Ni­ske ci­je­ne naf­te za­uz­da­le inves­ti­cij­ski za­mah

Ina Ia­ko je vo­de­ća naf­t­na kom­pa­ni­ja od os­nut­ka je­dan od glav­nih ula­ga­ča i iz­voz­ni­ka, iz­a­zo­va joj ne manj­ka

Poslovni Dnevnik - - DIJAMANTI - MARIJA BRNIĆ

U tra­di­ci­ji du­ljoj od po­la sto­lje­ća pro­izve­de­no je vi­še od 105 mi­li­ju­na to­na naf­te i kon­den­za­ta te vi­še od 70 mi­li­jar­di ku­bi­ka pri­rod­nog pli­na, u vri­jed­nos­ti ve­ćoj od 30 mi­li­jar­di eura

Vo­de­ća hr­vat­ska naf­t­na kom­pa­ni­ja Ina po­s­ljed­njih go­di­na me­dij­ski je naj­vi­še pra­će­na zbog vlas­nič­ko­uprav­ljač­kih od­no­sa i prav­nih spo­ro­va ko­je vo­de dva glav­na di­oni­ča­ra hr­vat­ska dr­ža­va i ma­đar­ski Mol. U dru­gi plan je to gur­nu­lo i utje­caj ne­po­volj­nih uvje­ta na svjet­skom naf­t­nom tr­ži­štu i nas­to­ja­nja u tvrt­ki da za­dr­ži sta­bil­nost i osi­gu­ra dalj­nji ra­zvoj jed­ne od kom­pa­ni­ja ko­je se u Hr­vat­skoj ubra­ja u nje­zi­ne gos­po­dar­ske per­ja­ni­ce.

For­mal­no je Ina os­no­va­na s pr­vim da­nom 1964. spa­ja­njem Naf­ta­pli­na s ra­fi­ne­ri­ja­ma u Ri­je­ci i Si­sku. Naj­sta­ri­ja od njih je ri­ječ­ka ra­fi­ne­ri­ja, ko­ja je s ra­dom star­ta­la još 1883. kao naj­ve­ći po­gon za pre­ra­du naf­te na kon­ti­nen­tu i pr­vi eu­rop­ski ko­ji je ma­nu­fak­tur­nu pre­ra­du naf­te za­mi­je­nio in­dus­trij­skim na­či­nom ra­da. Go­diš­nji ka­pa­ci­tet pre­ra­de bio je 60.000 to­na “cr­nog zla­ta” i po­kri­va­la je tre­ći­nu po­tre­ba za de­ri­va­ti­ma ta­daš­nje Aus­troUgar­ske. Si­sač­ka je ra­fi­ne­ri­ja us­tro­je­na 1927., a ra­zvio ju je Shell iz svog skla­diš­nog pros­to­ra na uš­ću Ku­pe u Sa­vu.

Sam Naf­ta­plin os­no­van je 1952., a obje­di­nja­va­njem ove tri tvrt­ke do­bi­ven je sus­tav ko­ji obje­di­nju­je pos­to­je­će i po­kre­će no­ve gos­po­dar­ske su­bjek­te. Pot­kraj 1964. di­je­lom Ine pos­ta­je Tr­go­vi­na, a ‘66. Ra­fi­ne­ri­ja Len­da­va. Dvi­je go­di­ne kas­ni­je os­ni­va u Ku­ti­ni tvor­ni­cu mi­ne­ral­nih gnjo­ji­va, da­naš­nju Pe­tro­ke­mi­ju. Iz­gra­di­la je i ra­fi­ne­rij­ski po­gon na za­gre­bač­kom Žit­nja­ku, te me­đu os­ta­lim i pe­tro­ke­mij­ske tvor­ni­ce OKI Zagreb i DINA Omi­šalj. Ina je i je­dan od glav­nih fi­nan­ci­je­ra grad­nje naf­to­vo­da od Omiš­lja do ma­đar­ske gra­ni­ce, sus­ta­va da­naš­njeg Ja­na­fa, ko­ji je u rad pu­šten 1979., a u to vri­je­me broj ben­zin­skih pos­ta­ja po­ve­ćan na vi­še od 500. Do 1990. Ina je bi­la i naj­ve­će po­du­ze­će biv­še SFRJ s ukup­no za­pos­le­nih 32.000 rad­ni­ka, a go­di­na ko­ju se pam­ti kao re­kord­na po pro­izvod­nji naf­te i pli­na je 1988. S pro­izvod­njom se u Ini ni­je pres­ta­ja­lo ni u vri­je­me Do­mo­vin­skog ra­ta, ni­ti su za­us­tav­lja­ni ra­zvoj­ni pro­jek­ti i su­rad­nja s me­đu­na­rod­nim part­ne­ri­ma. Ina i na­kon svih tran­sfor­ma­ci­je i iz­dva­ja­nja po­je­di­nih di­je­lo­va iz sus­ta­va os­ta­je vo­de­ća tvrt­ka po pri­ho­di­ma.

