Ka­da će gos­po­dar­stva u nastajanju po­nov­no eksplozivno ras­ti?

Ne­po­volj­no okruž­je Gos­po­dar­stva u nastajanju da­nas su su­oče­na s iz­a­zo­vom ma­kro­eko­nom­skih pro­mje­na ko­je su nas­ta­le iz­va­na, ne­ko­nven­ci­onal­nim mo­ne­tar­nim po­li­ti­ka­ma, ras­pros­tra­nje­nom vo­la­til­noš­ću i us­po­re­nim ras­tom na ra­zvi­je­nim tr­ži­šti­ma

Poslovni Dnevnik - - KOMENTARI&ANALIZE -

Ni­je taj­na da su gos­po­dar­stva u nastajanju su­oče­na s oz­bilj­nim iz­a­zo­vi­ma ko­ji su na­ru­ši­li nji­hov ne­koć eks­plo­ziv­ni rast i os­la­bi­li nji­ho­ve iz­gle­de za ra­zvoj. Ho­će li se ona vra­ti­ti na put ko­nver­gen­ci­je s na­pred­nim gos­po­dar­stvi­ma uve­li­ke će ovi­si­ti o nji­ho­vom pris­tu­pu sve slo­že­ni­jem gos­po­dar­skom okru­že­nju.

Na­rav­no, ra­zvoj­ni put tih gos­po­dar­sta­va ni­kad ni­je bio jed­nos­ta­van ili gla­dak. Me­đu­tim, ti­je­kom naj­ve­ćeg di­je­la raz­dob­lja na­kon Dru­gog svjet­skog ra­ta, do pri­je de­set go­di­na, taj je put bio re­la­tiv­no oči­gle­dan. Zem­lje su tre­ba­le otvo­ri­ti svo­ja gos­po­dar­stva ra­zum­nim tem­pom; pri­la­go­di­ti glo­bal­nu teh­no­lo­gi­ju i po­traž­nju; spe­ci­ja­li­zi­ra­ti se u utr­ži­vim sek­to­ri­ma; pro­ves­ti broj­na ula­ga­nja (oko 30% BDPa) ; te pro­mi­ca­ti iz­rav­na strana ula­ga­nja s od­go­va­ra­ju­ćim pri­ču­va­ma za pri­je­nos znanja.

Ti­je­kom tog pro­ce­sa, gos­po­dar­stva u nastajanju pre­poz­na­la su važ­nost omo­gu­ća­va­nja dje­lo­va­nja tr­žiš­nih me­ha­ni­za­ma, jam­če­nja pra­va vlas­niš­tva i za­šti­te ma­kro­eko­nom­ske i fi­nan­cij­ske sta­bil­nos­ti. Što je mo­žda i naj­važ­ni­je, zna­la su da se mo­ra­ju usre­do­to­či­ti na otva­ra­nje no­vih rad­nih mjes­ta, oso­bi­to u ur­ba­nim po­dru­čji­ma i mo­der­ni­za­ci­ju sek­to­ra te op­će­ni­to na in­k­lu­ziv­nost.

Pre­okret na­kon 2008.

Za vri­je­me pro­vo­đe­nja tog pro­gra­ma, gos­po­dar­stva u nastajanju is­ku­si­la su mu­ca­ve po­čet­ke i broj­ne krize, ko­je su se čes­to po­ve­zi­va­le s pre­ko­mjer­nim du­gom, va­lut­nim zam­ka­ma i vi­so­kom in­fla­ci­jom. Us­li­jed dos­ti­za­nja sred­nje pri­ho­dov­ne ra­zi­ne, zem­lje su bi­le su­oče­ne s po­li­tič­kim i struk­tur­nim zam­ka­ma ko­je pra­te pri­je­laz pre­ma sta­tu­su vi­so­kog pri­ho­da. Una­toč to­me, u sve otvo­re­ni­jem glo­bal­nom okru­že­nju, obi­lje­že­nom snaž­nim ras­tom (i po­traž­njom) u na­pred­nim gos­po­dar­stvi­ma, gos­po­dar­stva u nastajanju us­pje­la su os­tva­ri­ti ogro­man i brz na­pre­dak. Sve se to pro­mi­je­ni­lo na­kon fi­nan­cij­ske krize ko­ja je nas­tu­pi­la 2008. Ne­sum­nji­vo, srž ra­zvoj­nog pro­gra­ma os­ta­je is­ta. Me­đu­tim, da­le­ko je slo­že­ni­ja.

