KOMENTAR NAJ­VE­ĆA GOS­PO­DAR­STVA SMANJILA ULA­GA­NJA U IN­FRAS­TRUK­TU­RU OD 2008.

Pro­jek­ti Svi­jet tre­ba po­ve­ća­ti ula­ga­nja u pri­je­voz, ener­gi­ju, vo­du i sus­ta­ve te­le­ko­ma sa 2,5 bi­li­ju­na do­la­ra na go­diš­njoj ra­zi­ni na 3,3 bi­li­ju­na do­la­ra go­diš­nje do 2030. sa­mo u ci­lju pru­ža­nja po­dr­ške pro­ji­ci­ra­nom gos­po­dar­skom ras­tu, pre­ma no­vim pro­cje­na­ma

Poslovni Dnevnik - - SVIJET -

Mi­li­ju­ni lju­di di­ljem ra­zvi­je­nog svi­je­ta i svi­je­ta u ra­zvo­ju sva­kod­nev­no se pro­bi­ja­ju kroz zas­to­je ili gu­žva­ju u pre­pu­nim va­go­ni­ma pod­zem­ne že­ljez­ni­ce na pu­tu pre­ma pos­lu ili na po­vrat­ku ku­ći. To je vje­ro­jat­no sa­mo jed­no od učes­ta­lih – ako ne i sva­kod­nev­nih – su­če­lja­va­nja s in­fras­truk­tur­nim sus­ta­vi­ma ko­ji pu­ca­ju po ša­vo­vi­ma. Ka­ko u ra­zvi­je­nim ta­ko i u gos­po­dar­stvi­ma u nas­ta­ja­nju, ces­te i mos­to­ve tre­ba po­prav­lja­ti, sus­ta­vi vo­do­ops­kr­be zas­ta­ri­je­va­ju ili su ne­pri­mje­re­ni, dok su mre­že ops­kr­be elek­trič­nom ener­gi­jom pre­op­te­re­će­ne, što do­vo­di do pre­ki­da u ra­du.

Pre­ve­lik broj ze­ma­lja pre­ma­lo ula­že u in­fras­truk­tu­ru već de­set­lje­ći­ma, či­ji su is­hod sva­kod­nev­ne po­te­ško­će, dok je još ve­ći pro­blem nas­ta­ja­nje pre­pre­ka gos­po­dar­skom ras­tu. Dok je znat­na ko­li­či­na sred­sta­va neo­p­hod­na za rje­ša­va­nje in­fras­truk­tur­nog ja­za, pro­na­la­že­nje tih sred­sta­va sa­mo je dio rje­še­nja. Vla­da­ma je ta­ko­đer neo­p­hod­na re­for­ma in­fras­truk­tur­nog pla­ni­ra­nja i nad­zo­ra. Jav­nost vi­še ne mo­že pri­hva­ti­ti pro­jek­te či­ji tro­ško­vi iz­mi­ču kon­tro­li.

Kre­ato­ri po­li­ti­ka do­bro su upoz­na­ti s je­dins­tve­nom spo­sob­noš­ću in­fras­tuk­tur­nih pro­je­ka­ta za krat­ko­roč­nim otva­ra­njem no­vih rad­nih mjes­ta i du­go­roč­nim po­ti­ca­njem pro­duk­tiv­nos­ti. Ipak, pri­če se rijetko pretvaraju u djela, una­toč rekordno niskim kamatnim stopama ti­je­kom po­s­ljed­njih osam go­di­na.

Svi­jet tre­ba po­ve­ća­ti ula­ga­nja u pri­je­voz, ener­gi­ju, vo­du i sus­ta­ve te­le­ko­ma sa 2,5 bi­li­ju­na do­la­ra na go­diš­njoj ra­zi­ni na 3,3 bi­li­ju­na do­la­ra go­diš­nje do 2030. sa­mo u ci­lju pru­ža­nja po­dr­ške pro­ji­ci­ra­nom gos­po­dar­skom ras­tu, pre­ma no­vim pro­cje­na­ma Ins­ti­tu­ta McKin­sey Glo­bal.

Me­đu­tim, una­toč oči­gled­noj po­tre­bi za dje­lo­va­njem, ula­ga­nja u in­fras­truk­tu­ru za­pra­vo su se smanjila u 11 od G20 naj­ve­ćih svjet­skih gos­po­dar­sta­va na­kon glo­bal­ne fi­nan­cij­ske kri­ze 2008.