Pro­ces pri­va­ti­za­ci­je

Pr­va fa­za pri­va­ti­za­ci­je pro­ve­de­na je 2003. ka­da je dr­ža­va Mo­lu pro­da­la kon­trol­ni pa­ket Ini­nih di­oni­ca, ko­ji­ma se na ZSE bur­zi tr­gu­je od 2006. Mol da­nas ima 49%o di­oni­ca, dok je udjel dr­ža­ve go­to­vo 45%. Zna­čaj­ni­ju ulo­gu u naf­t­nom pos­lo­va­nju Ina da­nas ima i u su­sjed­nim zem­lja­ma, a u po­dru­čju is­tra­ži­va­nja i pro­izvod­nje naf­te i pli­na, osim u Hr­vat­skoj pos­lu­je još u An­go­li i Egip­tu.

Do­sad je po po­da­ci­ma iz Ine gru­pa­ci­ja bi­la uklju­če­na u pro­jek­te is­tra­ži­va­nja i pro­izvod­nje u Hr­vat­skoj i 20 dr­ža­va u ino­zem­s­tvu, a u vi­še od 60 go­di­na oprem­lje­no je i pu­šte­no u rad 45 naf­t­nih i 30 plin­skih po­lja, iz­gra­đe­no 4500 is­traž­nih i raz­rad­nih bu­šo­ti­na ukup­ne du­bi­ne oko se­dam mi­li­ju­na me­ta­ra, oko 1200 pro­izvod­nih naf­t­nih bu­šo­ti­na s vi­še od 4000 km raz­nih cje­vo­vo- da i vi­še od 200 pro­izvod­nih plin­skih bu­šo­ti­na te naf­ta­ških obje­ka­ta i pos­tro­je­nja.

Re­gi­onal­nu ma­lo­pro­daj­nu mre­žu da­nas či­ni 437 ben­zin­skih pos­ta­ja u Hr­vat­skoj i su­sjed­stvu. Gru­pa­ci­ja ima 11.256 za­pos­le­nih, a na kra­ju 2015. ras­po­la­ga­la je s 213 mi­li­ju­na boe do­ka­za­nih i vje­ro­jat­nih re­zer­vi ug­lji­ko­vo­di­ka uz pro­izvod­nju ug­lji­ko­vo­di­ka od 40,9 ti­su­ća boe dnev­no. Ra­fi­ne­ri­je naf­te Ri­je­ka i Si­sak, ukup­nog ka­pa­ci­te­ta 6,7 mi­li­ju­na to­na, u 2015. pro­izve­le su 3,1 mi­li­jun to­na naf­t­nih de­ri­va­ta, a gru­pa je os­tva­ri­la rast CCS EBITDE za 9%.

“Od svog os­nut­ka, Ina je po­kre­tač gos­po­dar­skog ra­zvo­ja Hr­vat­ske te je­dan od naj­ve­ćih ula­ga­ča i iz­voz­ni­ka, bez ob­zi­ra na raz­li­či­te druš­tve­ne i eko­nom­sko­po­li­tič­ke okol­nos­ti u ko­ji­ma je pos­lo­va­la. U tra­di­ci­ji du­žoj od po­la sto­lje­ća pro­izve­de­no je vi­še od 105 mi­li­ju­na to­na naf­te i kon­den­za­ta te vi­še od 70 mi­li­jar­di ku­bi­ka pri­rod­nog pli­na, u vri­jed­nos­ti ve­ćoj od 30 mi­li­jar­di eura. To su im­pre­siv­ni po­da­ci ko­ji svje­do­če i u ko­joj mje­ri je Ina utje­ca­la na in­dus­trij­ski i teh­no­lo­ški ra­zvoj Hr­vat­ske”, ocje­nju­je pred­sjed­nik Upra­ve Ine Zol­tán Ál­dott. Zas­lu­gu za re­zul­ta­te i ulo­gu Ine pri­pi­su­je nje­zi­nim struč­nja­ci­ma, biv­šim i sa­daš­njim, ko­ji su svo­jim zna­njem i is­kus­tvom do­pri­ni­je­li ra­zvo­ju ne sa­mo svo­je kom­pa­ni­je,ne­go i ener­get­ske stru­ke u Hr­vat­skoj.