Je­dan niz kom­pli­ka­ci­ja pro­iz­la­zi iz glo­bal­nih vanj­skih ne­rav­no­te­ža, po­re­me­ća­ja i po­ja­ča­ne vo­la­til­nos­ti u pro­to­ku novca, de­viz­nim te­ča­je­vi­ma i re­la­tiv­nim ci­je­na­ma. Bu­du­ći da su tak­vi iz­a­zo­vi za­pra­vo no­vost, ne­ma do­ka­za­nih smjer­ni­ca za nji­ho­vo prev­la­da­va­nje. Ipak, ra­zvi­je­na gos­po­dar­stva ni­su se pret­hod­no uklju­či­va­la u tak­ve vr­ste ne­ko­nven­ci­onal­nih mo­ne­tar­nih po­li­ti­ka ko­ji­ma smo ima­li pri­li­ke svje­do­či­ti ti­je­kom po­s­ljed­njih go­di­na – raz­dob­lja obi­lje­že­nog ul­ras­ta tra­ni­skim ka­mat­nim sto­pa­ma i ul­tra­br­zim pre­ko­gra­nič­nim pro­to­kom novca.

U slu­ča­ju gos­po­dar­sta­va u nastajanju, sa svo­jim re­la­tiv­no ne­lik­vid­nim fi­nan­cij­skim tr­ži­šti­ma, tak­vi tren­do­vi po­ti­ču pre­ko­mjer­nu ovis­nost o jef­ti­nom vanj­skom ka­pi­ta­lu, ko­ji se mo­že po­di­ći u trep­taj oka. Naj­ni­ži tro­ško­vi za­du­ži­va­nja ta­ko­đer po­ti­ču pre­ko­mjer­no os­la­nja­nje na fi­nan­ci­ra­nje du­go­vi­ma, što do­dat­no sla­bi vo­lju za pro­ved­bom reformi neo­p­hod­nih za po­ti­ca­nje po­ten­ci­jal­nog – te do­dat­no po­gor­ša­va­ju ra­nji­vost gos­po­dar­stva ve­za­no uz pro­mje­nu ka­mat­nih sto­pa ili inves­ti­cij­skog ras­po­lo­že­nja.

Pad ci­je­na ro­be široke po­troš­nje na­kon 2014. do­dat­no je pogoršao si­tu­aci­ju za resursima bo­ga­ta gos­po­dar­stva u nastajanju. Na­kon pro­du­lje­nog raz­dob­lja ubr­za­nja ras­ta po­traž­nje, oso­bi­to iz Ki­ne, vla­de su po­če­le sma­tra­ti vi­so­ke ci­je­ne ro­be široke po­troš­nje po­lu­traj­nim – pret­pos­tav­ka ko­ja je uz­ro­ko­va­la nji­ho­vo pre­cje­nji­va­nje vlas­ti­tih bu­du­ćih pri­ho­da. Sad kad su ci­je­ne pa­le, te su zem­lje su­oče­ne s ogrom­nim ne­rav­no­te­ža­ma i fi­skal­nim op­te­re­će­njem. A vla­de u to­me ni­su sa­me; i privatni sek­tor se ta­ko­đer po­uz­dao u ru­ži­čas­te pret­pos­tav­ke za oprav­da­va­nje ne­pro­miš­lje­no vi­so­kih ra­zi­na za­du­že­nos­ti.

