Iza­zo­vi pa­met­nih gra­do­va tra­že no­vi mo­del ur­ba­nog vod­stva

Ras­po­dje­la mo­ći Vod­stvo iz ru­ku ja­kih po­je­di­na­ca iz jav­nog sek­to­ra pre­la­zi i na vo­đe iz­van lo­kal­ne jav­ne upra­ve

Poslovni Dnevnik - - PAMETNI GRADOVI - ANA MARIA FILIPOVIĆ GRČIĆ

Za­ključ­ci iz­vješ­ća Eu­rop­skog ins­ti­tu­ta za kom­pa­ra­tiv­na ur­ba­na is­tra­ži­va­nja i PwC-a go­vo­re da gra­do­vi tre­ba­ju no­ve mo­de­le vod­stva

Sve ve­ći broj iz­a­zo­va s ko­ji­ma se gra­do­vi u 21. sto­lje­ću su­oča­va­ju do­vo­di do po­tre­be za no­vim mo­de­lom ur­ba­nog vod­stva ko­jem po­ve­zi­va­nje s dru­gim di­oni­ci­ma ne pred­stav­lja pro­blem. Ipak, gra­do­vi za sa­da još uvi­jek ne­ma­ju iz­vr­š­ne di­rek­to­re kao što ih ima­ju po­du­ze­ća, do­brim di­je­lom i sto­ga što je ur­ba­ni kon­tekst ne­ri­jet­ko bit­no slo­že­ni­ji. U sa­moj sr­ži funk­ci­onal­ne i us­pješ­ne odr­ži­ve ur­ba­ne kon­ku­rent­nos­ti sto­ji upra­vo kva­li­tet­no vod­stvo ko­je je ključ­no za ra­zvoj i pro­ved­bu stra­te­gi­je pri­prem­lje­ne za po­je­di­no mjes­to. Us­to se vod­stvo sve vi­še mi­je­nja ta­ko što iz ru­ku ja­kih po­je­di­na­ca iz jav­nog sek­to­ra pre­la­zi na su­rad­nič­ki pris­tup u ko­jem je vod­stvo ras­po­di­je­lje­no me­đu vo­de­ćim po­du­ze­ći­ma, ins­ti­tu­ti­ma zna­nja te an­ga­ži­ra­nim gra­đa­ni­ma.

Na­ve­de­ni za­ključ­ci dio su re­zul­ta­ta pre­uze­tih iz no­vog iz­vješ­ća Eu­rop­skog ins­ti­tu­ta za kom­pa­ra­tiv­na ur­ba­na is­tra­ži­va­nja (Eu­ri­cur) i PwCa, mre­že po­du­ze­ća u 157 ze­ma­lja s vi­še od 208.000 za­pos­le­ni­ka ori­jen­ti­ra­nih na pru­ža­nje kva­li­tet­nih us­lu­ga na po­dru­čji­ma re­vi­zi­je, pos­lov­nog sa­vje­to­va­nja i po­re­za.

Upra­vo su di­na­mič­ni iza­zo­vi ur­ba­nog vod­stva u 21. sto­lje­ću bi­li i glav­nom te­mom iz­vješ­ća Ena­bling sus­ta­ina­ble city com­pe­ti­ti­ve­ness thro­ugh dis­tri­bu­ted ur­ban le­ader­ship ko­ji sa­dr­ži de­set stu­di­ja slu­ča­ja s pri­mje­ri- ma iz Ama­ra­va­ti­ja, Co­im­bre, De­tro­ita, Du­ba­ija, Du­bli­na, Man­c­hes­te­ra, Ri­ja de Ja­ne­ira, Sin­ga­pu­ra, Stoc­k­hol­ma i re­gi­je Ran­d­stad u Ni­zo­zem­skoj.

Me­đu obra­đe­nim slu­ča­je­vi­ma na­la­ze se pro­ble­mi hva­ta­nja u ko­štac s no­vim ur­ba­nim iz­a­zo­vi­ma po­put di­gi­ta­li­za­ci­je, kli­mat­skih pro­mje­na, mi­gra­ci­ja, so­ci­jal­ne uklju­če­nos­ti i gos­po­dar­ske ob­no­ve. U svi­ma nji­ma po­treb­no je pri­mi­je­ni­ti in­k­lu­ziv­ni­ji pris­tup ko­ji bi obu­hva­tio i ak­te­re ko­ji mo­gu po­mo­ći u pro­vo­đe­nju pro­mje­na, po­put pri­vat­nog sek­to­ra, sve­uči­li­šta i gra­đan­skih po­kre­ta. U ve­ćem di­je­lu svi­je­ta od­go­vor­nos­ti za jav­ne us­lu­ge i gos­po­dar­ski ra­zvoj pre­ba­cu­ju se s na­ci­onal­ne na re­gi­onal­ne i lo­kal­ne ra­zi­ne, či­me se stva­ra do­dat­ni pri­ti­sak na os­tva­ri­va­nje re­zul­ta­ta, pre­go­va­ra­nje o jav­no­pri­vat­nim part­ner­stvi­ma i pro­na­la­že­nje no­vih na­či­na za lo­kal­no rje­ša­va­nje pro­ble­ma.

