In­ter­v­ju: Ste­fa­no Vla­ho­vić

‘Vri­je­me da kre­ne­mo na Ru­si­ju jer ta­mo je tre­nut­no sve po­volj­ni­je’ >>

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - MIROSLAV KUSKUNOVIĆ/agro­biz.hr

Mno­ge zem­lje, po­put Fran­cu­ske i Ita­li­je, vode za­seb­ne pre­go­vo­re, šti­te svo­je in­te­re­se, za­obi­la­ze EU te do­go­va­ra­ju po­seb­ne mo­de­le i ka­na­le za iz­voz

Sa­da je najbolje vri­je­me da se hr­vat­ske tvrt­ke okre­nu ru­skom tr­ži­štu i po­ja­ve na nje­mu. Ru­si­ja se na­la­zi u ve­li­koj kri­zi, pa­le su ci­je­ne mar­ke­tin­ga, iz­la­ga­nja na saj­mo­vi­ma, a zbog smanjene konkurencije sa zapada i zbog sankcija vrlo je lako sklopiti poslovno part­ner­stvo. Lak­še je ući u tr­go­vač­ke lan­ce i pro­na­ći mo­de­le ka­ko se po­ja­vi­ti na tr­ži­štu, ako ne sad on­da onog tre­nut­ka ka­da sank­ci­je bu­du uki­nu­te.“Ka­že to po­čas­ni kon­zul Hr­vat­ske u Ru­si­ji i ta­moš­nji naj­bo­ga­ti­ji Hr­vat, vlas­nik tvrt­ke Pro­duk­ti Pi­ta­nia Ste­fa­no Vla­ho­vić.

Vla­ho­vić je ovih da­na bo­ra­vio u Zagrebu, a po­tom je oti­šao u Spli­tu gdje nje­go­va obi­telj ima ku­ću i pro­vo­di u njoj u pro­sje­ku 4 do 6 mje­se­ci go­diš­nje.

Ka­že ka­ko ap­so­lut­nih sankcija i za­bra­ne uvo­za ne­ma te se uvi­jek mo­gu pro­na­ći mo­de­li da se ne­ka ro­ba iz­ve­ze na ru­sko tr­ži­šte.

“Pri­je tje­dan da­na Ru­si­ja je do­ni­je­la od­lu­ku da do­pu­šta uvoz pi­le­ćeg me­sa za dje­čju hra­nu. Po če­mu se pi­le­ti­na za dje­čju hra­nu raz­li­ku­je od obič­ne pi­le­ti­ne“, pi­ta se Vla­ho­vić te na taj na­čin objaš­nja­va ka­ko se za­pra­vo za­bra- na iz­vo­za na ru­sko tr­ži­šte može ele­gant­no za­obi­ći ako za to pos­to­ji in­te­res ru­ske stra­ne, i ako se dr­ža­ve i kom­pa­ni­je an­ga­ži­ra­ju oko „po­seb­nih“aran­žma­na s Ru­si­ma.

“To je sa­mo je­dan pro­zor­čić za iz­voz u Ru­si­ju. Ne ka­žem da Hr­vat­ske tvrt­ke tre­ba­ju i mo­gu kao Špa­njol­ske iz­vo­zi­ti 500 šle­pe­ra, ali ka­da bi iš­li sa 50 šle­pe­ra ne­ke ro­be već bi ne­što na­pra­vi­li“, ka­že ovaj biz­ni­smen. Do­da­je ka­ko već du­že vri­je­me zem­lje po­put Grč­ke, Bu­gar­ske, Ru­munj­ske, ali i Ita­li­je ili Fran­cu­ske igra­ju ne­ku svo­ju igru i vode za­seb­ne pre­go­vo­re, šti­te svo­je in­te­re­se, za­obi­la­ze EU te do­go­va­ra­ju ne­ke spe­ci­fič­ne po­seb­ne mo­de­le i ka­na­le za iz­voz po­put ma­njih ko­li­či­na ja­ja ili dru­gih ro­ba.

“U Ru­si­ji pos­to­ji iz­raz ako je ne­što za­bra­nje­no, a vi to že­li­te, na­ći će­te na­čin da do to­ga do­đe­te“, ka­že Vla­ho­vić. Do­da­je da se tre­ba pri­sje­ti­ti ka­ko je rje­šen pro­blem vi­za za ru­ske tu­ris­te. Ia­ko su vi­ze tre­ba­le bi­ti uve­de­ne, Hr­vat­ska je us­pje­la na 3 go­di­ne od­go­di­ti uvo­đe­ne vi­za za ru­ske tu­ris­te.

