KO­MEN­TAR

STI­ŽE VRI­JE­ME POŠTENJA, NEIZBJEŽAN JE ZNA­ČA­JAN OTPIS GRČKOG DU­GA

Poslovni Dnevnik - - SVIJET -

Kra­jem 2015., grčki jav­ni dug iz­no­sio je 176% BDPa, dok je u slu­ča­ju Ja­pa­na iz­no­sio 248%. Ni­ti jed­na od tih vla­da ni­kad ne­će ot­pla­ti­ti ci­je­li taj dug. Ne­iz­bjež­ni su ot­pi­si du­ga i mo­ne­ti­za­ci­ja, što će do­ves­ti obje zem­lje u ne­ku vr­stu glo­bal­nog vod­stva. Bu­du­ći da uku­pan svjet­ski jav­ni i pri­vat­ni dug iz­no­si 215% svjet­skog BDPa i još uvi­jek je u po­ras­tu, ala­ti o ko­ji­ma će ovi­si­ti Grč­ka i Ja­pan go­to­vo će za­si­gur­no bi­ti pri­mi­je­nje­ni i drug­dje.

Od 2010., jav­na ras­pra­va o grč­kom du­gu pos­te­pe­no je iz ma­šta­ri­ja pre­ras­la u stvar­nost. Spa­si­lač­ki pro­gram na­mi­je­njen Grč­koj ko­ji je bio lan­si­ran te go­di­ne pret­pos­ta­vio je da se pad omje­ra du­ga mo­že pos­ti­ći bez ikak­vih ot­pi­sa pri­vat­nog du­ga. Na­kon ogrom­nog res­truk­tu­ri­ra­nja pri­vat­nog du­ga u 2011., pre­dvi­đa­lo se da će omjer du­ga pre­ma BDPu do­se­ći 124% do 2020., cilj za ko­ji je MMF vje­ro­vao da se mo­že pos­ti­ći, “ali ne s ve­li­kom vje­ro­jat­noš­ću.” Da­nas, MMF vje­ru­je da je mo­gu­će do­se­ći omjer du­ga od 173% do 2020., ali sa­mo ako grčki služ­be­ni europ­ski vje­rov­ni­ci odo­bre dos­ta­tan oprost du­ga.

Iz­gle­di za odr­ži­vost jav­nog du­ga u slu­ča­ju Grč­ke po­gor­ša­li su se jer su

europ­ska nad­lež­na ti­je­la od­bi­la pri­hva­ti­ti zna­čaj­ne ot­pi­se du­go­va. Pro­gram iz 2010. obve­zao je Grč­ku na pre­tva­ra­nje pri­mar­nog fi­skal­nog de­fi­ci­ta (is­klju­ču­ju­ći ser­vi­si­ra­nje du­ga) od 5% BDPa u su­fi­cit od 6%; ali stro­ge mje­re šted­nje neo­p­hod­ne za pos­ti­za­nje tak­ve kon­so­li­da­ci­je do­ve­le su do oz­bilj­ne re­ce­si­je i ras­tu­ćeg omje­ra du­ga. Tre­nut­no euro­zo­na zah­ti­je­va da Grč­ka pre­tvo­ri svoj pri­mar­ni de­fi­cit od 1% BDPa iz 2015. u su­fi­cit te­ku­ćeg ra­ču­na plat­ne bi­lan­ce od 3,5% BDPa te da odr­ži tak­vu fi­skal­nu po­zi­ci­ju u na­do­la­ze­ćim de­set­lje­ći­ma.

Pro­du­lje­nje dos­pi­je­ća

Me­đu­tim, kao što MMF s pra­vom tvr­di, taj je cilj u pot­pu­nos­ti ne­re­alan i po­ku­šaj nje­go­vog pos­ti­za­nja po­ka­zao bi se sa­mo­po­ra­ža­va­ju­ćim. Ako ta­len­ti­ra­ni mla­di Gr­ci mo­ra­ju fi­nan­ci­ra­ti traj­ne su­fi­ci­te u ci­lju ot­pla­te pret­hod­nih du­go­va, oni mo­gu dos­lov­no od­še­ta­ti iz grč­kih du­go­va pre­se­liv­ši se neg­dje drug­dje u Eu­rop­skoj uni­ji (po­ni­jev­ši sa so­bom po­rez­ne pri­ho­de).