Kon­kret­no, Sin­ga­pur se u iz­vješ­ću na­vo­di kao je­dan od svje­tli­jih pri­mje­ra fe­no­me­nal­ne tran­sfor­ma­ci­je ur­ba­ne sre­di­ne do ko­je je doš­lo po­naj­vi­še za­hva­lju­ju­ći vi­zi­onar­skom pris­tu­pu pre­mi­je­ra Lee Ku­ana Yewa. Na­ime, za­hva­lju­ju­ći re­or­ga­ni­za­ci­ji uprav­lja­nja vo­de­nim re­sur­si­ma, u što su uklju­če­ni pri­vat­ni i aka­dem­ski sek­tor, Yewov pro­gram ABC Wa­ters gra­đa­ne Sin­ga­pu­ra je po­ve­zao s pri­rod­nim bo­gat­stvi­ma zem­lje. Na­ve­de­no je u oču­va­nju i po­ve­ća­nju odr­ži­vos­ti te is­ko­ri­šte­nos­ti vod­nih bo­gat­sta­va po­ve­za­lo zna­nja i vje­šti­ne pri­mje­ri­ce sin­ga­pur­skog od­bo­ra za na­ci­onal­ne par­ko­ve, agen­ci­ja za vo­de, grad­skih agen­ci­ja za pla­ni­ra­nje te sport­skih cen­ta­ra. Za­pra­vo, ulo­ga pre­mi­je­ra Yewa po­ka­za­la je da ključ­na stav­ka da oso­be na čel­nim mjes­ti­ma pri­vu­ku paž­nju os­ta­lih ka­da je ri­ječ o pi­ta­nji­ma ključ­ni­ma za ra­zvoj gra­da.

Tu je i pri­mjer Stoc­k­hol­ma ko­ji je za­hva­lju­ju­ći pro­mje­ni ulo­ga grad­skih li­de­ra s vre­me­nom pos­tao glo­bal­nim uzo­rom u ra­zvo­ju grad­skih eko­če­t­vr­ti. Na­ime, štok­holm­ske su vlas­ti na vri­je­me osvi­jes­ti­le da grad­ska vi­je­ća ni­su je­di­na za­du­že­na za sva grad­ska pi­ta­nja te su u ana­li­zu i rje­ša­va­nje pro­ble­ma uklju­či­li ši­rok di­ja­pa­zon struč­nja­ka – od pro­gra­me­ra pre­ko struč­nja­ka za ne­kret­ni­ne do ko­mu­na­la­ca. Na­rav­no, u ra­zvo­ju eko­lo­ške odr­ži­vos­ti ve­li­ku ulo­gu su odr­ža­li i eko­lo­ški po­kre­ti či­je se miš­lje­nje u pla­ni­ra­nju i osmiš­lja­va­nju no­vih stra­te­gi­ja uva­ži­lo. Stok­holm­ski pris­tup ta­ko po­ka­zu­je da je za na­pre­dak po­treb­no os­luh­nu­ti raz­li­či­te gla­so­ve raz­no­vr­s­nih gra­đan­skih sku­pi­na.

“Po­dje­la vod­stva ne zna­či da će se moć ili zna­čaj po­je­di­nač­nih ur­ba­nih vo­đa sma­nji­ti. Upra­vo su­prot­no. Zbog ve­li­kog ras­po­na di­oni­ka ko­ji za­jed­no stva­ra­ju i vo­de ur­ba­ni ra­zvoj ur­ba­ni vo­đe mo­ra­ju ima­ti ve­ći skup vje­šti­na, uklju­ču­ju­ći i so­ci­jal­ne vje­šti­ne ko­je su jed­na­ko važ­ne kao i teh­no­lo­ško zna­nje i po­lo­žaj u or­ga­ni­za­ci­ji. Po­dje­la ur­ba­nog vod­stva mo­ra se pro­ves­ti u kon­tek­s­tu DNKe gra­da. Ono što funk­ci­oni­ra u Am­s­ter­da­mu ili Lon­do­nu mo­glo bi bi­ti ma­nje us­pješ­no u Du­ba­iju ili Sin­ga­pu­ru. To zna­či da ur­ba­ni vo­đe mo­ra­ju bi­ti svjes­ni okru­že­nja u ko­jem dje­lu­ju, ali i spo­sob­ni pri­la­go­di­ti se raz­li­či­tim kul­tu­ra­ma i pro­mje­nji­vim okol­nos­ti­ma”, miš­lje­nje je

FOTOLIA

Sin­ga­pur je je­dan od naj­s­vje­tli­jih pri­mje­ra fe­no­me­nal­ne tran­sfor­ma­ci­je ur­ba­ne sre­di­ne do ko­je je doš­lo po­naj­vi­še za­hva­lju­ju­ći vi­zi­onar­skom pris­tu­pu pre­mi­je­ra Lee Ku­ana Yewa

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.