Jas­tre­bar­sko - grad po­du­zet­ni­ka ko­ji raz­miš­lja­ju ze­le­no

Poslovni Dnevnik - - POSLOVNIUZLET - MARTA DUIĆ

Cilj di­sku­si­je bio je po­ka­za­ti ka­ko pos­ti­ći op­ti­mi­za­ci­ju i ušte­de u pos­lo­va­nju kroz efi­kas­ni­je uprav­lja­nje ener­gi­jom

Na pa­nel di­sku­si­ji pod na­zi­vom Op­ti­mi­za­ci­ja i ušte­de kroz ener­get­sku efi­kas­nost su­dje­lo­va­li su Do­ma­goj Šlat, za­mje­nik gra­do­na­čel­ni­ka gra­da Jas­tre­bar­skog i član uprav­nog od­bo­ra Sa­vje­ta za ze­le­nu grad­nju, Zo­ran Mi­li­ša, glav­ni iz­vr­š­ni di­rek­tor RWE Ener­gi­je, Ju­li­je Do­mac, rav­na­telj Re­gi­onal­ne ener­get­ske agen­ci­je sje­ve­ro­za­pad­ne Hr­vat­ske (REGEA) i Go­ran Na­voj, vlas­nik tvrt­ke Fo­rest.

˝Mi ži­vi­mo u glo­bal­nim svi­je­tu i te­ško je da­nas ra­di­ti ne­što što ni­je eko­lo­ški. Kli­mat­ske pro­mje­ne ite­ka­ko utje­ču na na­šu zem­lju, a ako ener­get­ski sus­tav ni­je odr­živ ne­ma bu­duć­nos­ti. Ve­li­ke ener­get­ske kom­pa­ni­je naj­vi­še ula­žu u ob­nov­lji­ve iz­vo­re ener­gi­je i u Hr­vat­skoj je ko­nač­no doš­lo do tog na­glog pre­okre­ta i mo­ra­mo se što pri­je osvi­jes­ti­ti i uklju­či­ti u te pro­ce­se˝, po­jas­nio je na sa­mom po­čet­ku Ju­li­je Do­mac, rav­na­telj REGEA-e.

S ti­me se slo­žio i Zo­ran Mi­li­ša iz RWE Ener­gi­je is­tak­nuv­ši ka­ko su ob­nov­lji­vi iz­vo­ri ener­gi­je bu­duć­nost. ˝Mi smo kao jed­na od top tri kom­pa­ni­je u Eu­ro­pi iz­dvo­ji­li tvrt­ku za ob­nov­lji­ve iz­vo­re jer mis­li­mo da je u to­me bu- duć­nost. U zad­nje tri go­di­ne ci­je­na elek­trič­ne ener­gi­je je pa­la za vi­še od 30 pos­to, a ob­nov­lji­vi iz­vo­ri ima­ju sve ve­ći udio u pro­izvod­nji.

Kod nas je ukup­na ko­li­či­na elek­trič­ne ener­gi­je pre­ko 50 pos­to pro­izve­de­na iz ob­nov­lji­vih iz­vo­ra, ali po­li­ti­ka je tak­va da se vje­tar naj­vi­še po­ten­ci­ra, dok se os­ta­li iz­vo­ri za­ne­ma­ru­ju. Hr­vat­ska ima i bi­oplin i bi­oma­su, i mo­guć­nost za elek­tra­ne na fo­to­na­pon­ske

će­li­je, niz mo­guć­nos­ti je pri­su­tan, ali to su ipak po­li­tič­ke od­lu­ke, a ne od­lu­ke nas gos­po­dar­stve­ni­ka˝, sma­tra Mi­li­ša.

Go­ran Na­voj, vlas­nik tvrt­ke Fo­rest is­tak­nuo je ka­ko se bi­oma­sa za­is­ta pre­ma­lo ko­ris­ti i sve što se pro­izve­de ve­ći­nom iz­la­zi iz Hr­vat­ske. ˝Mi go­diš­nje iz­ve­ze­mo 30.000 to­na, što je dvos­tru­ka ve­li­či­na na­šeg gra­da od če­ga bi se mo­gli gri­ja­ti ci­je­lu go­di­nu. Da bi se mo­gla ko­ris­ti­ti bi­oma­sa ko­ja je ren­ta­bil­na mo­ra­mo mi­je­nja­ti bi­ro­kra­ci­ju˝, po­ru­čio je Go­ran Na­voj, vlas­nik tvrt­ke Fo­rest.