MMF tre­nut­no pred­la­že re­alis­tič­ni­ji sur­plus od 1,5% BDPa, ali to bi mo­glo do­ves­ti omjer du­ga do odr­ži­vos­ti sa­mo u kom­bi­na­ci­ji sa zna­čaj­nim ot­pi­som du­ga. Me­đu­tim, služ- be­ni stav vo­đa u euro­zo­ni i da­lje is­klju­ču­je tu mo­guć­nost; oni će raz­mo­tri­ti sa­mo pro­du­lje­nje dos­pi­je­ća i sma­nje­nje ka­mat­nih sto­pa ne­kad u bu­duć­nos­ti. Do­ve­de­ne do ek­s­trem­nih gra­ni­ca, tak­ve pri­la­god­be mo­gu uči­ni­ti sva­ki dug pri­ušti­vim – na­po­s­ljet­ku, traj­ni be­ska­mat­ni dug ne pred­stav­lja ni­kak­vo op­te­re­će­nje – ali po­li­ti­ča­ri još uvi­jek mo­gu odr­ža­va­ti fik­tiv­no sta­ja­li­šte da ni­je doš­lo do ni­kak­vog ot­pi­sa du­ga. Ali pro­du­lje­nje dos­pi­je­ća i sma­nje­nje sto­pa ko­ji su do ovog tre­nut­ka odo­bre­ni bi­li su znat­no ma­nji od neo­p­hod­nih za odr­ži­vost du­ga. Doš­lo je vri­je­me poštenja: neizbježan je zna­ča­jan otpis du­ga i što du­že do­la­zi do nje­go­vog od­ga­đa­nja, to ve­ći će on na­po­s­ljet­ku bi­ti. Ne­ri­je­še­na grč­ka duž­nič­ka kri­za još uvi­jek pred­stav­lja ri­zi­ke za fi­nan­cij­sku sta­bil­nost, ali je grčki jav­ni dug, ko­ji iz­no­si 340 mi­li­jar­di do­la­ra, kržljav u us­po­red­bi s japanskim dugom od 10 bilijuna do­la­ra. Dok ve­ći­na grčkog du­ga tre­nut­no ot­pa­da na služ­be­ne ins­ti­tu­ci­je, ja­pan­ske dr­žav­ne obvez­ni­ce na­la­ze se u privatnim inves­ti­cij­skim por­t­fe­lji­ma di­ljem svi­je­ta. Me­đu­tim, u slu­ča­ju Ja­pa­na, mo­ne­ti­za­ci­ja du­ga, ne eks­pli­ci­tan otpis, po­nov­no će po­plo­ča­ti put do odr­ži­vos­ti.

Kao u slu­ča­ju Grč­ke, služ­be­ne fi­skal­ne prog­no­ze za Ja­pan sa­mo su tlap­nje. MMF je 2010. opi­sao na ko­ji na­čin Ja­pan mo­že sma­nji­ti ne­to dug na “odr­ži­vih” 80% od BDPa do 2030., ako pre­tvo­ri pri­mar­ni fi­skal­ni de­fi­cit te go­di­ne u iz­no­su od 6,5% BDPa u su­fi­cit te­ku­ćeg ra­ču­na plat­ne bi­lan­ce od 6,4% BDPa do 2020. i odr­ži taj su­fi­cit ti­je­kom na­do­la­ze­ćeg de­set­lje­ća.

Me­đu­tim, go­to­vo ni­ka­kav na­pre­dak u os­tva­re­nju tog ci­lja ni­je pos­tig­nut od 2014. Umjes­to to­ga, no­vi sce­na­rij pre­dvi­dio je da će te go­di­ne de­fi­cit od 6% BDPa pre­ras­ti u su­fi­cit te­ku­ćeg ra­ču­na plat­ne bi­lan­ce od 5,6% do 2020. Re­al­no, ste­za­nje fi­skal­nog re­me­na ve­za­no uz bi­lo što u tak­vim raz­mje­ri­ma do­ve­lo bi do du­bo­ke re­ce­si­je, što bi sa­mo po­ve­ća­lo omjer du­ga.

Ku­po­va­nje dr­žav­nog du­ga

Japanska je vla­da sto­ga odus­ta­la od svog pla­na ve­za­no uz po­ve­ća­nje po­re­za na pro­met u 2017., a MMF je pres­tao s objav­lji­va­njem bi­lo kak­vih scenarija u ko­ji­ma omjer du­ga pa­da na ne­ku de­fi­ni­ra­nu “odr­ži­vu” ra­zi­nu. Nje­go­va naj­no­vi­ja prog­no­za na­go­vi­je­šta da će 2020. pri­mar­ni de­fi­cit još uvi­jek bi­ti iz­nad 3% BDPa.

