Iti mo­guć­nos­ti na­kon za­vr­šet­ka stu­di­ja

U odus­ta­ja­nja, ali potrebe i že­lje se mi­je­nja­ju pa se ti­je­kom stu­di­ra­nja mo­že ra­zvi­ti ili iz­gu­bi­ti in­te­res za odre­đe­nom te­ma­ti­kom

Poslovni Dnevnik - - HRVATSKA PAMET HRVATSKOJ -

i pro­fe­si­onal­no us­mje­ra­va­nje. Pro­fe­si­onal­no in­for­mi­ra­nje je in­for­mi­ra­nje po­je­din­ca o svi­je­tu ra­da, dok je pro­fe­si­onal­no us­mje­ra­va­nje kon­kret­no sa­vje­to­va­nje u po­gle­du iz­bo­ra za­ni­ma­nja. Bu­du­ći da se po­je­din­ci raz­li­ku­ju u svo­jim spo­sob­nos­ti­ma, cr­ta­ma lič­nos­ti, in­te­re­si­ma i vri­jed­nos­ti­ma, ni­je svaki po­sao za sva­ko­ga tj. raz­li­či­ti pos­lo­vi i za­ni­ma­nja tra­že raz­li­či­te sklo­po­ve tih oso­bi­na.

Re­zul­tat te us­kla­đe­nos­ti je za­do­volj­stvo u pos­lu i bo­lja rad­na us­pješ­nost. A za rad­nu us­pješ­nost je osim zna­nja, spo­sob­nos­ti i oso­bi­na, ja­ko važ­na i mo­ti­va­ci­ja”, sma­tra Di­rek­to­ri­ca Uprav­lja­nja ljud­skim re­sur­si­ma u Za­gre­bač­koj ban­ci. A da je po­treb­no po­ve­ća­ti in­for­mi­ra­nost mla­dih lju­di o raz­li­či­tim stu­dij­skim pro­gra­mi­ma i mo­guć­nos­ti­ma ko­je im se otva­ra­ju na­kon za­vr­šet­ka po­je­di­nih stu­di­ja, sla­že se i Ti­na Ba­le­no­vić, di­rek­to­ri­ca Služ­be ljud­skih po­ten­ci­ja­la u Uniqa osi­gu­ra­nju. “Važ­no je da pri­li­kom oda­bi­ra fa­kul­te­ta do­ne­su in­for­mi­ra­nu od­lu­ku, na­rav­no ru­ko­vo­de­ći se u odre­đe­ko­li­ko noj mje­ri svo­jim osob­nim afi­ni­te­ti­ma i že­lja­ma ali i uva­ža­va­ju­ći či­nje­ni­ce kao što su tra­že­nost za­ni­ma­nja na tr­ži­štu ra­da, mo­guć­nos­ti za­pos­le­nja i uvje­ti ra­da. Mi kao druš­tvo mo­ra­mo odre­đe­ne stru­ke i fa­kul­te­te vi­še pro­mo­vi­ra­ti i uči­ni­ti ih po­želj­ni­ma mla­dim lju­di­ma – pri­mje­ri­ce teh­nič­ke i pri­rod­ne fa­kul­te­te za ko­je sva­ke go­di­ne sve vi­še pa­da in­te­res i upi­su­je se sve ma­nje stu­de­na­ta, a ko­ji pro­izvo­de struč­nja­ke za vr­lo iz­a­zov­na i tra­že­na za­ni­ma­nja. S dru­ge stra­ne, in­te­res za druš­tve­ne i hu­ma­nis­tič­ke fa­kul­te­te je i da­lje vi­sok, a za­pra­vo su mo­guć­nos­ti za­poš­lja­va­nja da­le­ko ma­nje – upra­vo su­prot­no po­greš­noj pre­dodž­bi ko­ju ima­ju mla­di lju­di ka­da bi­ra­ju stu­dij.