“Po­s­ljed­njih ne­ko­li­ko go­di­na pos­lo­va­nje je bi­lo op­te­re­će­no re­ce­si­jom i svjet­skom fi­nan­cij­skom kri­zom, no na­po­ri me­nadž­men­ta us­pje­li su osi­gu­ra­ti da Ina iz re­ce­si­je iz­a­đe kao sta­bil­na kom­pa­ni­ja s ja­kom fi­nan­cij­skom ba­zom, sma­nje­nom za­du­že­nos­ti i mo­der­ni­zi­ra­nim te­melj­nim dje­lat­nos­ti­ma te kao vo­de­ći iz­voz­nik i ula­gač u Hr­vat­skoj i je­dan od naj­ve­ćih pos­lo­dav­ca u Hr­vat­skoj i re­gi­ji. Te­me­lje za to smo ne­umor­no pos­tav­lja­li pro­tek­lih ne­ko­li­ko go­di­na una­toč iz­a­zov­nom okru­že­nju”, is­ti­če Ál­dott. Go­vo­re­ći o pla­no­vi­ma, Ál­dott na­gla­ša­va ka­ko su oni tre­nu­tač­no pod utje­ca­jem po­vi­jes­no ni­skih ci­je­na naf­te ko­je op­te­re­ću­ju in­dus­tri­ju od lje­ta 2014. U ovak­vim uvje­ti­ma Ina, kao i dru­ge naf­t­ne kom­pa­ni­je, će po nje­go­voj pro­cje­ni mo­ra­ti ulo­ži­ti do­dat­ni na­por ka­ko bi osi­gu­ra­la bu­du­ću fi­nan­cij­sku sna­gu i odr­ži­vost pos­lo­va­nja kroz kom­bi­na­ci­ju sma­nje­nja ka­pi­tal­nih inves­ti­ci­ja i ope­ra­tiv­nih tro­ško­va te osi­gu­ra­nje ve­će učin­ko­vi­tos­ti rad­nih pro­ce­sa.

Pred ve­li­kim iz­a­zo­vi­ma

“Ia­ko smo pri­si­lje­ni bi­ti vi­še se­lek­tiv­ni pri iz­bo­ru ula­gač­kih pro­je­ka­ta, u 2016. inves­ti­ci­je pla­ni­ra­mo za­dr­ža­ti na pri­bliž­no is­toj ra­zi­ni kao i u 2015. ka­da su iz­no­si­le 1,7 mi­li­jar­di ku­na”, po­ru­ču­je. Ula­ga­nja Ine u pr­va tri tro­mje­se­čja 2015. do­se­za­la su mi­li­jar­du ku­na. Zna­ča­jan fo­kus u ula­ga­nji­ma po­s­ljed­njih go­di­na Ina je da­la na ma­lo­pro­daj­nu mre­žu u ko­ju je, za­ključ­no s 2015., ulo­ži­la go­to­vo po­la mi­li­jar­de ku­na u dvjes­to­ti­njak ben­zin­skih pos­ta­ja. Od ključ­nih pro­je­ka­ta na ko­ji­ma će se i u ovoj go­di­ni za­dr­ža­ti fo­kus su pla­ni­ra­ne inves­ti­ci­je u teh­no­lo­gi­ju obra­de te­ških os­ta­ta­ka u Ra­fi­ne­ri­ji naf­te Ri­je­ka, či­ja je pro­ci­je­nje­na vri­jed­nost ve­ća od 400 mil. USD, kao i nas­ta­vak ra­do­va na EOR pro­jek­tu u ko­ji je do­sad ulo­že­no 700 mil. ku­na, a tu je i pro­jekt Me­đi­mu­rje s tri plin­ska po­lja sprem­na za pro­izvod­nju, či­ja inves­ti­ci­ja iz­no­si vi­še od 360 mil. ku­na. Na kop­nu kre­će i 4P pro­jekt, a nas­ta­vak sli­je­di i s dalj­njim ula­ga­nji­ma u po­lja u Sje­ver­nom Ja­dra­nu.

INA

Pos­tro­je­nje Cla­us u ra­fi­ne­ri­ji Si­sak

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.