Bez po­ve­ća­nja po­re­za

Ko­nven­ci­onal­na mu­drost je da fi­skal­na pi­ta­nja one­mo­gu­ću­ju pri­kup­lja­nje dos­tat­ne ko­li­či­ne jav­nih sred­sta­va. Do­is­ta, pos­to­ji zna­tan pros­tor za po­ve­ća­nje ula­ga­nja u jav­nu in­fras­truk­tu­ru, oso­bi­to dok tro­ško­vi za­du­ži­va­nja os­ta­ju na po­vi­jes­no ni­skoj ra­zi­ni.

U ne­kim slu­ča­je­vi­ma, do sred­sta­va se mo­že do­ći i bez po­ve­ća­nja po­re­za: vla­de mo­gu stvo­ri­ti pri­lje­ve pri­ho­da uvo­đe­njem ko­ris­nič­kih nak­na­da, bi­lje­že­njem po­ve­ća­nja vri­jed­nos­ti imo­vi­ne ili pro­da­jom pos­to­je­će imo­vi­ne i re­cik­li­ra­njem do­bi­ti. Nor­me ra­ču­no­vod­stva jav­nog sek­to­ra ta­ko­đer bi mo­gle do­pus­ti­ti de­pre­ci­ja­ci­ju in­fras­truk­tur­ne imo­vi­ne ti­je­kom nje­nog ži­vot­nog cik­lu­sa, umjes­to neo­d­lož­nog do­da­va­nja nje­nih tro­ško­va fi­skal­nim de­fi­ci­ti­ma ti­je­kom iz­grad­nje.

Vla­de bi ta­ko­đer mo­gle uči­ni­ti pu­no vi­še u ci­lju po­ti­ca­nja pri­vat­nih ula­ga­nja, po­čev­ši od pru­ža­nja re­gu­la­tor­ne si­gur­nos­ti i spo­sob­nos­ti na­pla­ći­va­nja ci­je­na ko­je do­vo­de do pri­hvat­lji­vog ri­zi­ku pri­la­go­đe­nog po­vra­ta. Na još ši­roj ra­zi­ni, mo­gle bi po­du­ze­ti ko­ra­ke za stva­ra­nje tr­ži­šta ko­je učin­ko­vi­ti­je spa­ja ins­ti­tu­ci­onal­ne ula­ga­če u po­tra­zi za sta­bil­nim du­go­roč­nim po­vra­tom od ula­ga­nja i pro­jek­ti­ma ko­ji­ma je neo­p­hod­no fi­nan­ci­ra­nje.

Bu­du­ći da ti ula­ga­či uprav­lja­ju imo­vi­nom u vri­jed­nos­ti od ot­pri­li­ke 120 bi­li­ju­na do­la­ra, usko gr­lo ne pred­stav­lja po­manj­ka­nje ka­pi­ta­la, već nes­ta­ši­ca do­bro pri­prem­lje­nih unov­či­vih pro­je­ka­ta. Je­dan način rje­ša­va­nja tog pro­ble­ma bio bi ra­zvoj re­gu­la­tor­nih i ins­ti­tu­ci­onal­nih te­me­lja neo­p­hod­nih za omo­gu­ća­va­nje ujed­na­če­ni­jeg pro­to­ka sred­sta­va od ins­ti­tu­ci­onal­nih ula­ga­ča u ra­zvi­je­nim gos­po­dar­stvi­ma pre­ma pro­jek­ti­ma u gos­po­dar­stvi­ma u nas­ta­ja­nju u ko­ji­ma ve­lik broj sta­nov­niš­tva još uvijek če­ka pris­tup os­nov­nim in­fras­truk­tur­nim us­lu­ga­ma.

Pre­obli­či­ti ins­ti­tu­ci­je

Po­vrh fi­nan­ci­ra­nja, usre­do­to­če­nost na ve­ću učin­ko­vi­tost in­fras­truk­tu­nog sek­to­ra pred­stav­lja još ve­ću pri­li­ku. Odgode ko­je traju već go­di­na­ma i prekoračenja tro­ško­va ko­ja do­se­žu mi­li­jar­de do­la­ra na­ža­lost su svakodnevica u javnim ra­do­vi­ma. No kad se ra­di o ula­ga­nji­ma u be­sko­ris­ne pro­jek­te, jav­nost sve vi­še ok­li­je­va s ula­ga­nji­ma.