Po­manj­ka­nje sce­na­ri­ja

Spo­ri­ji rast u na­pred­nim gos­po­dar­stvi­ma ta­ko­đer je os­la­bio tr­go­vin­ske to­ko­ve, po­vrh os­ta­lih pre­pre­ka. Kao što je pri­mi­je­tio Mo­ha­med ElEri­an, u glo­bal­nom gos­po­dar­stvu, va­še su­sjed­stvo – gos­po­dar­stva s ko­ji­ma ima­te eko­nom­ske ili fi­nan­cij­ske ve­ze – ima svo­ju važ­nost. To je oso­bi­to toč­no za gos­po­dar­stva u nastajanju, ko­ja su pos­ta­la uve­li­ke ovis­na o svo­jim su­sje­di­ma.

Ukrat­ko, gos­po­dar­stva u nastajanju su­oče­na su s iz­a­zo­vom ma­kro­eko­nom­skih pro­mje­na ko­je su nas­ta­le iz­va­na, ne­ko­nven­ci­onal­nim mo­ne­tar­nim po­li­ti­ka­ma, ras­pros­tra­nje­nom vo­la­til­noš­ću i us­po­re­nim ras­tom na ra­zvi­je­nim tr­ži­šti­ma. Us­li­jed po­manj­ka­nja sce­na­ri­ja ko­ji bi ih mo­gao vo­di­ti, ni­je iz­ne­na­đu­ju­će da se je nji­ho­va spo­sob­nost hva­ta­nja u ko­štac s tim iz­a­zo­vi­ma znat­no raz­li­ko­va­la.

Op­će­ni­to, oni ko­ji su bo­lje proš­li, po­put In­di­je, kom­bi­ni­ra­li su os­no­ve sta­bil­nog ras­ta i reformi s prag­ma­tič­nim i ak­ti­vis­tič­kim mje­ra­ma za su­prot­stav­lja­nje vanj­skim iz­vo­ri­ma vo­la­til­nos­ti. In­di­ja je ta­ko­đer, na­rav­no, os­tva­ri­la ko­rist od ni­žih ci­je­na naf­te.

Izvoz­ni­ci ro­be široke po­troš­nje, po­put Bra­zi­la, ima­li su još vi­še po­te­ško­ća, ali ne sa­mo us­li­jed pa­da ci­je­na pri­rod­nih re­sur­sa. Za­pra­vo, pad ci­je­na, za­jed­no s pre­okre­tom ve­za­no uz pro­tok novca, ra­zot­krio je sla­bos­ti te­melj­nih shema ras­ta ko­je su pret­hod­no bi­le pri­kri­ve­ne po­volj­nim uvje­ti­ma.

Tre­nut­no pre­os­ta­je još je­dan iz­a­zov, ko­ji se sva­ke go­di­ne sve vi­še povećava. Bez ob­zi­ra na put ko­ji gos­po­dar­stva u nastajanju oda­be­ru za su­oča­va­nje s tim iz­a­zo­vi­ma ta­ko­đer će se tre­ba­ti obra­ču­na­ti s te­melj­nom pro­mje­nom uz­ro­ko­va­nom di­gi­tal­nim ka­pi­tal no in­ten­ziv­nim teh­no­lo­gi­ja­ma. Dok su di­gi­tal­ne teh­no­lo­gi­je stvo­ri­le no­ve vr­ste pos­lo­va u hig­h­tech sek­to­ri­ma i eko­no­mi­ju di­je­lje­nja, iz­me­đu os­ta­log, ona istovremeno uki­da­ju i uki­da­ju po­sred­ni­ke u ru­tin­skim ured­skim i ma­nu­al­nim pos­lo­vi­ma.

Pri­jet­nja no­vih teh­no­lo­gi­ja

Pri­tom je brz na­pre­dak u ro­bo­ti­ci od oso­bi­te važ­nos­ti, dok sve so­fis­ti­ci­ra­ni­ji stro­je­vi pri­je­te na­do­mje­šta­njem jef­ti­ne rad­ne sna­ge u ni­zu sek­to­ra. Vi­so­ki fik­s­ni i ni­ski va­ri­ja­bil­ni tro­ško­vi tih teh­no­lo­gi­ja zna­če da se kad ro­bo­ti pos­ta­nu is­pla­ti­vi­ji od ljud­skog ra­da, trend ne­će pre­okre­nu­ti, oso­bi­to sto­ga što se auto­mat­ska mon­ta­ža mo­že smjes­ti­ti u bli­zi­ni tr­ži­šta, a ne sa­mo ta­mo gdje je rad­na sna­ga naj­jef­ti­ni­ja.

