Re­gi­je su budućnost iz zdrav­s­tve­no­ga tu­riz­ma

Hr­vat­ska ima po­ten­ci­jal za vi­še od mi­li­jar­du eura go­diš­njeg pro­me­ta u zdrav­s­tve­nom tu­riz­mu, pro­blem je re­gu­la­ti­va, a re­ce­pa­ta ne ne­dos­ta­je

Poslovni Dnevnik - - POSLOVNIUZLET - DAR­KO BI­ČAK

Tu­ris­tič­ka re­gi­ja tre­ba­la bi uz lje­či­li­šta uklju­či­ti i dru­ge tu­ris­tič­ke kul­tur­ne i pri­rod­ne zna­me­ni­tos­ti. Do­bar pri­mjer je Sal­z­burg

Hr­vat­ska od zdrav­s­tve­nog tu­riz­ma za­ra­đu­je oko 300 mi­li­ju­na eura, a po­ten­ci­ja­la ima i za vi­še od mi­li­jar­du eura go­diš­njeg pro­me­ta, re­če­no je na pa­nel di­sku­si­ji “Ra­zvoj zdrav­s­tve­nog tu­riz­ma” u sklo­pu Pos­lov­nog uz­le­ta Da­ru­va­ra. Mar­cel Me­dak, rav­na­telj Da­ru­var­skih to­pli­ca i pred­sjed­nik stru­kov­nog udru­že­nja hr­vat­skih zdrav­s­tve­nih lje­či­li­šta, is­ti­če da je glav­na za­pre­ka ja­čem ra­zvo­ju tog sek­to­ra za­kon­ska re­gu­la­ti­va.

Osu­đe­ni na si­vu zo­nu

“Ve­ći­na spe­ci­jal­nih bol­ni­ca su jav­ne us­ta­no­ve i to im one­mo­gu­ću­je da se vi­še okre­nu tr­ži­štu. Ako že­li­te po­nu­di­ti, uz us­lu­ge liječenja, i ne­ke nuž­ne ko­mer­ci­jal­ne sa­dr­ža­je po­put smje­šta­ja i us­lu­ži­va­nja hra­ne i pi­ća te re­kre­aci­je, za to je go­to­vo ne­mo­gu­će do­bi­ti su­glas­nost Mi­nis­tar­stva zdrav­s­tva. Sto­ga svi oni ko­ji žele op­s­ta­ti na tr­ži­štu mo­ra­ju ra­di­ti u svo­je­vr­s­noj si­voj zo­ni”, is­ti­če Me­dak.

Bran­ko Ma­to­še­vić, ko­or­di­na­tor za zdrav­s­tve­ne us­lu­ge u tu­riz­mu Mi­nis­tar­stva tu­riz­ma is­ti­če da je pro­blem u ne­us­kla­đe­nos­ti dva­ju mi­nis­tar­sta­va. “Kad ne­ka zdrav­s­tve­na ins­ti­tu­ci­ja že­li po­nu­di­ti ne­ke ko­mer­ci­jal­ne us­lu­ge, prav­ni­ci Mi­nis­tar­stva zdrav­lja, u či­joj nad­lež­nos­ti su tak­ve us­ta­no­ve, ka­žu da oni ne­ma­ju ni­šta s ‘ko­mer­ci­jal­nim sa­dr­ža­ji­ma’ te da im oni ne mo­gu iz­da­ti su­glas­nost. S dru­ge stra­ne, Mi­nis­tar­stvo tu­riz­ma je tu su­sret­lji­vo i bez pro­ble­ma rje­ša­va po­treb­nu pa­pi­ro­lo­gi­ju i iz­da­je do­zvo­le. No, pro­blem nas­ta­je kad tak­va ustanova do­đe na tr­go­vač­ki sud pre­re­gis­tri­ra­ti svo­ju dje­lat­nost, iz is­klju­či­vo zdrav­s­tve­ne u do­dat­nu ko­mer­ci­jal­nu, tra­že se su­glas­nos­ti oba­ju mi­nis­tar­stva. Bez obje su­glas­nos­ti pred­met sto­ji”, po­jaš­nja­va Ma­to­še­vić. U ne­što bo­ljoj si­tu­aci­ji su no­vi­je zdrav­s­tve­ne us­ta­no­ve ko­je su u star­tu u po­pis svo­jih dje­lat­nos­ti sta­vi­le ve­ći broj