Sva­ki do­lar na­mi­je­njen za in­fras­truk­tu­ru tre­bao bi ima­ti još znat­no ve­ći ok­vir na­mje­ne. Dio tih nas­to­ja­nja uklju­ču­je po­tre­bu za bo­ljim per­for­man­sa­ma u gra­đe­vin­skoj in­dus­tri­ji, u ko­joj rast pro­duk­tiv­nos­ti već go­di­na­ma stag­ni­ra. Pos­to­je po­zi­tiv­ne naz­na­ke ino­va­ci­ja, od ubr­za­ne iz­grad­nje mos­to­va do pred­go­tov­lja­va­nja i teh­ni­ka mo­du­lar­nih kons­truk­ci­ja. Me­đu­tim, cje­lo­kup­nom sek­to­ru po­tre­ban je ve­ći po­ti­caj po pi­ta­nju mo­der­ni­za­ci­je, usva­ja­nja teh­no­lo­gi­ja i stan­dar­di­za­ci­je.

Vla­de ta­ko­đer mo­ra­ju pre­obli­či­ti ins­ti­tu­ci­je i pro­ce­se ko­ji su pod nji­ho­vom iz­rav­nom kon­tro­lom. Naš rad s vla­da­ma di­ljem svi­je­ta po­ka­zao je da snaž­ni­je uprav­lja­nje i nad­zor in­fras­truk­tur­nih pro­je­ka­ta mo­gu do­ves­ti do sma­nje­nja tro­ško­va in­fras­truk­tu­re za čak 40%.

To za­po­či­nje usva­ja­njem sus­tav­nog pris­tu­pa te­me­lje­nog na po­da­ci­ma u oda­bi­ru od­go­va­ra­ju­ćih pro­je­ka­ta. Zem­lje s naj­bo­ljom iz­ved­bom po­put Sin­ga­pu­ra i Juž­ne Ko­re­je ne raz­ma­tra­ju pro­jek­te po­je­di­nač­no; one raz­ma­tra­ju ka­ko se po­je­di­ni pro­jekt uk­la­pa u nji­ho­ve po­li­tič­ke ci­lje­ve i us­po­re­đu­ju ga s os­ta­lim pro­jek­ti­ma ko­ji bi mo­gli do­ves­ti do bo­ljih po­vra­ta od ula­ga­nja.

Od­ga­đa­nje ve­li­kih od­lu­ka

Ka­ko pro­jek­ti na­pre­du­ju u svo­joj re­ali­za­ci­ji, od ključ­ne je važ­nos­ti usre­do­to­či­ti se na uprav­lja­nje fa­za­ma is­po­ru­ke i iz­ved­be. Ubr­za­nje oko­liš­nih pro­cje­na, pos­tu­pa­ka odo­bre­nja i ku­po­vi­ne zem­lje mo­že mi­ni­ma­li­zi­ra­ti tro­ško­ve i odgode ko­ji se po­ve­ća­va­ju već i pri­je sa­mog po­čet­ka. Uvo­đe­nje naj­bo­ljih pos­lov­nih prak­si mo­že do­ves­ti do ogrom­nih vri­jed­nos­ti: u ovom tre­nut­ku ci­je­ne slič­nih pro­je­ka­ta mo­gu va­ri­ra­ti od 50% do 100% u raz­li­či­tim zem­lja­ma.

Od­ga­đa­nje ve­li­kih od­lu­ka do­no­še­njem krat­ko­roč­nih rje­še­nja ni­je odr­ži­va stra­te­gi­ja u hva­ta­nju u ko­štac s po­tre­ba­ma in­fras­truk­tu­re na glo­bal­noj ra­zi­ni. Upra­vo o na­ma ovi­si ho­će­mo li iz­bje­ći os­ta­vi­ti odgode pla­ća­nja tro­ško­va i iz­o­pa­će­ne te­me­lje slje­de­ćoj ge­ne­ra­ci­ji u na­s­lje­đe. Sred­stva su dos­tup­na. Ide­mo ih is­ko­ris­ti­ti.

ODGODE KO­JE TRAJU VEĆ GO­DI­NA­MA I PREKORAČENJA TRO­ŠKO­VA KO­JA DO­SE­ŽU MI­LI­JAR­DE DO­LA­RA SVAKODNEVICA SU U JAVNIM RA­DO­VI­MA DOMINIC BARTON ge­ne­ral­ni di­rek­tor tvrt­ke McKin­sey & Com­pany PRI­ČE SE RIJETKO PRETVARAJU U DJELA, UNA­TOČ REKORDNO NISKIM KAMATNIM STOPAMA TI­JE­KOM PO­S­LJED­NJIH OSAM GO­DI­NA

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.