Me­đu­tim, dug ko­ji japanska vla­da ima pre­ma privatnim inves­ti­to­ri­ma u slo­bod­nom je padu. Od ja­pan­skog ne­to du­ga u iz­no­su od 130% BDPa, oko po­lo­vi­ca (66% BDPa) du­gu­je se sre­diš­njoj ja­pan­skoj ban­ci Bank of Ja­pan. Us­li­jed či­nje­ni­ce da sre­diš­nja japanska ban­ka ku­pu­je dr­žav­ni dug po sto­pi od 80 bilijuna je­na (746 mi­li­jar­di do­la­ra) na go­diš­njoj ra­zi­ni, dok vla­da iz­da­je ma­nje od 40 bilijuna je­na go­diš­nje, ne­to dug ja­pan­skog kon­so­li­di­ra­nog jav­nog sek­to­ra past će na 28% BDPa do kra­ja 2018. i mo­gao bi do­se­ći nu­lu ne­kad ti­je­kom ra­nih 2020ih. Me­đu­tim, tre­nut­no je služ­be­na tlap­nja da će cje­lo­kup­ni dug na­po­s­ljet­ku bi­ti pro­dan pri­vat­nom sek­to­ru te će opet pos­ta­ti re­al­na jav­na obve­za ko­ja mo­ra bi­ti ot­pla­će­na iz bu­du­ćih fi­skal­nih sur­plu­sa. Ako ja­pan­ske tvrt­ke i ku­ćans­tva vje­ru­ju u tu fik­ci­ju, tre­ba­li bi ra­ci­onal­no re­agi­ra­ti šted­njom u ci­lju pla­ća­nja bu­du­ćih po­re­za kom­pen­zi­ra­ju­ći na taj na­čin sti­mu­la­tiv­ni uči­nak da­naš­njih fi­skal­nih de­fi­ci­ta.

Čvr­sta ogra­ni­če­nja

Re­ali­zam bi bio bo­lja os­no­va za po­li­ti­ku, ko­nver­zi­jom di­je­la udje­la sre­diš­nje ja­pan­ske ban­ke dr­žav­nih obvez­ni­ca u traj­ni be­ska­mat­ni za­jam vla­di. Čvr­sta ogra­ni­če­nja tak­ve mo­ne­ti­za­ci­je bi­la bi ključ­na, ali al­ter­na­ti­va ni­je ne­ma mo­ne­ti­za­ci­je; al­ter­na­ti­va je ra­zu­la­re­na de fac­to mo­ne­ti­za­ci­ja, po­pra­će­na po­ri­ca­njem da se pro­vo­di bi­lo kak­va mo­ne­ti­za­ci­ja.

U Grč­koj i u Ja­pa­nu pre­ko­mjer­ni du­go­vi bit će sma­nje­ni na na­či­ne ko­ji su pret­hod­no bi­li sma­tra­ni ne­za­mis­li­vim. Bi­lo bi da­le­ko bo­lje da du­go­vi­ma ni­je ni­kad bi­lo do­zvo­lje­no go­mi­la­nje u to­li­koj mje­ri, da se Grč­ka ni­je pri­dru­ži­la euro­zo­ni pod ob­ma­nji­vim uvje­ti­ma i da je Ja­pan pri­mi­je­nio dos­tat­no agre­siv­nu po­li­ti­ku za sti­mu­la­ci­ju ras­ta i in­fla­ci­je pri­je 20 go­di­na. Di­ljem svi­je­ta po­treb­ne su ra­di­kal­no raz­li­či­te po­li­ti­ke u ci­lju omo­gu­ća­va­nja ras­ta gos­po­dar­stvi­ma bez stva­ra­nja pre­ko­mjer­nog pri­vat­nog du­ga ko­je se do­go­di­lo pret­hod­no 2008.

GRČKI JAV­NI DUG, KO­JI IZ­NO­SI 340 MI­LI­JAR­DI DO­LA­RA, KRŽLJAV JE U US­PO­RED­BI S JAPANSKIM DUGOM OD 10 BILIJUNA DO­LA­RA ADAIR TURNER pred­sjed­nik je Ins­ti­tu­ta za no­va eko­nom­ska raz­miš­lja­nja

DUG KO­JI JAPANSKA VLA­DA IMA PRE­MA PRIVATNIM INVES­TI­TO­RI­MA U SLO­BOD­NOM JE PADU

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.