PRIVATIZACIJA REHABILITACIJSKIH USTANOVA IZAZVALA BI BROJ­NE

PRO­BLE­ME. TO BI GRA­ĐA­NI­MA BI­LO TE­ŠKO OBJAS­NI­TI. KOLIKE BI BI­LE CI­JE­NE? NE­DAV­NO JE JE­DAN ARAPIN ŽE­LIO OBA­VI­TI MEDICINSKI ZA­HVAT U VINOGRADSKOJ BOL­NI­CI. NO NI­SU MU MO­GLI DA­TI CIJENU JER SU VE­ZA­NI UZ DR­ŽAV­NI HZZO Sa­ne­la Vr­kljan Sek­tor za tu­ri­zam HGK

us­lu­ga, one ne­ma­ju pro­ble­me s do­re­gis­tra­ci­ja­ma. Mu­ko­tr­pan bi­ro­krat­ski pro­ces još će po­tra­ja­ti. Ko­li­ki no­vac gu­bi­mo zbog ne­mo­guć­nos­ti bol­ni­ca da pru­že, osim svo­je pri­mar­ne jav­ne zdrav­s­tve­ne us­lu­ge, i onu ko­mer­ci­jal­nu, po­ka­zu­je pri­mjer iz jed­ne za­gre­bač­ke bol­ni­ce, ko­ji is­ti­če Sa­ne­la Vr­kljan, po­moć­ni­ca di­rek­to­ra Sek­to­ra tu­riz­ma Hrvatske gos­po­dar­ske ko­mo­re (HGK).

Slo­ven­ski re­cept

“Ne­dav­no smo ima­li slu­čaj da je je­dan Arapin, ko­ji je stu­di­rao u Za­gre­bu, že­lio oba­vi­ti medicinski za­hvat u Vinogradskoj bol­ni­ci. Tra­žio je da mu da­ju po­nu­du ci­je­ne za tra­že­nu ope­ra­ci­ju. No, ovi to jed­nos­tav­no ni­su mo­gli jer je nji­ho­vo kom­plet­no pos­lo­va­nje ve­za­no uz dr­žav­ni HZZO”, na­vo­di Vr­kljan. Iako bi, ba­rem po pi­ta­nju ko­mer­ci­jal­nog

VE­ĆI­NA SPE­CI­JAL­NIH BOL­NI­CA SU JAV­NE US­TA­NO­VE, ŠTO IM ONE­MO­GU­ĆU­JE DA SE OKRE­NU TR­ŽI­ŠTU. NE MO­GU DO­BI­TI SUGLASNOTI, PA RA­DE U SVO­JE­VR­S­NOJ SI­VOJ ZO­NI Mar­cel Me­dak rav­na­telj Da­ru­var­skih to­pli­ca PRO­BLEM JE NEUSKLAĐENOST MI­NIS­TAR­STA­VA ZDRAV­S­TVA I TU­RIZ­MA, KO­JE BEZ PRO­BLE­MA IZ­DA­JE DO­ZVO­LE, NO PRO­BLEM NAS­TA­JE KAD TO SE DO­ĐE NA TR­GO­VAČ­KI SUD Bran­ko Ma­to­še­vić Mi­nis­tar­stvo zdrav­lja

MASTER PLAN RA­ZVO­JA DA­RU­VA­RA KAO TU­RIS­TIČ­KE DES­TI­NA­CI­JE UZ DARUVARSKE TOPLICE KAO NO­SI­TE­LJA UKLJUČUJE GASTRONOMSKU, KULTURNU I EKOLOŠKU PO­NU­DU Da­li­bor Ro­hlik gra­do­na­čel­nik Da­ru­va­ra