Svi stu­den­ti ko­ji upi­šu fa­kul­tet ne­će ga i za­vr­ši­ti. Hrvatska je jed­na od EU dr­ža­va s naj­ve­ćom sto­pom odus­ta­ja­nja iz vi­so­kog obra­zo­va­nja, ko­ja se pro­cje­nju­je na vi­še od 40 posto upi­sa­nih stu­de­na­ta. Raz­lo­zi za odus­ta­ja­nje mo­gu bi­ti raz­ni, i si­gur­no da upis stu­di­ja ko­ji ne od­go­va­ra osob­nim afi­ni­te­ti­ma uma­nju­je mo­ti­va­ci­ju za do­vr­še­tak stu­di­ja”, is­ti­če Ti­na Ba­le­no­vić. Mo­ti­va­ci­ju ja­ko važ­nom dr­ži i Vla­di­mi­ra Sen­čar Per­kov, di­rek­to­ri­ca Sek­to­ra uprav­lja­nja ljud­skim re­sur­si­ma u Ini, po­seb­nu onu na rad­nom mjes­tu, uko­li­ko sa­mo ini­ci­jal­no za­ni­ma­nje ni­je oda­bra­no sa straš­ću i is­kre­nom mo­ti­va­ci­jom. “Mi že­li­mo i bi­ra­mo upra­vo po­je­din­ce ko­ji od po­čet­ka po­ka­zu­ju in­te­res i strast za upra­vo tim pos­lom na ko­jeg se pri­jav­lju­ju.

Ta­ko­đer, po­treb­no je is­tak­nu­ti či­nje­ni­cu da pro­sječ­no fa­kul­tet­sko obra­zo­va­nje tra­je 3 do 5 go­di­na te se tr­žiš­ne okol­nos­ti i po­traž­nja za odre­đe­nim stru­ka­ma mo­gu zna­čaj­no pro­mi­je­ni­ti u tom pe­ri­odu. Kon­kret­no u na­šoj in­dus­tri­ji je ova­kav trend do­is­ta iz­ra­žen, pa pri­mje­ri­ce pad ci­je­ne naf­te i pli­na du­go­roč­no utje­če na smanjenje potrebe za­poš­lja­va­nja kan­di­da­ta tog pro­fi­la. Ovaj iz­a­zov je po­treb­no adre­si­ra­ti kroz kon­ti­nu­ira­nu ko­mu­ni­ka­ci­ja kom­pa­ni­ja i obra­zov­nih ins­ti­tu­ci­ja”, is­ti­če Vla­di­mi­ra Sen­čar Per­kov. Di­rek­tor tvrt­ke Adac­ta Kre­ši­mir Mli­na­rić sma­tra ka­ko upi­si­va­ti stu­di­je za ko­je ne pos­to­ji re­al-

Kre­ši­mir Mli­na­rić

Adac­ta na po­tre­ba na tr­žišt ni­je naj­bo­lja stre­te­gi­ja za osob­ni i pro­fe­si­onal­ni ra­zvoj. “Pri oda­bi­ru ka­ri­je­re tre­ba bi­ti prag­ma­ti­čan, us­mje­ri­ti se na ono što je re­al­no i što se mo­že spo­ji­ti s na­šim in­te­re­si­ma i že­lja­ma. Ali pri to­me, uvi­jek tre­ba sli­je­di­ti svo­je sno­ve. Jer po­zi­tiv­nu mo­ti­va­ci­ju ne mo­že­te ni­čim na­do­mjes­ti­ti, a ona čes­to, uz ma­le­ni do­dir sre­će, i ne­mo­gu­će stva­ri či­ni mo­gu­ći­ma. Jer u da­naš­nje vri­je­me glo­ba­li­za­ci­je, sve je lak­še os­tva­ri­vo i is­prav­na mo­ti­va­ci­ja do­vo­di do iz­vr­s­nos­ti, a ona je uvi­jek neg­dje tra­že­na”, sma­tra di­rek­tor Adac­te. U HAMAGBICROu is­ti­ču da se već ne- go­di­na raz­ma­tra tre­ba li sma­nji­ti kvo­te slo­bod­nih mjes­ta na odre­đe­nim fa­kul­te­ti­ma ko­ji go­diš­nje iz­ba­cu­ju na ti­su­će di­plo­mi­ra­nih stu­de­na­ta, a potrebe za is­ti­ma na tr­ži­štu ne­ma. Is­to ta­ko, ka­žu, mno­gi stu­den­ti upi­su­ju fa­kul­tet iako ni­su si­gur­ni že­le li to ra­di­ti ili ima­ju kri­vu per­cep­ci­ju što taj po­sao no­si. No taj pro­blem je ipak na Mi­nis­tar­stvu zna­nos­ti, obra­zo­va­nja i spor­ta te usko­ro naj­av­lji­va­noj ku­ri­ku­lar­noj re­for­mi, za­klju­ču­ju.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.