Pos­lo­vi u mon­ta­ži elek­tro­ni­ke, ko­ja igra ogrom­nu ulo­gu u glo­bal­noj tr­go­vi­ni i po­mo­gla je u po­kre­ta­nju ras­ta u broj­nim gos­po­dar­stvi­ma u nastajanju – po­naj­pri­je u Ki­ni – oso­bi­to su ugro­že­ni. Dok tr­go­vač­ki obr­ti ko­ji uklju­ču­ju ši­va­nje – tek­s­ti­la, odje­će i obu­će – ni­su još zna­čaj­no auto­ma­ti­zi­ra­ni, vje­ro­jat­no je pi­ta­nje vre­me­na kad će se to do­go­di­ti.

Dok se kla­sič­ni izvori ra­nih kom­pa­ra­tiv­nih pred­nos­ti gu­be, zem­lje – oso­bi­to zem­lje u ra­ni­jim fa­za­ma ra­zvo­ja – tre­bat će pro­ves­ti po­li­ti­ku ko­ja za­mjet­no uključuje us­lu­ge (uklju­ču­ju­ći utr­ži­ve us­lu­ge); one će ta­ko­đer tre­ba­ti pri­la­go­di­ti svo­ja ula­ga­nja u ljud­ski ka­pi­tal. Ho­će li se to sves­ti na od­stra­nji­va­nje do­njih preč­ki na ljes­tvi­ci ra­zvo­ja tek će­mo saz­na­ti. Re­la­tiv­no nekonvencionalna shema ras­ta u Indiji, sa svo­jim prvobitnim naglaskom na us­lu­ga­ma, mo­gla bi sadržavati važ­ne lekcije.

U sva­kom slu­ča­ju, zem­lje u ra­zvo­ju – a oso­bi­to gos­po­dar­stva u nastajanju – za­si­gur­no ima­ju do­volj­no pro­ble­ma. Dok ta gos­po­dar­stva do­da­ju no­ve toč­ke svo­jim pro­gra­mi­ma struk­tur­nog ras­ta po­put vlas­ti­te za­šti­te od vo­la­til­nos­ti, su­prot­stav­lja­nja ne­po­volj­nim vanj­skim uvje­ti­ma i pri­la­god­be snaž­nim teh­no­lo­škim tren­do­vi­ma, one će kon­ti­nu­ira­no či­ni­ti po­gre­ške, pa čak i po­sr­nu­ti. To će do­ves­ti do ve­li­kih od­stu­pa­nja u us­pješ­nos­ti di­ljem ze­ma­lja i vje­ro­jat­no sma­nji­ti pro­sječ­ni tem­po ko­nver­gen­ci­je. Me­đu­tim, pre­ma mo­joj pro­cje­ni, ne­će u pot­pu­nos­ti zaustaviti ko­nver­gen­ci­ju.

RE­LA­TIV­NO NEKONVENCIONALNA SHEMA RAS­TA U

INDIJI, SA SVO­JIM PRVOBITNIM NAGLASKOM NA US­LU­GA­MA, MO­GLA BI SADRŽAVATI VAŽ­NE LEKCIJE KA­KO MO­ŽE BI­TI ISPLATIVIJE DA TOLIKI PROSTORI ZJAPE PRAZNI, UMJES­TO DA SE DA­JU U NAJAM ZA REALNE IZ­NO­SE? Ko­ris­nik seb9 na čla­nak o Eu­ro­do­mu

PAD CI­JE­NA RO­BE ŠIROKE POTROŠ

NJE NA­KON 2014. POGORŠAO JE SI­TU­ACI­JU ZA RESURSIMA BO­GA­TE ZEM­LJE U RA­ZVO­JU

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.