pos­lo­va­nja bol­ni­ca, naj­bo­lje rje­še­nje bi­la pot­pu­na ili dje­lo­mič­na privatizacija rehabilitacijskih ustanova po­put to­pli­ca, i to bi iz­a­zva­lo pro­ble­me. “Te­ško bi bi­lo po­jas­ni­ti gra­đa­ni­ma nekog mjes­ta da im pri­va­ti­zi­ra­te ne­što u što su ula­ga­le ge­ne­ra­ci­je sta­nov­ni­ka. Tu bi se, pri­je sve­ga, pos­ta­vi­lo pi­ta­nje po ko­joj ci­je­ni to pro­da­ti i ko­me bi išao taj no­vac. S dru­ge stra­ne, kak­va bi u tak­vom pri­va­ti­zi­ra­nom sus­ta­vu bi­la ci­je­na me­di­cin­skih us­lu­ga?”, pi­ta se Bran­ko Ma­to­še­vić. No, bez pri­va­ti­za­ci­je ni­su mo­gu­će ve­će inves­ti­ci­je ko­je bi taj sek­tor uči­ni­le kon­ku­rent­nim. “Pra­vi­la EU ka­žu da se jav­ne ins­ti­tu­ci­je, kak­ve su da­nas go­to­vo sve spe­ci­jal­ne bol­ni­ce, ne mo­gu jav­lja­ti na EU fon­do­ve za bes­po­vrat­na sred­stva. To uma­nju­je mo­guć­nost fi­nan­ci­ra­nja no­vih inves­ti­ci­ja. Slo­ve­ni­ja je to ri­je­ši­la ta­ko da su oni naj­pri­je prav­no sre­di­li, a na­kon to­ga pri­va­ti­zi­ra­li go­to­vo sve svo­je toplice. Na­kon to­ga su doš­le ve­li­ke inves­ti­ci­je, uglav­nom iz bes­po­vrat­nih sred­sta­va iz EU fon­do­va. Svi zna­mo gdje su da­nas toplice i lje­či­li­šta u Slo­ve­ni­ji i svje­do­ci smo to­ga da su oni kre­nu­li u pre­uzi­ma­nje slič­nih ins­ti­tu­ci­ja u Hr­vat­skoj”, na­gla­ša­va Sa­ne­la Vr­kljan.

Ni­šta bez po­ve­zi­va­nja

Da bi hr­vat­ski zdrav­s­tve­ni tu­ri­zam bio kon­ku­rent­ni­ji, nuž­no je i povezivanje su­di­oni­ka na tr­ži­štu te stva­ra­nje tu­ris­tič­kih des­ti­na­ci­ja ko­je se ne­će nuž­no po­du­da­ra­ti s pos­to­je­ćim gra­ni­ca­ma gra­do­va, op­ći­na i žu­pa­ni­ja. Tak­va tu­ris­tič­ka re­gi­ja tre­ba­la bi uklju­či­ti, osim sa­mih lje­či­li­šta, i niz dru­gih tu­ris­tič­kih, kul­tur­nih i pri­rod­nih zna­me­ni­tos­ti. Vr­kljan kao pri­mjer na­vo­di Sal­z­burg, ko­ji ne uključuje sa­mo grad Sal­z­burg, a i Mo­zart je sa­mo je­dan seg­ment te po­nu­de. “U Sal­z­bur­gu ima­te kulturnu po­nu­du, ar­hi­tek­tu­ru, pla­ni­na­re­nje, ski­ja­nje, gas­tro­no­mi­ju, toplice i niz os­ta­log. Tu­ris­tič­ka des­ti­na­ci­ja Za­greb ne bi smje­la obu­hva­ća­ti sa­mo Grad Za­greb jer to zna­či da će se tu­ris­ti tu za­dr­ža­va­ti dan, dva. No, ako tu uklju­či­mo zna­me­ni­tos­ti i vin­ske ces­te Za­gre­bač­ke­žu­pa­ni­je, za­gor­ske dvor­ce, ba­rok­ni ugo­đaj kul­tur­ne po­nu­de Va­ra­ždi­na i sl, tu­ris­ti će se za­dr­ža­ti 34 da­na ili čak ci­je­li tje­dan”, is­ti­če Vr­kljan. Da­li­bor Ro­hlik, gra­do­na­čel­nik Da­ru­va­ra, ka­zao je da je Da­ru­var još 2010. kre­nuo s iz­ra­dom master pla­na ra­zvo­ja gra­da kao tu­ris­tič­ke des­ti­na­ci­je. Zdrav­s­tve­ni tu­riz­ma, ko­ji ne uključuje sa­mo Daruvarske toplice, no­si­telj je tog pro­jek­ta, a na nje­ga se mo­ra­ju nas­lo­ni­ti i gas­tro­nom­ska, kul­tur­na i eko­lo­ška po­nu­da.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.