‘PUTINOVA BAN­KA’ OČAJNIČKI TRA­ŽI 20 MI­LI­JAR­DI DO­LA­RA

Na ru­bu pro­pas­ti Dr­žav­na Vne­še­ko­nom­bank pro­da­je imo­vi­nu da po­kr­pa bi­lan­cu

Poslovni Dnevnik - - REGIJA - TO­MIS­LAV PILI

Ban­ka je fi­nan­ci­ra­la pro­jek­te od važ­nos­ti za Krem­lj, a tak­va pos­lov­na po­li­ti­ka po­ka­za­la je sve sla­bos­ti po uvo­đe­nju za­pad­nih sank­ci­ja

Ban­ka ko­ja je fi­nan­ci­ra­la sve gran­di­oz­ne pro­jek­te po vo­lji Krem­lja na ru­bu je pro­pas­ti. Pre­ma na­vo­di­ma Blo­om­ber­ga, dr­žav­na ban­ka Vne­še­ko­nom­bank ( VEB) ubr­za­no pro­da­je imo­vi­nu i os­la­nja se na po­seb­ne dr­žav­ne kre­dit­ne li­ni­je ka­ko bi iz­bje­gla pot­pu­ni ban­krot.

Ban­ka ko­ju je os­no­vao još Vla­di­mir Ilič Le­njin ra­di fi­nan­ci­ra­nja iz­vo­za u pot­pu­nos­ti je pre­ki­nu­la kre­di­ti­ra­nje i za­us­ta­vi­la fi­nan­ci­ra­nje svih pos­to­je­ćih pro­je­ka­ta.

Du­bo­ki re­zo­vi

Pre­ma služ­be­nim pro­cje­na­ma, spa­ša­va­nje VEB-a od ste­ča­ja zna­či­lo bi ubriz­ga­va­nje svje­žih 20 mi­li­jar­di do­la­ra. To je iz­nos ko­ji bi bi­lo pro­blem is­kr­ca­ti i u do­brim vre­me­ni­ma, a ka­mo­li usred re­ce­si­je i sank­ci­ja ko­je su po­go­di­le Ru­si­ju.

Pre­ma tvrd­nja­ma upu­će­nih iz­vo­ra Blo­om­ber­ga, dr­ža­va raz­ma­tra du­bo­ko res­truk- tu­ri­ra­nje ban­ke. Na­vod­no se s ti­me slo­žio i pred­sjed­nik Vla­di­mir Pu­tin ko­ji je priz­nao ka­ko ne­ma al­ter­na­ti­ve do du­bo­kih re­zo­va u VEB-u. Re­zo­ve će po­naj­pri­je osje­ti­ti za­pos­le­ni jer će ih pe­ti­na mo­ra­ti oti­ći. Da bi doš­la do nov­ca, ban­ka ubr­za­no pro­da­je imo­vi­nu ko­ja je još do pri­je ne­ko­li­ko mje­se­ci sma­tra­na stra­te­škom.

To se od­no­si na 3,6 pos­to udje­la u Ga­z­pro­mu ko­ji je ban­ka pro­da­la plin­skom di­vu za 132 mi­li­jar­di ru­ba­lja, upo­la ma­nje ne­go što je pla­će­no pri­je ne­ko­li­ko go­di­na. Ban­ka se na­da da će us­pje­ti pri­ku­pi­ti do­dat­nih 18 mi­li­jar­di ru­ba­lja pro­da­jom 8,4 pos­to udje­la u Mo­skov­skoj bur­zi.

Me đ u - tim, to je sve kap u mo­ru jer in­ter­ne pro­cje­ne po­ka­zu­ju da tre­ba ot­pi­sa­ti tre­ći­nu imo­vi­ne vri­jed­ne 1,5 bi­li­ju­na ru­ba­lja. Zbog po­ve­za­nos­ti s Krem­ljom, VEB se čes­to na­zi­va­lo “Pu­ti­no­vom ban­kom”, a tu le­ži i ko­ri­jen sa­daš­njih pro­ble­ma. “U sa­daš­njem obli­ku, VEB je kva­zi­pro­ra­čun­ski fond za fi­nan­ci­ra­nje pri­ori­tet­nih pro­je­ka­ta. Ta­kav pos­lov­ni mo­del tra­ži stal­nu po­dr­šku pro­ra­ču­na”, tvr­di Ka­ren Var­ta­pe­tov, ana­li­ti­čar­ka rej­tin­ške agen­ci­je Stan­dard & Po­or’s.

Stal­na pot­po­ra dr­ža­ve

Dr­ža­va je ti­je­kom vr­hun­ca ci­je­na naf­te u VEB upum­m­pa­la de­set­ke mi­li­jar­di do­la­ra. Uz dr­žav­nu pot­po­ru i jef­ti­ne kre­di­te sa Za­pa­da, bi­lan­ca ban­ke na­ras­la je se­dam pu­ta na če­ti­ri bi­li­ju­na ru­ba­lja. Ban­ka je kre­di­ti­ra­la sve pro­jek­te od dr­žav­ne važ­nos­ti, po­put iz­grad­nje obje­ka­ta za Olim­pij­ske igre u So­či­ju ili za spa­ša­va­nje kom­pa­ni­ja ko­je su bi­le pre­ri­zič­ne za os­ta­le ban­ke. Pro­ble­mi za za­po­če­li 2014. ka­da se ban­ka naš­la na lis­ti en­ti­te­ta pro­tiv ko­jih su uve­de­ne za­pad­ne sank­ci­je na­kon ru­ske anek­si­je Kri­ma.

REUTERS

Ru­ski čel­nik Vla­di­mir Pu­tin slo­žio se da ban­ka mo­ra u res­truk­tu­ri­ra­nje

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.