Tre­ba mis­li­ti ze­le­no

Opi­sao je dva pro­jek­ta na ko­ji­ma ra­di, od­nos­no dvi­je ško­le kar­lo­vač­ke žu­pa­ni­je u ko­ji­ma uz ugo­vor od de­set go­di­na, mje­na­ju ko­tlov­ni­cu. Ško­la kao ko­ris­nik imat će de­set pos­to jef­ti­ni­ju ener­gi­ju. ˝Svi­je­tli pri­mje­ri pos­to­je, sa­mo je stvar vo­lje svih nas. Tre­ba se mi­je­nja­ti svi­jest, su­oča­va­mo se s pro­ble­mom ne­za­pos­le­nos­ti, a ov­dje le­ži ve­lik po­ten­ci­jal˝, ka­že Na­voj.

Do­ma­goj Šlat, za­mje­nik gra­do­na­čel­ni­ka Jas­tre­bar­skog i član uprav­nog od­bo­ra Sa­vje­ta za ze­le­nu grad­nju slo­žio se da je pro­mje­na svi­jes­ti klju­čan fak­tor, ka­ko ka­že, sve te ide­je i pro­jek­te tre­ba objas­ni­ti kraj­njem ko­ris­ni­ku.

˝Mi smo kod iz­grad­nje ni­sko­ener­get­skog vr­ti­ća ima­li ve­li­ke ot­po­re, ali du­go­roč­ni efekt te zgra­de je ne­upi­tan. Bit­na je pro­mje­ne svi­jes­ti gra­đa­na i inves­ti­to­ra, a ti­me će se i bi­ro­kra­ci­ja mo­ra­ti pri­la­go­di­ti. Po de­fi­ni­ci­ji Sa­vjet za ze­le­nu grad­nju ra­di na odr­ži­vos­ti, okup­lja emi­nent­ne pro­izvo­đa­če ko­ji se ba­ve us­lu­ga­ma na tom po­lju, to je je­dan cen­tar ko­ji da­je sa­vje­te i po­ma­že. Uz to, ra­di­mo i na cer­ti­fi­ci­ra­nju ze­le­ne grad­nje i na ze­le­noj jav­noj na­ba­vi. Naš grad raz­miš­lja ze­le­no, ima­mo dos­ta ze­le­nih pro­jek­ta jer ako je­di­ni­ca lo­kal­ne sa­mo­upra­ve to po­du­pi­re ta­da je us­pjeh za­ga­ran­ti­ran. Kre­nu­li smo od ob­no­ve ra­s­vjet­nih ti­je­la, a zad­nje na če­mu smo ra­di­li je otva­ra­nja elek­trič­nih pu­ni­oni­ca i uvo­đe­nje kom­pos­te­ra u sva­ko ku­ćans­tvo˝, po­hva­lio se Šlat.

Ušte­de i fi­nan­cij­ske pot­po­re

Do­mac tvr­di ka­ko su REGEAi upra­vo kroz raz­miš­lja­nje o ener­get­skom po­ten­ci­ja­lu di­gli pro­ra­čun us­ta­no­ve 19 pu­ta. Ipak is­ti­če da ia­ko ra­zvi­ja­ju pro­jek­te za žu­pa­ni­ju, mo­ra se po­ra­di­ti na inves­ti­cij­skoj kli­mi.

˝Ra­di­li smo op­ćin­sku to­pla­nu kao agen­ci­ja u su­rad­nji s če­ti­ri žu­pa­ni­je, i to nas 30 ko­ji smo is­kus­ni i ima­mo kon­tak­te i zna­nje, a tre­ba­lo nam je vi­še od šest go­di­na da sve to re­ali­zi­ra­mo, odred­be i pra­vil­ni­ci su neo­dre­đe­ni i mo­ra ih se po­što­va­ti. Ra­di­mo još tri op­ćin­ske to­pla­ne, a pla­ni­ra­mo 19 no­vih ko­tlov­ni­ca na bi­oma­su. Jav­ni sek­tor u part­ner­stvu s pri­vat­nim inves­ti­to­ri­ma ono je što tre­ba ra­di­ti, a tu su i sve fi­nan­cij­ske pot­po­re i sred­stva FZOEU i EU fon­do­va ko­je tre­ba­mo is­ko­ris­ti­ti˝, sma­tra Do­mac.

