­su­ću hek­ta­ra. Za­to Hr­vat­ska da­nas ne mo­že kon­ku­ri­ra­ti vo­lu­me­ni­ma pro­izvo­đa­ča iz Ita­li­je, Špa­njol­ske, Fran­cu­ske i pre­ko­oce­an­skih igra­ča, pa se mo­ra kon­cen­tri­ra­ti na kva­li­te­tu.

Iva­na Vla­di­mi­ra Pe­trić iz Za­vo­da za vi­no­gra­dar­stvo i vi­nar­stvo, is­tak­nu­la je važ­nost autoh­to­ne kra­lje­vi­ne u Hr­vat­skoj zas­tup­lje­na sa sve­ga 1,4% udje­la, no u re­gi­ji Pri­go­rje­bi­lo­go­ra zas­tup­lje­na sa so­lid­nih 14% i oko mi­li­jun tr­so­va.

“Do 1980ih je ova sor­ta bi­la naj­zas­tup­lje­ni­ja u ze­lin­skom kra­ju. Ta­da po­či­nje sad­nja ‘po­pu­lar­nih’ sor­ti. Ka­ko smo uvi­dje­li da ima per­s­pek­ti­vu, 1999. je os­no­va­na udru­ga Kra­ljev­na Ze­li­na ko­ja pro­mi­če uz­goj ove vr­ste. Od ta­da je pu­no na­prav­lje­no na po­ve­ća­nju nje­zi­na udje­la, a da­nas i ne­ma kra­lje­vi­ne ko­ja ni­je u sta­tus kva­li­tet­nog ili vr­hun­skog vi­na”, ka­že Iva­na Pu­he­lek .

Ja­smin­ka Ša­ško iz HGK je upo­zo­ri­la da je po­treb­no vi­še po­ra­di­ti na po­ve­zi­va­nju vi­na­ra, a Fra­njo Fran­cem iz Hr­vat­skog Som­me­li­er klu­ba is­ti­če da se već vi­še od 30 go­di­na go­vo­ri o ja­čem po­ve­zi­va­nju vi­na­ra i ugos­ti­te­lja, no da je po tom pi­ta­nju dos­ta ma­lo uči­nje­no.

Ju­raj Oren­da iz Mi­nis­tar­stva po­ljo­pri­vre­de svjes­tan je da za­kon­ska re­gu­la­ti­va mo­žda i ni­je naj­bo­lja te da bi je tre­ba­lo po­jed­nos­ta­vi­ti.

M. PRPIĆ/PIX

Pa­ne­lis­ti se slo­ži­li da je po­treb­no bo­lje po­ve­za­ti vi­na­re

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.