“Ako nam je ta od­lu­ka, za ko­ji smo se po­li­tič­ki iz­bo­ri­li, do­ni­je­la 10 ili 15 mi­li­ju­na eura, on­da smo na­pra­vi­li ogrom­nu stvar“,is­ti­če. Do­da­je ka­ko Ru­si­ja ni­je rje­še­nje svih hr­vat­skih pro­ble­ma, no tre­ba raz­miš­lja­ti o ovom tr­ži­štu oz­bilj­no i du­groč­no. Ru­si­ju tre­nut­no po­ga­đa ogrom­na fi­nan­cij­ska kri­za, tri ban­ke s ko­ji­ma je pos­lo­va­la nje­go­va tvrt­ka su pro­pa­le. „Doš­lo je do ve­li­kog pa­da rub­lje zbog sankcija, ali i pa­da ci­je­ne naf­te pa je utros­tru­čen te­čaj do­la­ra ko­ji je sko­čio sa 30 na 90 ru­ba­lja. Uvoz­ne kom­po­nen­te za pro­izvod­nju sa­da su tri pu­ta skup­lje, no vi ne mo­že­te tri­put di­ći ci­je­ne“, ka­že Vla­ho­vić.

Nje­go­va je tvrt­ka sma­nji­la pos­lo­va­nje za 10 pos­to. „Pa­la je po­troš­nja i ku­pov­na moć. Je­dan od tri pro­izvo­đa­ča iz sek­to­ra mes­ne in­dus­tri­je pro­pao je ili je pred pro­pa­da­njem“, do­da­je Vla­ho­vić. Za­bra­na uvo­za je po­mo­gla Ru­si­ji da po­dig­ne po­ljo­pri­vred­nu pro­izvod­nju. „Po­vi­jes­no gle­da­no, u Ru­si­ji je ime­no­va­ti ne­ko­ga za mi­nis­tra po­ljo­pri­vre­de bi­lo po­put smrt­ne kaz­ne. Me­đu­tim, zbog san­ka­ci­ja i za­bra­ne uvo­za te ogrom­nih inves­ti­ci­ja Ru­si­ja je na­pra­vi­la straš­ne po­ma­ke u po­ljo­pri­vre­di pa je da­nas od čis­tog uvoz­ni­ka, pos­ta­la iz­voz­nik. Još uvi­jek im ne­dos­ta­je ge­net­ski ma­te­ri­jal u svi­njo­goj­stvu i go­ve­dar­stvu, ali su ogrom­ni po­ma­ci na­prav­lje­ni i vi­di se da su to­me sank­ci­je dje­lo­mič­no pri­do­ni­je­le“, ka­že Vla­ho­vić ko­ji sma­tra ka­ko Hr­vat­ska ima šan­su i s iz­vo­zom vi­na.

“Ako mo­gu Či­le i ne­ke dru­ge zem­lje pro­izves­ti vi­no za 3 eura i bi­ti pri­sut­ne na ru­skom tr­ži­štu, za­što mi to ne mo­že­mo? Sa­daš­nje su ko­li­či­ne sim­bo­li­či­ne, ali tre­ba ići sa če­ti­ri bren­da i to s dva bi­je­la i dva cr­na vi­na u dvi­je ka­te­gro­ije sku­po i jef­ti­no. Ru­si ima­ju emo­ci­ju pre­ma Hr­vat­skoj zbog tu­riz­ma, pro­ba­li su vi­no, a ono ni­je pod sank­ci­ja­ma. Dr­ža­va mo­ra an­ga­ži­ra­ti svo­je re­sur­se, ka­ko po­li­tič­ke ta­ko i fi­nan­cij­ske i po­ja­vi­ti se na tr­ži­štu, a sa­da je ide­al­na pri­li­ka zbog kri­ze i ni­skih ci­je­na“, za­klju­ču­je Vla­ho­vić.

ZBOG SMANJENE KONKURENCIJE SA ZAPADA I ZBOG SANKCIJA VRLO JE LAKO SKLOPITI POSLOVNO PART­NER­STVO

PD

Ste­fa­no Vla­ho­vić, po­čas­ni kon­zul RH u Ru­si­ji i vlas­nik kom­pa­ni­je Pro­dukt pi­ta­nia

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.