Šlat se po­hva­lio i pro­jek­tom iz 2014. go­di­ne ka­da su se pri­ja­vi­li za ob­no­vu fa­sa­da obi­telj­skih ku­ća pre­ko FZOEUa i is­tak­nuo ka­ko su je­dan od ri­jet­kih gra­do­va ko­ji se na to od­lu­čio. ˝Kod ob­no­ve obi­telj­skih ku­ća ani­mi­ra­li smo po­du­zet­ni­ke i obrt­ni­ke gra­da i ti­me im omo­gu­ći­li da ra­de za ra­zvoj gra­da˝, po­jaš­nja­va Šlat.

Mi­li­ša ta­ko­đer sma­tra da du­go­roč­na stra­te­gi­ja mo­ra bi­ti pro­mo­vi­ra­nje jav­no­pri­vat­nog part­ner­stva. ˝Po­an­ta je u to­me da ne­ma tro­ška za jav­ni bu­džet, tvrt­ka ula­že i na os­no­vi ušte­da se re­fi­nan­ci­ra pro­jekt. To je winwin va­ri­jan­ta, ali sve ipak po­či­va na lju­di­ma ko­ji su edu­ci­ra­ni i zna­ju te nov­ce is­ko­ris­ti­ti pa­met­no na ko­rist za­jed­ni­ce˝, po­ru­ču­je Mi­li­ša.

Ka­ko tvr­di, RWE od po­če­ta­ka po­ku­ša­va bi­ti dru­ga­či­ji, osmis­li­ti pro­izvo­de spe­ci­jal­no na­mi­je­nje­ne za po­du­zet­ni­ke, gdje uz jef­ti­ni­ju ci­je­nu pli­na i elek­trič­ne ener­gi­je ima­ju i do­dat­ne be­ne­fi­te, pri­mje­ri­ce bes­plat­no osi­gu­ra­nje, tro­ško­vi za­šti­te na ra­du i slič­no. Mi­li­ša na­gla­ša­va ka­ko tr­žiš­ne utak­mi­ce ge­ne­ri­ra­ju uvje­te za po­du­zet­ni­ke i ka­ko za­pra­vo tr­ži­šte stva­ra te mo­guć­nos­ti.

Op­ti­mis­tič­na vje­ro­va­nja

Do­mac je is­tak­nuo ka­ko mno­gi ni­su svjes­ni da se is­pla­ti ula­ga­ti u ob­nov­lji­ve iz­vo­re, pri­mje­ri­ce so­lar­ne pa­ne­le na kro­vu, po­go­to­vo ako ko­ris­te bes­po­vrat­na sred­stva. ˝Ob­nov­lji­vi iz­vo­ri su ma­ins­trem i ni­su pri­vi­le­gi­ja bo­ga­tih˝, po­ru­ču­je Do­mac.

RA­DI­LI SMO OP­ĆIN­SKU TO­PLA­NU S ČE­TI­RI ŽU­PA­NI­JE I TRE­BA­LO NAM JE ŠEST GO­DI­NA DA JE RE­ALI­ZI­RA­MO Ju­li­je Do­mac REGEA DU­GO­ROČ­NA STRA­TE­GI­JA MO­RA BI­TI PRO­MO­VI­RA­NJE JPP-A GDJE NE­MA TRO­ŠKA ZA JAV­NI BU­DŽET Zo­ran Mi­li­ša RWE Ener­gi­ja TRE­BA­MO MI­JE­NJA­TI SVI­JEST GRA­ĐA­NA, TI­ME ĆE SE I BI­RO­KRA­CI­JA PRI­LA­GO­DI­TI Do­ma­goj Šlat Grad Jas­tre­bar­sko

PIXSELL

Na pa­ne­lu u Jas­tre­bar­skom su­dje­lo­va­li su Ju­li­je Do­mac (REGEA), Do­ma­goj Šlat (grad Jas­tre­bar­sko), Zo­ran Mi­li­ša (RWE) i Go­ran Na­voj (Fo­rest)

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.