U Eu­ro­pi po­čeo trend di­je­lje­nja rad­ni­ka, do­šao i u RH

Tr­ži­šte ra­da Sva­ki pe­ti za­pos­le­ni Eu­rop­lja­nin ima ugo­vor na ne­pu­no rad­no vri­je­me, a u no­vi­je vri­je­me osim us­lu­ga i imo­vi­ne di­je­le se i rad­ni­ci. U Hr­vat­skoj je 2015. u di­je­lje­nje pos­lo­va bi­lo uklju­če­no 84.000 rad­ni­ka

Poslovni Dnevnik - - AKTUALNO - LJU­BI­CA GA­TA­RIĆ/VL

Eu­rop­sko tr­ži­šte ra­da pos­to­ja­no ras­te po sto­pi od je­dan pos­to go­diš­nje, a po­seb­no su u po­ras­tu sred­nje i ni­sko pla­će­ni pos­lo­vi. Mu­škar­ci, mla­di i oso­be bez vi­so­kog obra­zo­va­nja ima­ju bo­lje mo­guć­nos­ti za­poš­lja­va­nja od os­ta­lih sku­pi­na. Eu­rop­ska tri­par­tit­na fun­da­ci­ja Eu­ro­fo­und, za­du­že­na za tr­ži­šte ra­da, do­ku­men­ti­ra­la je de­vet no­vih obli­ka za­poš­lja­va­nje koji su se po­ja­vi­li u dr­ža­va­ma čla­ni­ca­ma. No­ve for­me za­poš­lja­va­nja po­ka­zu­ju da se ras­tu­ća eko­no­mi­ja di­je­lje­nja ši­ri i na rad­nu sna­gu. Sva­ki pe­ti za­pos­le­ni Euro- plja­nin ima ugo­vor na ne­pu­no rad­no vri­je­me, a u no­vi­je vri­je­me osim us­lu­ga i imo­vi­ne di­je­le se i rad­ni­ci. Pr­vi od de­vet no­vih obli­ka za­poš­lja­va­nja na­zva­li su ‘po­di­je­ljen rad­nik’ i ope­ra­ci­ona­li­zi­ra se ta­ko da se ugo­vor za­klju­ču­je iz­me­đu rad­ni­ka i vi­še pos­lo­da­va­ca koji se obve­zu­ju da će mu za­jed­no osi­gu­ra­ti pu­nu sat­ni­cu. Ši­rok je ras­pon pos­lo­va koji se ta­ko nu­de, od spe­ci­ja­lis­tič­kih do us­lu­ga u ko­ji­ma se ne tra­že ve­li­ke vje­šti­ne. Jed­na­ko ta­ko, nu­de se i ‘po­di­je­lje­ni pos­lo­vi’, gdje se za odre­đe­ni pro­jekt an­ga­ži­ra vi­še pri­vre­me­no za­pos­le­nih rad­ni­ka, za- tim grup­no za­poš­lja­va­nje, su­rad­nič­ko za­poš­lj­va­nje, rad te­me­ljen na va­uče­ri­ma, le­že­ran rad, pri­vre­me­no uprav­lja­nje i slič­no. Rad u ne­pu­nom rad­nom vre­me­nu pri­su­tan je i u Hr­vat­skoj i pre­ma po­da­ci­ma iz 2015. u nje­ga je bi­lo uklju­če­no 84.000 rad­ni­ka do na­vr­še­nih 64 go­di­ne ži­vo­ta. Ka­da se ura­ču­na ge­ne­ra­ci­ja do 74 go­di­ne, što je u služ­be­nom pra­će­nju čest slu­čaj, ta­da bi se broj rad­ni­ka an­ga­ži­ra­nih na ne­pu­no rad­no vri­je­me kod nas po­peo na 98.000. Eu­ro­fo­und na­vo­di da ne­ke no­ve for­me, po­seb­no ve­za­ne uz ICT sek­tor, do­no­se obos­tra­ne ko­ris­ti i za rad­ni­ke i za tvrt­ke, no mno­ge su i ko­rak na­zad zbog ni­že ci­je­ne ra­da i ne­pre­dvid­lji­vog rad­nog vre­me­na. Is­tra­ži­va­či­ca hr­vat­skog tr­ži­šta ra­da Iva To­mić ka­že da pos­to­je naz­na­ke da se ta vr­sta flek­si­bil­nih pos­lo­va do­se­li­la i kod nas. Pri­mje­ri­ce, An­ke­ta rad­ne sna­ge na­vo­di da Hr­vat­ska ima 217.000 sa­mo­za­po­sel­nih oso­ba, a po de­fi­ni­ci­ji, sa­mo­za­pos­le­ni su pos­lo­dav­ci koji uprav­lja­ju pos­lov­nim su­bjek­tom i za­poš­lja­va­ju jed­no­ga ili vi­še za­pos­le­ni­ka te oso­be ko­je ra­de za vlas­ti­ti ra­čun i ne upoš­lja­va­ju za­pos­le­ni­ke.

IVO ČAGALJ/PIXSELL

Mu­škar­ci bez vi­so­kog obra­zo­va­nja ima­ju bo­lje mo­guć­nos­ti za­poš­lja­va­nja

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.